Atina, 24.10.2023
Premijer Republike Kosovo, Aljbin Kurti, učestvovao je na panelu za diskusiju u organizaciji The Economist-a na temu „Produbljivanje solidarnosti: Kako Evropa može izaći jača iz aktuelnih geopolitičkih nemira?“.
On je u svom govoru naglasio da „Sadašnji trenutak zahteva nepokolebljivu podršku demokratiji i njenim braniocima. Moramo se ujediniti kao snaga koja se suprotstavlja destabilizirajućim elementima koji predstavljaju veliku pretnju demokraciji.“
Nakon što je predstavio realnost na Kosovu i uspehe naše zemlje, Premijer Kurti je dodao da je „Demokratija za nas konkretna realnost, ali takođe i pretnje koje predstavljaju autokratije, pre svega Srbija, očigledno potpomognute savezništvom sa Putinom“.
U nastavku, celi govor Premijera Kurtija:
Dame i gospodo,
Drago mi je što sam danas ovde sa vama i želim da izrazim svoju zahvalnost na prilici da se obratim ovom skupu. Kako se nalazimo u poslednjem kvartalu godine koji je obeležen značajnim događajima, sasvim je prikladno da se okupimo kako bismo razmišljali o izazovima koji su pred nama. Međusobna povezanost našeg sveta ne znači samo delenje uspeha jedni drugih, već i razumevanje talasnih efekata kriza na globalnom nivou. Uzmimo, na primer, sukob Izraela i Hamasa nakon terorističkog napada Hamasa pre dve i po sedmice. To je oštar podsetnik da problemi ne poštuju granice; oni nadilaze nacije i kontinente. Danas, autoritarne sile nastoje da iskoriste ovu međusobnu povezanost kako bi unapredile svoj utecaj. Postoje aktivne snage koje rade na destabilizaciji bezbednosti i sigurnosti zemalja u njihovoj blizini, i ne samo.
Verujem da sadašnji trenutak zahteva nepokolebljivu podršku demokratiji i njenim braniocima. Moramo se ujediniti kao snaga koja se suprotstavlja destabilizirajućim elementima koji predstavljaju značajnu pretnju demokratiji. Svedoci smo ogromne hrabrosti među ljudima, o kojoj su primeri prošlosedmični izbori u Poljskoj, koji su privukli zapanjujuće brojeve na birališta. Ovi izbori su upoređeni sa ključnom 1989. godinom, kada je tada, uprkos propagandi, policiji, tajnoj policiji i vojsci, demokratska opozicija izašla kao pobednik. Međutim, na tu istu hrabrost i nepokolebljiv stav moraju se ogledati i naše najviše institucije.
Demokratija nije neuhvatljiv ili nedostižan cilj. Može imati mnogo oblika, ali ti oblici su nam na dohvat ruke. Znam da svaki put kada se šef vlade hvali svojom državom, ljudi misle da se hvale samim sobom, ali moram da izrazim svoj istinski ponos na napredak koji je Kosovo, moja zemlja, napravila. Iako ima još mnogo posla koji treba obaviti, naša postignuća su vredna pažnje, bilo da se radi o ekonomskom rastu, slobodi medija, ulaganju u održivu energiju ili transformativnim reformama u socijalnoj zaštiti. Renomirane međunarodne organizacije odražavaju ovaj napredak. Od izveštaja Freedom House-a, preko Transparency International indeksa korupcije, do Reportera bez granica.
Ono što naš uspeh čini još značajnijim je to što smo išli putem demokratije bez prečica. Nismo davali prioritet ekonomskom rastu nad demokratijom niti smo tražili ulaganja po cenu naših principa. Nismo tražili ulaganja iz zemalja koje su nastojale da ispune zahteve koje nije ispunila Evropska unija. Umesto toga, ojačali smo ekonomski razvoj borbom protiv korupcije i negovanjem partnerstava sa evropskim i američkim kompanijama, kao i sa drugim zapadnim saveznicima. Isto važi i za naše bezbednosne potrebe.
Demokratija je za nas konkretna realnost, ali i pretnje autokratija, pre svega Srbije, značajno potpomognute savezništvom sa Putinom. Regresija Srbije iz demokratije i agresija na Kosovo, obeleženi su akcijama kao što su zarobljavanje države kod kuće i potiskivanje medija, što je potom eskaliralo u pretnje mojoj zemlji. Kao što je tipično za neliberalne zemlje, one izbegavaju odgovornost za svoju nedavnu mračnu prošlost, uključujući delo genocida, birajući umesto toga da je veličaju.
Osim istorijskih pitanja, severni region Kosova je iskorišćen kao centar za trgovinu drogom, krijumčarenja oružja i rudarenje kriptovaluta. Ove aktivnosti su direktno u suprotnosti sa vladavinom prava i demokratskim vrednostima koje Kosovo predstavlja. Odnos između Kosova i Srbije najbolje se može okarakterisati kao zemlja, Kosovo, koja po prvi put radi na izgradnji sebe, koja teži istinskom demokratskom uspehu, dok neliberalna zemlja pokušava da uguši ovaj napredak, koristeći taktiku koju često koriste ličnosti poput Putina.
Dana 24. septembra, pre mesec dana, agresija koju smo videli kulminirala je kada su naoružane paravojne jedinice koje su bile obučene u zvaničnim vojnim bazama u Srbiji ušle u moju zemlju i otvorile vatru na policijske snage, ubivši jednog od naših policajaca. Istovremeno, Srbija se angažovala u, kako su SAD opisale, vojnom gomilanju „bez presedana“ duž naše granice. U danima koji su usledili, značajna količina dokaza ukazivala je na umešanost i planiranje veće invazije od strane same države. Ova činjenica je bila očigledna, jer nijedna grupa civila nije mogla sakupiti takvo oružje i preneti ga preko granica bez barem prešutne podrške vlade. Agresija je prestala ne iz želje za povlačenjem, već zato što je strateški nadmašena. Od tada smo ostali da se pitamo o potencijalnim nastavcima ovog napada.
Pretnja koju Evropi predstavljaju autoritarne zemlje nije samo ideološka i mi je moramo kao takvu rešavati. Naš severni sused nastavlja svoju vojnu izgradnju, čak i prima zalihe iz novih izvora, uključujući nedavnu pošiljku iz Kine. Trenutan momenat nije vreme za sedenje.
Da bi se osigurala sigurnost Evrope u budućnosti, imperativ je za evropske institucije da zatvore praznine koje omogućavaju autoritarcima da podstiču akte agresije i ratuju protiv evropskih demokratija i njihovih vrednosti. Svako osetljivo pitanje koje ostaje otvoreno sigurno će biti iskorišteno za potkopavanje pravilnog funkcionisanja naših demokratskih sistema. Konkretno, na Zapadnom Balkanu postoje praznine koje su dodatno proširene dugotrajnim i dvosmislenim procesima vezanim za integraciju u EU.
Budućnost zemalja Zapadnog Balkana, koje su posvećene demokratiji i koje su tu posvećenost jasno pokazale, treba da bude usklađena sa EU, entitetom koji jasno odražava ovaj put. Štaviše, trebalo bi da postoje mehanizmi za proveru i rešavanje svakog antidemokratskog ponašanja onih koji su na ovom putu.
Imajući u vidu događaje u protekloj godini, mora se eksplicitno reći da pozicioniranje između Brisela i Moskve efektivno predstavlja pristajanje na stranu Moskve, dok se zloupotrebljava evropska velikodušnost i pomaže u daljem planu zauzimanja države. Ovo služi kao odličan primer jaza s kojim se moramo aktivno boriti.
Hvala vam puno na pažnji.
