Zyra e Kryeministrit

Premijer Kurti učestvovao je na konferenciji za objavljivanje izveštaja o dugoročnim posledicama ratnih silovanja na Kosovu „Nisam ja kriv za ono što mi se desilo“

12 septembra, 2024

Priština, 12.09.2024

Konferencija je održana povodom predstavljanja izveštaja o dugoročnim posledicama ratnih silovanja na Kosovu „Nisam kriva za ono što mi se desilo“, kao zajednička aktivnost udruženja žena „Medica Gjakova“ i udruženja „Medica Mondiale“.

Studija dokumentuje duboke i dugoročne psihološke, fizičke i socijalne posledice ratnog seksualnog nasilja, počev od složenih posttraumatskih stresnih poremećaja i depresije, glavobolje i umora, do nepoverenja i povećannja straha, oblikujući tako živote onih koji su pogođeni i posle 25 godina nakon iskustva nasilja.
.
U ovom događaju od posebnog značaja, učestvovao je i premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti, koji je rekao da je na Kosovu tokom 1998. – 99. godine seksualno nasilje korišćeno kao ratno oružje Srbije. Oruđe rata koje je ostavilo duboke i široko rasprostranjene posledice po pojedinca, porodicu i ceo narod i društvo, stoga je na svima nama da tretiramo ovaj ratn zločin, kako bismo zaustavili razorno dejstvo ovog oružja u društvo.

Za deljenje njihovih priča i iskustava u izveštaju koji je danas objavljen, premijer Kurti je izrazio srdačnu zahvalnost preživelima, rekavši da smo duboko zahvalni na njihovoj izdržljivosti i hrabrosti tokom ovih 25 godina od završetka rata. Republika Kosovo stoji uz žrtve seksualnog nasilja tokom rata, posvećena institucionalnoj podršci, za trtiranja svih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.

„U našim naporima da tretiramo rane iz prošlosti i izgradimo pravedniju budućnost za sve naše građane, zajedno činimo korake napred. Po prvi put nakon završetka rata, Republika Kosovo ima Strategiju za tranzicionu pravdu“, naglasio je premijer.

U nastavku svog govora, on je rekao da smo posvećeni tome da se profesionalizmom, integritetom i senzibilnošću nosimo sa procesom dokumentovanja zločina počinjenih tokom rata, stavljajući do znanja da smo već stavili u funkciju Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, koji ima rodno osetljiv pristup dokumentovanju i metodologiji istraživanja.

Zanajući za neizmerni bol i patnju žena i devjaka, dečaka i muškaraca, koji su preživeli seksualno nasilje tokom rata, proglasili smo 14. april Danom sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata na Kosovu.

Na kraju svog obraćanja na ovoj konferenciji, premijer se zahvalio organizacijama „Medica Gjakova“ i „Medica Mondiale“ na preporukama sažetim u ovom studijskom izveštaju koji su toliko važni za dugoročne posledice seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.

„Zajedno smo u našem cilju i posvećenosti društvu u kome svi preživeli mogu pronaći pravdu, lečenje i mir“, dodao je on.

Ceo govor premijera Kurtija:

Poštovana ministarka pravde Republike Kosovo, g-đa Albulena Haxhiu,
Poštovana g-đo Monika Hauser, osnivač i predsednica Upravnog odbora Medica Mondiale,
Poštovana g-đo Mirlinda Sada, izvršni direktor Medica Gjakova,
Poštovani predstavnici institucija i organizacija civilnog društva,
Drage preživele seksualnog nasilja tokom rata,
Poštovani aktivisti I aktivistkinje za ljudska prava,
Dame i gospodo,
Poštovani prisutni

Ratovi 99-ih u bivšoj Jugoslaviji ostavili su za sobom mnogo razaranja i stradanja. Jedan od najšokantnijih i najnehumanijih zločina bila je upotreba seksualnog nasilja kao smišljene strategije za ponižavanje, zastrašivanje i delenje porodica i zajednica. U tišini i društvenoj isključenosti, preživeli ovih zločina postali su pokretačka snaga za važne promene u međunarodnoj pravdi, za priznanje i kažnjavanje ovog ratnog zločina.

Na Kosovu je tokom 1998-99. godine seksualno nasilje korišćeno kao ratno oružje od strane Srbije. Oruđe rata koje je ostavilo duboke i široke posledice po pojedinca, porodicu i ceo narod i društvo.

Dakle, na svima nama je da tretiramo ove ratne zločine, kako bismo zaustavili razorno dejstvo ovog oružja na društvo.
Nastavljajući, bilo javno ili anonimno, preživeli se i dalje zalažu za promene i oblikuju podršku za sve one žene i muškarce čiji se glas ne čuje.

Od srca hvala preživelima koji su podelili svoje priče i iskustva u izveštaju koji je danas objavljen. Duboko smo im zahvalni na istrajnosti i hrabrosti tokom ovih 25 godina od završetka rata.

Poštovane dame i gospodo,

Republika Kosovo stoji uz žrtve seksualnog nasilja tokom rata, posvećena institucionalnoj podršci, za tretiranja svih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.

U našim naporima da tretiramo rane iz prošlosti i izgradimo pravedniju budućnost za sve naše građane, zajedno idemo napred. Po prvi put nakon završetka rata, Republika Kosovo ima Strategiju tranzicione pravde.

Implementacija ove strategije zahteva podršku svih nas. Stoga, izražavam zahvalnost na svakom doprinosu u procesu izrade i konsultacija, i pozdravljam saradnju u ovom veoma važnom procesu za sve nas u sadašnjosti, ali i za budućnost naše zemlje.

Posvećeni smo procesu dokumentovanja zločina počinjenih tokom rata sa profesionalizmom, integritetom i osetljivošću. Već smo operacionalizovali Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, koji ima rodno osetljiv pristup dokumentaciji i metodologiji istraživanja.

Znajući za neizmerni bol i patnju žena i devojaka, dečaka i muškaraca, preživelih seksualnog nasilja tokom rata, proglasili smo 14. april Danom sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata na Kosovu.

Raduje nas saradnja ovlašćenih organizacija sa Vladinom komisijom za priznavanje i proveru statusa žrtava seksualnog nasilja tokom Oslobodilačkog rata Kosova. Vlada će nastaviti finansijsku podršku za četiri organizacije, kako bi što je više moguće olakšala proces podnošenja zahteva preživelima za priznavanje statusa.

Zahvalni smo na saradnji u ovom veoma složenom i osetljivom procesu, da žrtva uvek bude u centru. Hvala „Medica Gjakova“ i „Medica Mondiale“ na preporukama sažetim u ovom veoma važnom studijskom izveštaju o dugoročnim posledicama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.

Između ostalog, ova studija elaborira značaj podrške porodice, organizacija, medija i institucija. Odavde ponovo pozivamo na solidarnost porodica i društva. Naša je zajednička obaveza da podržimo preživele. Da ih ohrabrimi da prekinu ćutanje o ovom ratnom zločinu. Da uvek budemo njihov snažan glas i jaka ruka, za zasluženu pravdu.

Neophodna je bezuslovna institucionalna i podrška društva da bi se otklonila čutnja oko ovog zločina.
Jedinstveni smo u našem cilju i posvećenosti društvu u kojem svi preživeli mogu pronaći pravdu, lečenje i mir.

Zahvaljujem!

Last modified: 13 септембра, 2024

Comments are closed.