Kamenica, 26. novembar 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na memorijalnoj akademiji i na ceremoniji otkrivanja statue aktiviste Metusha Krasniqija, na 38. godišnjicu njegove smrti, na trgu koji nosi njegovo ime.
U čast života i rada Metusha Krasniqija, premijer ga je opisao kao jednog od najneukrotivijih političkih aktivista za nacionalne i političke ideale svog vremena, koji je imao samo 20 godina kada je prvi put bio zatvoren, 1947. godine.
„Podizanjem ovog dela javne umetnosti ovde u Kamenici, mi, pored odavanja počasti ličnosti Metushu Krasniqiju, fiksiramo istorijsku ličnost koju on predstavlja tako što ćemo jednom za svagda, ovde u Kamenici napraviti mesto političkoj tradiciji kojoj je Metush pripadao i političkom nasledstvu koje je iza nas i iza sebe ostavio on“, rekao je premijer Kurti.
U svom govoru, premijer je podsetio na izazove sudskog procesa kroz koje je prošao Metush Krasniqi, na diskusije između njega i sudije u sudnici, rekavši da to nisu bila samo pitanja i odgovori između optuženog i sudije, već su bili dijalozi između dve strane istorije: strana represivnog režima Jugoslavije, predstavljenog u liku sudije i strana otpora naroda sa visokom svešću o slobodi, ovo personifikovano u liku Metusha Krasniqija, aktiviste koji nosi težinu ugnjetavanja njegovog naroda na njegovim plećima.
Ideali Metusha Krasniqija govore nam i danas, jer nas podsećaju na težak i krvav put nas Albanaca za slobodu naše zemlje, rekao je premijer i dodao da bi „njegova statua, koju danas inaugurišemo, trebalo bi posmatrati kao spomenika slobode. Jer sloboda je preduslov za sve mogućnosti za razvoj i napredak, za blagostanje i za samoopredeljenje”.
U ovoj Memorijalnoj akademiji, nagrada „Metush Krasniqi“ dodeljena je porodici Krasniqi, od gradonačelnika opštine Kamenica, Kadrije Rahimaja, koju je preuzela Metusheva ćerka Teuta Krasniqi.
Pored premijera, ovoj ceremoniji je prisustvovala i zamenica premijera i Ministarka spoljnih poslova i dijaspore, Donika Gervalla.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana porodice Krasniqi,
Poštovana gđo. Donika Gervalla, zamenica premijera i Ministarka inostranih poslova i dijaspore,
Poštovani g. Kadri Rahimaj, gradonačelnik opštine Kamenica,
Poštovani g. Shefik Sadiku, predsednik Udruženja političkih zatvorenika Kosova,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani invalidi oslobodilačkog rata, veterani OVK-a, porodice palih boraca, aktivisti našeg nacionalnog pitanja,
Poštovani ministri i zamenici ministara, kolege iz Vlade i državnih institucija uopšte,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Poštovani Kameničani, dragi meštani Golaka i Anamorave, saznao sam da su mnogi poštivaoci Metusha Krasniqija došli ovde, od Doline do Struge. Ovaj poslednji utorak novembra ove godine nam je otvorio put do ovde u gradu Kamenici svima nama, u čast Metusha Krasniqija, jednog od najneukrotivijih političkih aktivista za nacionalne i političke ideale svog vremena. Metush Krasniqi je imao samo 20 godina kada je prvi put bio zatvoren, 1947. godine. Imao je 59 godina kada je umro, pre 38 godina, 1986. Ove godine, kada bi imao 97 godina, doba starosti eventualno u okviru živih, on danas dolazi u Kamenicu da bude ovekovečen u javnom sećanju grada, preko ove statue.
Podizanjem ovog dela javne umetnosti ovde u Kamenici, mi, pored odavanja počasti ličnosti Metushu Krasniqiju, fiksiramo istorijsku ličnost koju on predstavlja, tako što ćemo jednom za svagda, ovde u Kamenici, napraviti prostor za političku tradiciju kojoj je Metush pripadao i političkog nasleđa koje je iza nas i iza sebe ostavio on.
