Berlin, 26. april 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti učestvovao je na događaju koji je organizovala Socijaldemokratska partija Nemačke, SPD, u prostorijama nemačkog Bundestaga, u čast 75. godišnjice osnivanja Saveta Evrope.
Premijer Kurti je u svom govoru podsetio da pre 75 godina, u aprilu 1949. godine, stvorene su dve institucije koje su transformisale evropsku istoriju: NATO i Savet Evrope, koje je opisao kao stubove demokratskog mira u Evropi.
On je pomenuo iskustva naših građana u borbi za oslobođenje i nezavisnost, kojima je veza sa ovim zapadnim i demokratskim institucijama bila podrška da pobegnu od strahota vremena.
Ističući da naša zemlja teži i radi na članstvu u NATO i Evropskoj Uniji, premijer Kurti je rekao da je prvi korak ka pridruživanju evropskim demokratijama članstvo u Savetu Evrope.
„75 godina od stvaranja Saveta Evrope, 25 godina otkako je NATO, uključujući Nemačku, ušao u rat da zaštiti i spase građane Kosova od užasa masakra, ubistava, silovanja i masovnih deportacija. 2024. je prava godina da poslednja demokratija u Evropi koja još nije članica Saveta Evrope da joj se pridruži.“ rekao je premijer Kurti.
U nastavku on je elaborirao posvećenost naše zemlje demokratskim vrednostima i principima, vladavini prava, zaštiti ljudskih prava i obraćanju pažnje na potrebe nevećinskih zajednica.
On je rekao da smo za ove tri godine vlasti dokazali da društveno-ekonomski razvoj i demokratski napredak idu ruku pod ruku.
Premijer je pozvao naše nemačke prijatelje da podrže našu zemlju u ovom poslednjem koraku punopravnog članstva u Savetu Evrope, kao 47. država članica.
Na kraju je zahvalio Bundestagu i SPD-u na gostoprimstvu, interesovanju, podršci i ključnoj ulozi u demokratizaciji Evrope i na kontinuiranoj pomoći.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani dr. Mutzenich,
Poštovana Derya,
Poštovani Frank,
Poštovana poslanička grupa SPD,
Dame i gospodo, dragi prijatelji,
Pre 75 godina, aprila 1949. godine, stvorene su dve institucije koje su transformisale evropsku istoriju. Jedno je NATO, a drugo Savet Evrope. Oni su dva stuba najuspešnijeg perioda demokratskog mira u Evropi.
NATO brani demokratije zajedničkim odvraćanjem od agresije spolja. Savet Evrope brani demokratiju i ljudska prava kroz jedinstveni evropski sud za ljudska prava u svim našim demokratijama.
Period od kraja Hladnog rata u Evropi doveo je do toga da se naš kontinent ponovo raspao na dva dela.
Postojala je srećna Zapadna Evropa: zemlje u kojima su građani mogli da odu u krevet bez brige da će ih susedna država napasti sledeće nedelje, bombardujući njihove domove i proterujući njihovo stanovništvo. Zemlje u kojima nije bilo straha da će diktator poslati tajnu policiju da kasno noću hapsi kritičare i šalje ih u zatvor na mučenje.
U isto vreme, međutim, postojala je i manje srećna „druga Evropa“, deo našeg kontinenta sa zemljama čiji su građani imali razloga da se plaše represije, državnog mučenja, rata, pa čak i genocida.
Ovo je Evropa zemalja poput Hrvatske 1991. godine, Bosne i Hercegovine 1992. i Ukrajine danas. Tu je Kosovo našlo sebe posle 1989. godine.
Moj narod je doživeo represiju, masakre nad civilima, hapšenja i torture i ratove. Pretrpeli smo masovno proterivanje više od milion ljudi 1999. godine. Ja sam bio jedan od onih koji su tada godinama bili u zatvoru iz političkih razloga, postajući i ratni zarobljenik.
Priča puna nade u protekle tri decenije je masovna ekspanzija ove Evrope demokratskog mira. U godinama od 1990. NATO, EU i Savet Evrope su se više nego udvostručile.
Građani manje srećne druge Evrope s pravom su povezivali pridruživanje ovim institucijama sa bekstvom od noćnih mora kojih su se plašili, a neki su nastavili da ih doživljavaju.
Zato nam je obećanje proširenja toliko važno. Zato je odluka o kojoj danas želim da razgovaram sa vama toliko važna. Reč je o velikom koraku kada Kosovo može da pobegne od manje srećne Evrope u kojoj moramo da brinemo o invaziji, u srećnu Evropu demokratskog mira. Ali ovaj korak možemo preduzeti samo uz vašu podršku: podršku Nemačke, ove vlade, SPD-a, koji vodi ovu vladu.
