Premijer Kurti učestvovao na okruglom stolu o ekonomskom osnaživanju žena iz nevećinskih zajednica

17 decembra, 2024

Priština, 17. decembar 2024

Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, u organizaciji kabineta premijera učestvovao je danas na okruglom stolu sa međunarodnim partnerima za ekonomsko osnaživanje žena iz nevećinskih zajednica.

Ovo je bio četvrti uzastopni sastanak ovakve prirode i premijer Kurti je istakao da je ovo prva Vlada koja je pozvala partnere u ovom formatu, u cilju poboljšanja koordinacije i identifikovanja naših zajedničkih prioriteta. Na ovom sastanku se govorilo o posebnim izazovima i hitnosti ekonomskog osnaživanja žena iz nevećinskih zajednica u našoj zemlji, tema koju su obe strane smatrale važnom.

Neki od izazova koje je premijer pomenuo tokom ovog sastanka bili su nizak nivo vlasništva i nasleđa za sve žene na Kosovu, nizak nivo socio-ekonomskog statusa porodica, veće odgovornosti za brigu žena u poređenju sa muškarcima, kao i visok procenat svih žena koje rade na neformalnom tržištu rada.

Međutim, uprkos izazovima, premijer je rekao da se situacija popravlja na osnovu dostignuća postignute tokom upravljanja.

„Da bismo rešili problem nedostatka kapitala žena, uspešno smo promovisali registraciju imovine na ime muža i žene i od 2021. godine posvetili smo ukupno 11 miliona evra za podršku ženama preduzetnicama da otvore svoje biznise, pomažući oko 650 kompanija u vlasništvu žena“, izjavio je on.

U tom kontekstu, istaknuta je činjenica da je 100.000 žena po prvi put otvorilo račune u banci, delimično podstaknute zbog šeme plaćanja za porodilje, dok 55 odsto zaposlenih kroz program „Vlada za porodicu“ su žene, a 51 % korisnika platforme Superpuna su žene.

„Ovim pristupom postigli smo veće smanjenje nezaposlenosti kod žena nego kod muškaraca: nezaposlenost žena je smanjena sa 30% na 17% kada uporedimo prvi kvartal 2021. godine, na početku našeg upravljanja, sa poslednjim kvartalom 2023 godine.“

Što se tiče mogućnosti za nevećinske zajednice, premijer Kurti je govorio i o nekim konkretnim inicijativama kao što je proces verifikacije univerzitetskih diploma, kako bi se pripadnicima nevećinske srpske zajednice koji su studirali na univerzitetu u Severnoj Mitrovici omogućilo da konkurišu za posao u institucijama Kosova. S druge strane, on je dodao da su u poslednje dve godine studentima iz nevećinskih zajednica Roma, Aškalija i Egipćana dodeljeno 884 stipendija za srednjoškolske studije, od kojih su 51 odsto korisnika bile devojke, dok se prošle godine doniralo 55 stipendija studentima iz ovih zajednica koji pohađaju državne univerzitete, od kojih 64% korisnika su bile devojke.

Na kraju, premijer je zahvalio svim partnerima na njihovom doprinosu, verujući da će u narednom susretu moći da ukažu na konkretne pomake u rešavanju svih ograničavajućih faktora koji smanjuju šanse žena iz manjinskih zajednica da doprinesu svojim veštinama u ekonomiji Kosova i njihovim životima.

Celi govor premijera Kurtija:

Vaše ekselencije, ambasadori i šefovi misija,
Ministre Rašiću,
Dame i gospodo,

Ovo je četvrti put da se sastajemo u ovoj seriji sastanaka za međunarodne partnere Kosova koji su posebno fokusirani na nevećinske zajednice. Verujem da smo prva vlada koja je pozvala naše partnere da se udruže sa nama na ovaj način, da poboljšamo našu koordinaciju i identifikujemo naše zajedničke prioritete.

Nakon našeg prvog sastanka sa vama, svaki put smo se fokusirali na drugačiji fokus u okviru pitanja sa kojima se suočavaju nevećinske zajednice. Danas gledajući po sali, mislim da je rekordan broj učesnika, vidim da pitanje koje smo izabrali za obraćanje je pitanje za koje i vi vidite važnost.

Ovde smo da zajedno razgovaramo o posebnim izazovima i hitnosti ekonomskog osnaživanja nevećinskih žena u našoj zemlji. Znamo da intersekcionalna pitanja posebno otežavaju rešavanje situacije mnogih, mnogih žena iz manjinskih zajednica koje žive u siromaštvu na Kosovu.

