Priština, 22 marta 2022. godine
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti dao je intervju za BBC World News Service u kojem je govorio o bliskim političkim, ekonomskim i vojnim vezama Srbije i Rusije i opasnostima koje one predstavljaju za Zapadni Balkan kao i o dezinformisanju kao oblik hibridnog rata u regionu. On je negirao navode visokih ruskih zvaničnika da je Kosovo poslalo ratnike da se pridruže ukrajinskim trupama kao i tvrdnje ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova da postupci Rusije u Ukrajini su bili jednaki sa intervencijama SAD-a i NATO-a na Kosovu 1999. godine.
„Sredinom 90-ih imali smo genocid u Bosni i Hercegovini. Krajem 90-ih, 19. zemalja NATO-a se udružilo da zaustave genocid na Kosovu. To je bio drugi genocid u kontinentalnoj Evropi od Drugog svetskog rata. 19 zemalja je postiglo konsenzus da bombarduju Jugoslaviju i Srbiju. Mora da je bilo jako loše jer 19 zemalja je reklo ’da’ bombardovanju jedne zemlje i zahvaljujući intervenciji NATO-a zaustavljen je srpski genocid na Kosovu. Ranije nego u proleće 1999. godine imali smo 20 hiljada žena silovanih od srpske policije i vojske, 860 hiljada ljudi je bilo deportovano van naše zemlje, 80% stanovništva je bilo isterano sa svojih domova. A danas, imamo još 1.600 ljudi koji su silom nestali tokom rata, a preko 12 hiljada nenaoružanih civila su ubijeni i nema pravde za celu ovu surovost. A NATO je tada intervenisao“, rekao je premijer Kurti.
Između ostalog, on je govorio i o značaju članstva Kosova u NATO-u, za šta je rekao da želimo pomoć Zapadne Evrope, SAD-a i Velike Britanije kako bi što pre dođe do članstva Kosova.
Ceo intervju premijera Kurtija za BBC World News:
BBC World News: Premijer Kosova Albin Kurti nam se pridružuje direktno sa glavnog grada, Prištine. Želimo vam dobrodošlicu i hvala vam što ste nam se pridružili. U početku smo veoma zainteresovani da dobijemo vaše mišljenje o tome koliko ste zabrinuti zbog sukoba u Ukrajini i da li se može proširiti i na vašu državu, Kosovo?
Premijer Kurti: Nesumnjivo je da postoji hibridni rat u šest zemalja Zapadnog Balkana jer postoje različiti zastupnici (engleski. proxies) u našem regionu koji su direktno pod uticajem Kremlja a možda se i finansiraju od istog, odnosno naš severni sused Srbija ne priznaje našu Republiku, ali i Republika Srpska u Bosni i Hercegovini imaju veoma široke i jake veze sa Moskvom. Zabrinuti smo, ali ne plašimo se, veoma smo predostrožni, jer je u interesu Kremlja da se širi rat, sukob negde drugde kako bi destabilizovao kontinentalnu Evropu ka onome što verujem da je cilj despotskog predsednika Putina, a to je još jedna konferencija, sličnoj onoj na Jalti iz Drugog svetskog rata.
BBC World News: Za neke naše mlađe gledaoce, Konferencija na Jalti je bila konferencija na kojoj sovjetsko carstvo stvoreno od pregovora između SSSR-a i SAD-a o Evropi. Kada govorite o hibridnom ratu, o čemu govorite tačno?
Premijer Kurti: Regionalni centar Sputnika na Zapadnom Balkanu je u Beogradu. Ima puno onlajn medija koji cene Kremlj i vojnu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i rusku okupaciju Ukrajine i pokušavaju da potcene oslobodilačku borbu kao i hrabrost i otpornost ukrajinskog naroda. Prema tome, hibridni rat je prepun lažnih priča i dezinformacija kako bi se održao visoko moral ruskih vojnika i da se ima regrutacija u šestorku Zapadnog Balkana za razne desničarske ekstremističke organizacije. Posebno, zvanični Beograd ima bliske veze sa Moskvom. Gasprom poseduje 56% naftne industrije u Srbiji i 51% najvećeg gasnog basena u jugoistočnoj Evropi koji se nalazi u Banatskom Dvoru u Vojvodini, u Srbiji. Potom, pre 10. godina Srbija i Rusija su imale dve zajedničke vojne aktivnosti. U 2016. godini bilo je 50 zajedničkih vojnih aktivnosti, a prošle godine 100 zajedničkih vojnih aktivnosti. Srbija troši skoro 3% BDP-a na vojnu opremu i na svoje vojno osoblje a ima 14 MIG-ova 29, od kojih 8 su donacija Belorusije a 6 su iz Rusije.
BBC World News: Dakle sa ovim što govorite, mislim da je vaš najveći strah usredsređen na Srbiju i njenih veza sa Rusijom i kako bi to moglo da utiče na vašu zemlju. Ali, možda ste primetili da Moskva stalno koristi argument da su SAD i NATO pod izgovorom humanitarne intervencije, to su reči Rusije, i bez odobrenja UN-a bombardovale Srbiju 1999. godine nakon čega je usledio kopneni upad. I ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov to često koristi rekavši da su zapad, a posebno SAD ti koji su napravili presedan i to poništava vrednost kritike zapadnog saveza ili NATO-a prema ruskom delovanju u Ukrajini. Koje je vaše reagovanje?
