Venecija, 23 septembar 2024
Albini Kurti, premijer Republike Kosova, je juče učestvovao na ceremoniji dodele diplome evropskog master programa za ljudska prava i demokratizaciju (EMA), gde je bio pozvan kao ključni govornik. Ceremonija na kojoj je diplomiralo 82 studenata iz 32 države održana je u istorijskoj zgradi Scuola Grande San Giovanni Evangelista u Veneciji, Italija.
Studenti programa (EMA) već 20 godina posećuju Kosovo na kraju njihovog prvog semestra kako bi bliže upoznali realnost terenskog rada za ljudska prava i širok spektar aktera koji se traže za obnovu društvo posle rata. Tokom ovih studijskih poseta, premijer Kurti je dočekao studente programa na sastanku i diskusiji.
U svom obraćanju, izrazio se počastvovanim pozivom da bude deo ceremonije diplomiranja 27 generacije programa. On je rekao da se ova akademska godina poklapa sa dve značajne i međusobno povezane godišnjice. Najpre, u decembru 2023 godine obeležena je 75 godišnjica usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja predstavlja osnovni dokument o ljudskim pravima, a drugo, ove godine obeležena je 20 studentska poseta EMA programa na Kosovu radi sticanja znanja iz prve ruke o promovisanju ljudskih prava i demokratizaciji društva u praktičnom smislu.
Republika Kosovo danas, kao i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, predstavlja izuzetno putovanje od dubine represije, aparthejda i genocida do onoga što smo postali danas: svetionik demokratije i ljudskih prava na Zapadnom Balkanu i šire“, rekao je premijer.
On je dodao da su ljudska prava najveći izum 20 veka i da će naša odanost ljudskim pravima odrediti sudbinu 21 veka i da kroz njih postajemo ono što jesmo, dakle ljudska bića.
Na kraju, pozvao je nove diplomce da nastave postavljati pitanja, budu radoznali i neprekidno se angažuju kako bi učinili svet boljim mestom za sve.
Kurti premijer je na ovoj ceremoniji bio u pratnji ambasadorke Republike Kosova u Italiji, gđe Nite Shala.
Poštovani profesore Manfrede Novak,
Poštovana profesorko Marijana Grandits,
Poštovani članovi Evropskog programa master studija za ljudska prava i demokratizaciju (EMA),
Poštovani diplomci,
Velika mi je čast i ogromno zadovoljstvo biti sa vama danas, u čudesnom gradu Veneciji, i održati ovo glavno obraćanje, povodom vašeg diplomiranja.
Ceremonija otvaranja je uvek poseban događaj za maturante i njihove porodice — prilika da proslavite sve što ste postigli, kao i trenutak iščekivanja svetle budućnosti koja je pred vama i svima onima kojima ćete služiti i sa kojima ćete sarađivati.
Kao što znate, ove akademske godine imamo još veći razlog za slavlje.
Postignute su dve prekretnice. Prvo smo 10. decembra prošle godine obeležili 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, značajnog dokumenta koji je pokrenuo savremeni pokret za ljudska prava. I drugo, ove godine je takođe bio 20. put da su studenti iz EMA programa krenuli na terensko putovanje na Kosovo – zemlju koju vodim – da iz prve ruke saznaju šta znači promovisati ljudska prava i demokratizaciju u stvarnom okruženju. Imao sam zadovoljstvo da im poželim dobrodošlicu na Kosovo svake godine.
Ove dve prekretnice nisu potpuno nepovezane. Nakon što su Drugi svetski rat i Holokaust brutalno razotkrili zlo koje su ljudska bića sposobna da nanesu
jedno drugom, Deklaracija je simbolizovala konačni trijumf ljudskog duha. Univerzalna deklaracija je ozakonila spisak specifičnih prava: detaljan opis onoga na šta svi mi imamo pravo, jednostavno na osnovu toga što smo ljudi. Utvrđujući ova prava, tvorci Deklaracije predali su potomstvu skup plemenitih težnji kojima sve zemlje moraju težiti, ma koliko nesavršeno. Na taj način, Univerzalna deklaracija je istovremeno postavila i minimum ljudskog postupanja, i maksimum ljudske težnje.