U sledećoj deceniji želimo da uđemo u NATO. Želimo da se što pre pridružimo Evropskoj Uniji. Ali prvi korak koji možemo da preduzmemo ove godine je da se pridružimo prvom klubu evropskih demokratija, stvorenom pre tačno 75 godina u Londonu, Savetu Evrope.
Prošle nedelje u Strazburu, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, održano je glasanje o zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope. Nemački poslanici Bundestaga su tu odigrali veliku ulogu. Sedim pored Franka (Schwabe) i želim da mu se lično zahvalim na njegovom doprinosu. Bilo je veoma dirljivo videti poslanike iz 46 parlamenata u Evropi koji su izjavili da podržavaju ulazak Kosova u ovo telo. A onda su glasali 131 sa 29, da Kosovo napravi veliki korak ka integraciji u Evropu demokratskog mira.
75 godina od osnivanja Saveta Evrope, 25 godina otkako je NATO, uključujući Nemačku, krenuo u rat da brani i spase građane Kosova od užasa masakra, ubistava, silovanja i masovnih proterivanja. 2024. je prava godina da joj se pridruži i poslednja demokratija u Evropi koja još nije članica Saveta Evrope.
Da bi se ovo dogodilo moraju se desiti dve stvari.
Mi, Vlada Kosova, imamo obavezu prema Savetu Evrope da istaknemo da negujemo i poštujemo zajedničke vrednosti ljudskih prava na kojima je izgrađena. Zadržaćemo ih i na ovaj način pokazati da ćemo ojačati institucije. Naša vlada je za ove tri godine rada pokazala da društveno-ekonomski razvoj i demokratski napredak idu ruku pod ruku. Ne isključuju jedan drugoga. Oni pozitivno uslovljavaju jedan drugog.
Dozvolite mi da vam dam jedan primer. Kosovo će imati za cilj da uskoro postane druga država na Zapadnom Balkanu, posle našeg suseda Crne Gore, koja svojim građanima nudi pravo na istopolne građanske zajednice. Naporno ćemo raditi na tome da ovo prođemo u bliskoj budućnosti. Za to ću lično izgraditi parlamentarnu većinu – i apelovaću na široku podršku o tome i od opozicionih partija. Odluka o sednici Vlade o ovom pitanju je već doneta.
To radimo zato što je to ispravno, zato što je to pravo, zato što je to u našem ustavu i zato što znamo da je Evropski sud za ljudska prava doneo presude kojima se to zahteva. Znamo da postoje zemlje u Savetu Evrope koje su dugo ignorisale sud o tome. Kosovo će biti drugačije. Time želimo da inspirišemo druge.
Takođe ćemo prioritetno rešiti otvorena pitanja sa kojima se suočavaju naše manjine, njihova prava i njihove potrebe, uključujući i manjinu kosovskih Srba. I na ovome radimo sa nemačkim poslanicima Bundestaga kako bismo zacrtali nove i velike inicijative. Moji sastanci ovde u Berlinu o ovome su bili veoma ohrabrujući.
Istovremeno, apelujemo odatle, Bundestaga, na nemačku vladu da sasluša mnoge nemačke parlamentarce koji su prošle nedelje u Strazburu tako elokventno govorili zašto je prijem Kosova ove godine ispravna stvar. Parlamentarna skupština Saveta Evrope je pažljivo razmotrila ovo pitanje, na osnovu mnogih detaljnih izveštaja, i videli smo rezultat: 131 za, samo 29 protiv.
Ključna odluka koja se sada mora doneti jeste da se naše pristupanje stavi na dnevni red predstojećeg sastanka ministara spoljnih poslova u Komitetu Ministara Saveta Evrope u maju.
Potražiću od Nemačke i naših nemačkih prijatelja da nam pomognu. Želimo da im pomognemo u njihovom zadatku da ubede druge. Prijem Kosova kao 47. član Saveta Evrope na njenu 75. godišnjicu ove godine je istorijski napredak, za moju zemlju i njene građane, za naš region i verujemo za ceo Savet Evrope.
To bi pokazalo da je moguća nepovratna emancipacija od nedavne tragične prošlosti, pridržavanjem univerzalnih standarda ljudskih prava.
Želim da vam se zahvalim – Bundestagu i SPD-u, jednoj od najinspirativnijih partija u istoriji evropske demokratije, što ste me ugostili, za vaš interes, za vašu podršku, što ste odigrali ključnu ulogu u stvaranju demokratske Evrope. Kosovo sada ima za cilj da se pridruži i da nam pomogne da to učinimo u 2024.
Hvala vam za sve što ste do sada uradili. Hvala unapred. Vielen dank.
Uspećemo uz vašu podršku.
Last modified: 26 априла, 2024