Premijer Kurti: Sredinom 90-ih imali smo genocid u Bosni i Hercegovini. Krajem 90-ih, 19. zemalja NATO-a se udružilo da zaustave genocid na Kosovu. To je bio drugi genocid u kontinentalnoj Evropi od Drugog svetskog rata. 19 zemalja je postiglo konsenzus da bombarduju Jugoslaviju i Srbiju. Mora da je bilo jako loše jer 19 zemalja je reklo ’da’ bombardovanju jedne zemlje i zahvaljujući intervenciji NATO-a zaustavljen je srpski genocid na Kosovu. U proleće 1999. godine imali smo 20 hiljada žena silovanih od srpske policije i vojske. 860 hiljada ljudi je bilo deportovano van naše zemlje, 80% stanovništva je bilo isterano sa svojih domova. A danas imamo još 1.600 ljudi koji su silom nestali tokom rata. A preko 12 hiljada nenaoružanih civila su ubijeni i nema pravde za celu ovu surovost. A NATO je tada intervenisao.
BBC World News: Razumem šta govorite, mislite da je to bio opravdan potez u tom posebnom aspektu. Naravno, bilo je raspravljanja u Ukrajini o zoni zabrane letova i na primer, ukrajinski predsednik Zelensky je želeo to, ali NATO savez nije pristao. G-din Zelensky se čini da je ostavio da se podrazumeva, a reči koje podrazumevaju su dovoljno jake, da neće nastaviti više da cilja članstvo u NATO-u, pošto to jedan bio jedan od zahteva Rusije. On kaže da vrata zapravo nisu otvorena, parafraziram. Da li biste želeli da Kosovo bude deo NATO-a, da li verujete da je to važno za vašu bezbednost?
Premijer Kurti: Naravno da želimo da se učlanimo u NATO-u a program Partnerstvo za mir je prvi važan cilj u tom pravcu. Prošle godine imali smo 330 vojnika naše vojske koji su učestvovali u Defender Europe 21, što je bio najveći vojni poduhvat NATO-a u Evropi. Dok Srbija je učestvovala zajedno sa Rusijom i Belorusijom u ono, kako su oni nazvali, „Slovenskom štitu” sredinom oktobra prošle godine. Prema tome, želimo da se učlanimo u NATO-u i želimo pomoć Zapadne Evrope, SAD-a i Velike Britanije kako bi što pre dođe do članstva Kosova.
BBC World News: A šta mislite o predsedniku Zelensky, a kao što sam i pomenuo, parafraziram, da on ne insistira na članstvu u NATO-u, možda utirući put dijalogu sa Rusijom rekavši da oni mogu i da se ne učlane. Mislite li da je to pravi potez?
Premijer Kurti: Mislim da predsednik Zelensky pokazuje svoju spremnost za razgovore i dogovore i za mirno rešenje. Ali bojim se da predsednik Putin ne želi da sedne sa predsednikom Zelensky, on želi da sedne sa predsednikom Biden. Znate da predsednik Putin misli da je Staljin 21. veka i da vidi novog Ruzvelta u predsedniku Biden. Dakle, opet, oni žele da podele Evropu, oni su carstvo koja želi da se proširi na Istočnu Evropu. Predsednik Putin je ljut i nostalgičan a to je razlog zašto cela Evropa je u opasnosti.
BBC World News: Da, zaista. Dozvolite mi da se vratim na optužbu Rusije da je Kosovo poslalo ratnike da se bore uz ukrajinske trupe. Da li je to istina?
Premijer Kurti: Nije tačno. Nijedan građanin Kosova nije otišao da ratuje u Ukrajinu, ali mi kao Vlada Kosova smo od početka izražavali svoje divljenje i solidarnost sa oslobodilačkim ratom ukrajinskog naroda, oštro osudili rusku invaziju i pridružili se sankcijama SAD-a, EU-a i Velike Britanije protiv Rusije.
BBC World News: Preostalo nam je još samo 45 sekundi gospodine premijeru, kako mislite da će se stvari odvijati u narednim nedeljama?
Premijer Kurti: Mislim da je ukrajinskom narodu potrebna sva pomoć koju možemo da damo. Kao Republika Kosovo pokazujemo spremnost da prihvatimo 5 hiljada izbeglica i 20 novinara sa uslovima za rad na Kosovu, ali sada je veoma važno da ne dozvolimo da se rat proširi negde drugde i da pomognemo Ukrajini da pobedi Rusku Federaciju.
BBC World News: Bilo nam je zadovoljstvo razgovarati sa vama, mislim da počinjemo da vidimo jasnije geopolitičku sliku, koja naravno pokriva ceo Zapadni Balkan i kako utiče sukob Rusije i Ukrajine na istom. Premijeru, hvala vam puno što ste nam se pridružili na BBC World News.
Premijer Kurti: Hvala vam na pozivu. Hvala.
Last modified: 11 августа, 2022