I u tome leži posebna vrednost godišnjih poseta EMA programa na Kosovo. Za Republiku Kosovo danas, baš kao i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, predstavlja izvanredan put od dubina represije, aparthejda i genocida do onoga što smo sada postali: svetionik demokratije i ljudskih prava na zapadnom Balkanu i šire.
Kada se program EMA formirao u umu pokojnog profesora Antonija Papiska, širom Kosova su se vršila teška kršenja ljudskih prava. I sam sam 1997. godine, godine kada je osnovana ova institucija, bio aktivista za ljudska prava, jedan od mnogih drugih albanskih studenata koji su protestovali za pravo da se vrate u prostorije našeg univerziteta, iz kojih nas je Miloševićev režim nasilno izbacio. Dok su profesor Papiska i drugi pokušavali da osnuju master program iz oblasti ljudskih prava, moji sunarodnici i ja stavljali smo svoje živote na kocku u odbrani ljudskih prava u praksi — ona ista prava koja su pre 75 godina sadržana u Univerzalnoj deklaraciji, uključujući i pravo na obrazovanje, član 26.
Nisam imao sreće da lično upoznam profesora Papiska. Ali iz onoga što sam pročitao o njemu, bio bih iznenađen da nije bio zabrinut za ono što se dešavalo na Kosovu kasnih 1990-ih. Voleo bih da mislim da su mu takve brige bile u pozadini dok je zamišljao ideju evropskih master studija ljudskih prava i demokratizacije. Možda je to pitanje na koje biografi profesora Papiska mogu da nam pomognu da odgovorimo u budućnosti.
Oni od vas koji su imali veliku sreću da posete Kosovo znaju da smo, iako nijedna zemlja nije savršena, mi napravili velike korake – posebno u poslednjih nekoliko godina – u unapređenju povezanih uzroka ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Merama mnogih međunarodnih organizacija ubrzano napredujemo na svim ovim frontovima. Na primer, u protekle tri godine popeli smo se za 21 mesto u Indeksu percepcije korupcije Transparensi Internešenela. Prvi smo na zapadnom Balkanu u Indeksu izborne demokratije Instituta V-Dem. Godine 2022, Svetski projekat pravde nas je rangirao na drugo mesto u svetu po najvećem poboljšanju vladavine prava. A Fridom Haus je ocenio Kosovo kao prvo mesto na zapadnom Balkanu, drugo u Evropi i treće u svetu po unapređenju političkih prava i građanskih sloboda.
Takođe smo napravili značajan napredak u postizanju 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, koji sežu od smanjenja siromaštva do kvalitetnog obrazovanja. To smo uradili, na primer, uvođenjem, a zatim udvostručavanjem subvencija za brigu o deci; besplatnim javnim visokim obrazovanjem za studente osnovnih i master studija; izgradnjom i popravkom novih domova za etničke manjinske zajednice; povećanjem penzija za osobe sa invaliditetom; i još mnogo toga. Drugim rečima, mi smo na Kosovu pokazali da demokratski napredak i ekonomski rast idu ruku pod ruku.
Ciljevi UN za održivi razvoj su složeno povezani sa ljudskim pravima. Kao što sam već napomenuo, Univerzalna deklaracija nam pokazuje da ljudska prava ne predstavljaju samo minimum onoga što dugujemo jedni drugima kao ljudska bića; ona su takođe skup uzvišenih ideala koji postavljaju agendu za radikalnije delovanje. I ovo je nešto što smo na Kosovu primili k srcu.
Na primer, član 23. Deklaracije počinje rečima: „Svako ima pravo na rad“ — prilično jednostavna ideja, ali sa dalekosežnim praktičnim implikacijama. Ako shvatimo ozbiljno ideju da je rad ljudsko pravo, moramo suštinski da preorijentišemo način na koji gledamo na ekonomski fenomen nezaposlenosti. Moramo tada biti otvoreni za ideju da oni koji žele da rade, ali ne mogu da nađu posao nisu jednostavno nedostojni ili nesrećni, već su društvo u celini i država dužni da pomognu u stvaranju mogućnosti za njih da rade – ne kao stvar pukog milosrđa, već kao pitanje prava i pravde. Upravo iz tog razloga smo otvaranje novih radnih mesta učinili centralnim delom našeg vladinog programa, uključujući i uvođenje podsticaja privatnom sektoru za zapošljavanje žena, mladih i onih koji dolaze iz domaćinstava bez zaposlenih članova.