Kao što je Kimberle Vilijams Krenšo, koja je skovala termin „intersekcionalnost“, rekla: „Seksizam nije fenomen koji odgovara svima. Ne dešava se na isti način crnim i belim ženama“. Mogli bismo to da prilagodimo kosovskom kontekstu i kažemo da seksizam koji doživljava Albanka verovatno nije isto što i iskustvo hrvatskih, aškalijskih i romskih preduzetnica sa kojima sam razgovarao prošlog meseca na UNDP-ovom sajmu u Janjevu. Isto tako, mislim da bi nam Ramiie Shalja rekla da se jedna ruralna Turkinja u Mamuši suočava sa različitim izazovima pristupa tržištu rada od onih sa kojima se, na primer, suočava Srpkinja koja živi u gradu. Moja zamenica premijera, Emilija Redžepi, može snažno govoriti o konkretnim pitanjima sa kojima se suočava bosanska zajednica, a koja su opet drugačija.

Ipak, postoje neke stvari koje su depresivno iste:

· Nivoi posedovanja imovine i nasledstva su niski za sve grupe žena na Kosovu. Oni su generalno niži, što je socio-ekonomski status porodice očajniji. Sveukupno na Kosovu, preko 88 procenata žena preduzetnica otvara biznis sa samofinansiranjem, bez zajmova ili druge spoljne podrške;
· Odgovornosti za brigu žena su znatno – i strašno – veće od muškaraca: u proseku, žene na Kosovu provode 6,2 sata na neplaćenom radu nege dnevno;
· A kada žene – iz bilo koje zajednice na Kosovu – rade van kuće, veća je verovatnoća da će raditi neformalno, bez sigurnosti ili statusa ili moći koje im daju ugovori i penzijski doprinosi, plaćeno bolovanje i zaštite na radnom mestu. 65% poslova u neformalnoj ekonomiji zauzimaju žene.

Ali iako je pred nama vrtoglavo dug put, situacija se popravlja.

· Da bismo rešili problem nedostatka kapitala žena, uspešno smo podstakli registraciju imovine na ime muža i žene i posvetili ukupno 11 miliona evra od 2021. godine za podršku ženama preduzetnicama da otvore svoja preduzeća, pomažući oko 650 preduzeća u vlasništvu žena. Znam da vam ministar Rašić može reći o konkretnoj podršci preduzetnicama iz nevećinskih zajednica.
· Da bismo smanjili teret brige za zaposlene roditelje, ulažemo u izgradnju, renoviranje i adaptaciju ukupno 55 vrtića. Za manje od tri i po godine broj dece koja pohađaju vrtiće širom Kosova porastao je za 33%.

· Podsticali smo formalizaciju radnih mesta i ponudili direktnu podršku zapošljavanju 12 hiljada žena. Za vreme naše vlade, više od 100 hiljada žena je po prvi put otvorilo račune u banci, delimično podstaknuto kroz šemu koju smo pokrenuli za isplate za podršku ženama kada se porode. Zaposlili smo više od 2.600 ljudi kroz naš program „Vlada za porodicu“, od kojih su 55% žene. Napravili smo Superpuna, SuperJob, platformu koja subvencioniše plate novozaposlenih od 18 do 29 godina, a na ovaj način je zaposleno oko 14 hiljada mladih – 51% njih su žene. Ovim pristupima postigli smo veći pad nezaposlenosti za žene nego za muškarce: nezaposlenost žena smanjena sa 30% na 17% kada uporedimo prvi kvartal 2021. godine, na početku naše vlade, sa poslednjim kvartalom 2023.

Ovo su opšta dostignuća koja smo postigli u ekonomskim prilikama za žene, ali opet, kao što bi nam rekla Kimberle Krenšo, „Isto tretiranje različitih stvari može stvoriti isto toliko nejednakosti kao i drugačije tretiranje istih stvari. Tako da smo takođe preduzeli neke specifične inicijative za nevećinske zajednice i videli smo kako su žene spremne da iskoriste ove mogućnosti.

Kao afirmativnu meru za one koji govore srpski jezik koji su studirali na univerzitetu u Severnoj Mitrovici, prošle godine smo ponovo pokrenuli proces verifikacije univerzitetskih diploma kako bismo omogućili ovim diplomcima da se prijave za posao u institucijama Kosova. Svaku diplomu predatu na verifikaciju, vidim kao posvećenost zajedničkoj izgradnji boljeg Kosova. A predato je 358 univerzitetskih diploma otkako smo ponovo pokrenuli proces prošle godine! Koristim priliku da se zahvalim ambasadi Velike Britanije i Švajcarske na podršci radu Komisije za verifikaciju diploma i znam da će im biti drago što vidimo porast prijava žena – 57% kandidata ove godine su bile žene . Verujemo da će nedavno kreiranje mogućnosti za onlajn prijavljivanje preko platforme eKosova povećati ovaj procenat još više.