Politički ideali zbog kojih je bio zatvoren, ideali zbog kojih je ostao stoičan na sudu i u zatvoru, i ideali za koje je Metu sh Krasniqi umro, ideali su i za naše vreme, jer oni govore i o sadašnjosti i našoj svakodnevnoj stvarnosti, oni nam i danas govore. Stoga, u ovakvim slučajevima kao ovaj sada, kada nas određeni datumi ili događaji okupljaju u znak sećanja na proživljeni i žrtvovani život Metusha Krasniqija, sasvim je prirodno da ga se sećamo onakvog kakav je bio, kroz njegove sopstvene reči.
Dosije sudskog procesa Metusha Krasniqija, koji je rađen na zasedanjima od 1. do 7. marta 1959. godine, u Okružnom sudu u Gnjilanu, može se čitati kao politički traktat, pun konstatacija, osuda i procurelih političkih najava, za ugnjetavanje Albanaca i njihove sudbine pod Jugoslavijom. Razgovori između Metusha i sudije u sudnici nisu samo pitanja i odgovori između optuženog i sudije, već su dijalozi između dve strane istorije: strane represivnog režima Jugoslavije, predstavljene u liku sudije, i strane otpora jednog naroda sa visokom svešću o slobodi, oličenoj u liku Metusha Krasniqija, aktivisti koji na svojim plećima nosi teret tereta ugnjetavanja njegovog naroda.
Dakle, dve političke snage kao entitet koji stvaraju istoriju suočavaju se jedna sa drugom: opresivna i iznuđivačka država Jugoslavija i slobodoljubivi albanski narod Kosova. U čitavom ovom sukobu, politička volja Albanaca u Jugoslaviji jasno je artikulisana sa optuženičke klupe, gde sedi politički optuženi Metush Krasniqi kako izjavljuje, citiram:
„Prvo, Kosovo je surovo eksploatisano od strane jugoslovenske vlade, albanski narod se tretira kao da je u Kraljevoj Jugoslaviji, ne uživa najosnovnija prava ni u jednom segmentu života, kao u zapošljavanju, u administraciji, u zdravstvu, u obrazovanju, u kulturi i dr. Drugo, „narodna“ moć Titove Jugoslavije nije otklonila nasilje nad albanskim narodom. Postavljam pitanje koliko je Albanaca streljano bez suđenja od novembra 1944. do danas? Koliko se ubistava dogodilo u ime „neprijatelja“ države? Na desetine hiljada Albanaca… Možda ih ima više od 20 hiljada u svim albanskim rajonima u Jugoslaviji. Treće, oružana akcija je sprovedena samo na Kosovu da bi se razoružali Albanci. Zašto ista akcija nije sprovedena u drugim republikama? Zašto ovo nasilje i ova nasilna smrt Albanaca? Zašto se jedna puška prodaje na desetine puta? Zašto su Albanci bili podvrgnuti tom teroru u ime Komunističke partije Jugoslavije? U našem okrugu, u Kamenici, kao rezultat toga, imali smo tri smrti i preko 3.000 fizički zlostavljanih najsadističkim metodama, što samo antinarodni režimi mogu da urade građanima, tretirajući ih kao robove!“
Saopštenje podeljeno u tri tačke, u kome Metush Krasniqi osuđuje vladavinu, teror i nasilje jugoslovenske države i etničku diskriminaciju nad Albancima. Sve je to urađeno početkom 1959. godine i koliko je bilo istinito za prošlost, tako će ostati decenijama u budućnosti, do oslobođenja Kosova 40 godina kasnije. Prema tome, ideali Metusha Krasniqija i danas nam govore, i svaki dan, jer nas podsećaju na težak i krvav put nas Albanaca za slobodu naše zemlje. Stoga njegovu statuu koju danas svečano otkrivamo treba posmatrati kao spomenika slobode. Jer sloboda je preduslov za sve prilike za razvoj i napredak, za samoopredeljenje i blagostanje.
Slava Metshu Krasniqiju i svima onima koji su žrtvovali svoje živote, zalažući se potpuno kao Metush za slobodu otadžbine!
Hvala Vam.
Last modified: 27 новембра, 2024