Uzmimo još jedan primer, član 27. Deklaracije kaže da „Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i njegovim koristima“. Još jednom, ova odredba ima radikalne implikacije na to kako gledamo na vladino finansiranje umetnosti i nauke, obrazovanja i kulture. Kada smo osnovali Nacionalnu operu Kosova 2021. godine, ili kada dajemo stipendije namenjene ženama i devojkama koje studiraju u oblasti STEM, mi to činimo zato što je jednak pristup umetnosti, kulturi i čistoj radosti naučnog napretka ono što se našem narodu duguje, jednostavno zbog toga što su ljudi.
Gledajući dalje od Kosova do ostatka Evrope, izgledi za ljudska prava mogu izgledati mračnije i zabrinjavajuće. U demokratskim društvima širom kontinenta, uspon krajnje desničarskog ekstremizma preti da vrati naš teško izboreni i teško stečeni napredak. A danas, Evropa je svedok još jednog užasnog rata — onog u kome su ideali ljudskih prava i demokratije veoma ugroženi, i onog koji podseća na sličnu borbu Kosova u kasnim 1990-im. Ukrajina se nalazi u jeku herojske borbe za odbijanje brutalne i nezakonite ruske agresije, ne samo protiv svog naroda i teritorije, već i protiv njenih težnji da ostane slobodna i demokratska zemlja. Odlučna humanitarna intervencija demokratskog sveta na Kosovu 1999. možda je bila kasna, ali na našu sreću, nije bila prekasna. Svi mi koji se zalažemo za ljudska prava i demokratiju moramo da se zapitamo da li činimo dovoljno da pomognemo ukrajinskom narodu u ovim teškim vremenima.
Uprkos ovim izazovima, uvek sam ispunjen nadom kada razgovaram sa mladim ljudima poput vas — nadom da se čak i suočeni sa naizgled nerešivim poteškoćama, rešenje ipak može pronaći. Zaista, kao što su nam pokazali primeri i Univerzalne deklaracije i Republike Kosovo, blistavo svetlo ljudske težnje i nastojanja uvek nađe način da izađe iz najmračnijih vremena.
Ljudska prava su kroz svoju deklaraciju usvojenu u UN-u dobila uverenje o srećnom braku jednakosti i univerzalnosti, čiji su društveni ishodi mir i dostojanstvo. Širom sveta ima aktivista i političara koji su rano počeli sa ljudskim pravima, ali su se u različitim stepenima, u različitim fazama života, razočarali. Ja, lično, verujem u ljudska prava sve više, danas više nego ikada. Smatram da su ljudska prava najveći izum 20. veka i naša vernost ljudskim pravima određuje sudbinu 21. veka. Pomoću ljudskih prava postajemo ono što jesmo – ljudska bića.
Mali savet za sve vas koji više niste studenti: nastavite da učite i prihvatite eksperimentisanje. Eksperimentisanjem ćete otkriti ko ste, šta vas pokreće i kako da izrazite svog pravog, kreativnog sebe. Ovo podseća na jedan od najmoćnijih ideala u okviru Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: viziju zajednice u kojoj je moguć slobodan i pun razvoj ljudske ličnosti. Ostati dosledan ovom idealu znači kontinuirano istraživati kako možemo promovisati ljudska prava i na taj način doprineti svetu u kome svako može napredovati. Zato eksperimentišite, uvek u okviru ljudskih prava, i nikada ne eksperimentišite na ili sa ljudskim pravima. Nastavite da postavljate pitanja, ostanite radoznali i nikada ne prestajte da tražite načine da učinite svet boljim mestom za sve. Budućnost je vaša da je oblikujete, zato je oblikujte sa svrhom i saosećanjem.
Hvala i čestitam.
Last modified: 24 септембра, 2024