Isti apetit za mogućnostima je i među ženama iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana: ponudili smo 884 stipendije za srednjoškolske studije u protekle dve godine, od kojih je 51% otišlo devojkama. Prošle godine smo takođe ponudili 55 stipendija za studente iz ovih zajednica koji pohađaju državne univerzitete. 64% njih je otišlo mladim ženama.

Održali smo prvi Dan otvorenih vrata za mlade iz nevećinskih zajednica na Kosovskoj akademiji za javnu bezbednost prošle godine. Prisustvovao sam ovom događaju, zajedno sa ministrima Nenadom Rašićem i Xhelalom Sveçlom, i imali smo priliku da razgovaramo sa entuzijastičnim mladima koji su bili inspirisani idejom da se prijave za policiju ili druge poslove u sektoru javne bezbednosti. Uticaj tog dana mogao se videti kada smo čuli stope zapošljavanja u policiji ove godine.

Dobro se sećam da sam sedeo sa kolegama iz OEBS-a krajem 2022. godine, očajan jer je cele te godine bio samo jedan Rom – muškarac – a ni jedan Aškalija ili Egipćanin, koji je regrutovan u policiju.

U 2023. godini mogli smo da vidimo izvesno poboljšanje – ukupno 9 Roma, Aškalija i Egipćana položilo je zakletvu u Kosovskoj Policiji, a 3 su bile žene.

Ove godine, nakon uticaja tog Dana otvorenih vrata i drugih naših zajedničkih inicijativa, u policiju je primljeno 29 Roma, Aškalija i Egipćana. Od toga, 8 su žene – nešto bolji odnos žena i muškaraca nego u toj policijskoj kohorti sveukupno. Od njih 8, 4 su bila na tom događaju na kojem sam prisustvovao sa svoja dva ministra prošle godine. Retko možete da vidite neposredan uticaj podizanja nečijih težnji; da vidimo tranziciju – od neodlučne maturantice u Vučitrnu kojoj je rečeno da bi dobrodošla ako se prijavi, pretvarajući se u pametnu samouverenu ženu koja nas pozdravlja na kulminaciji kadetske ceremonije diplomiranja.

Postoji još jedno pitanje koje želim da pokrenem pre nego što završim ovaj rezime onoga što vidimo kao izazove, i neke od načina na koje smo našli da ih rešimo, želeći da čujemo od ministra Rašića, a zatim i od vas, o uspesima koje ste postigli u podršci ekonomskom osnaživanju žena nevećinskih zajednica i idejama koje imate za šta više možemo da uradimo zajedno.

To se odnosi na neke od slučajeva sa kojima se ti novi policajci mogu suočiti, kao i na fenomen koji prekida pristup tržištu rada, pa čak i obrazovanju koje treba da mu prethodi, stotinama mladim devojkama na Kosovu svakog godine. Potrebna nam je vaša pomoć u rešavanju ranog braka koji je, prema nalazima istraživanja MICS Agencije za statistiku Kosova zajedno sa UNICEF-om, sudbina 31% devojčica iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. Zahvalan sam onima među vama čije su se kolege pridružile našoj Međuinstitucionalnoj radnoj grupi za prijavu i prevenciju ranih brakova u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana koja je izašla iz 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja pre tačno godinu dana.

Imamo sreće što imamo neke inspirativne žene iz zajednica i neke neumorne nevladine organizacije koje su predstavljene u Radnoj grupi, i ambiciozan akcioni plan koji su sastavile, u saradnji sa predstavnicima lokalnih i centralnih institucija, i međunarodnim partnerima, kojima predsedava moja savetnica Elizabeth Gowing. Grupa se bavi pitanjem ranog braka iz svih uglova, ali nam je potrebno da to bude prepoznato kao deo pejzaža u kojem funkcionišu vaši projekti – deo međusektorskih pitanja roda, rodno zasnovanog nasilja, zajednica i vladavine zakona kojima se bave vaši projekti. Mnogo toga je urađeno, ali onda pogledamo statistiku i shvatimo da je u vremenu od osnivanja ove grupe koliko mladih devojaka – neke od 13 godina – izgubilo detinjstvo, zdravlje i mogućnosti zbog prakse na kojoj svi zajedno moramo da radimo da bismo to sprečili.

Verujem da ćemo se sledeće godine ponovo okupiti ovako – to je osnova na kojoj radim – i nadam se da ćemo, kada to učinimo, moći da ukažemo na konkretne pomake u rešavanju svih ograničavajućih faktora koji smanjuju šanse za žene iz manjinskih zajednica da doprinesu svojim veštinama i ekonomiji Kosova i njihovim boljim životima. Veoma sam zahvalan na našem partnerstvu u ovome i radujem se što ću čuti više od vas o tome kako možemo da radimo zajedno.

Hvala Vam!