Priština, 27. oktobar 2022.
Celi govor premijera Republike Kosovo, Albin Kurti, na konferenciji “Javne politike u Francuskoj”, organizovanoj od strane Francuske Ambasade na Kosovu:
Poštovani ambasadore Francuske na Kosovu, g. Olivier Guerot,
Poštovana ministarko inostranih poslova i dijaspore, ujedno i zamenice premijera, gđa. Donika Gërvalla Schwarz,
Poštovani predsednici kosovskih opština,
Poštovani predstavnici francuskih državnih institucija,
Poštovani prisutni, dame i gospodo,
Politike koje se smatraju javnim danas je njihov red da budu prve. Dovoljno je pogledati svetski pejzaž. Energetska kriza i cena će ugroziti mnoge oblasti. Stoga je naše angažovanje kontinuirano i u zaštiti građana, a posebno onih koji imaju najviše potrebe. Savesni smo da se trebaju angažovati sve linije javnih politika, ne samo u smislu tehnološke modernizacije, već i prema retrospektivne svesti njihovog formiranja i razvoja.
Kao premijer i kao socijaldemokrata, puno verujem da organizovanje javnih politika ima dva velika poticaja: održava važećim maksimalan broj ljudi u društvu, ali i širi iste simpatije za demokratiju u zemljama različitih veličina i istorija.
Demokratija i javnost idu zajedno.
Svesni smo da javne politike nisu osnovane u jednom danu. Ali i da se njihovi izvori nalaze u svim oblastima, naročito u oblasti stvaralaštva, budući da je stvaralaštvo izrazilo javnu pripadnost svojih proizvoda kao ništa drugo.
Takođe smo svesni o istorijskoj važnosti grada. Živimo u vremenima kada se države prazne, a gradovi zbijaju. U međuvremenu, grad treba očuvati ulogu najveće izloženosti publiciteta. A upravo građanin treba da bude nosilac javnosti i politike. Danas smo u Prištini, u gradu gde se organizuje Manifesta 14. Iako u uslovima naših niskocifrenih budžeta u poređenju sa velikim državama Zapada, uvek imamo na umu da su umetnost i obrazovanje najdirektnija ilustracija javnih politika.
I to je u istoriji samog čovečanstva. Od antičkih Grka, gde počinje stvaranje liberalnih umetnosti i direktiva spajanja slobode i javnosti, pa do umetnike, kao Marcel Duchamp, sa kritikom izložbenih mesta i projektiranjem umetnosti u svakom proizvodu ljudskog uma i ruku do ready-made.
Svesni smo da ne treba izmaći iz naše pažnje i istorija intervencije umetnosti i kulture u gradu i publicitetu. Provokacije i kritike koje dolaze društvenom stanju od umetnika i filozofa, bilo da je benjamin ili nadrealista, trebaju probuditi maštu javnih politika. Jer, kada umetnost padne, obrazovanje ostaje samo da ispuni sve potrebe ljudskih talenata. A ostati sam, znači ostati delimičan.
Evo jedne tačke u koju trebamo dodati poduhvate javnih politika: obrazovanje i umetnost. Dakle, povećanje radnih mesta, povećanje mesta zaposlenosti ali i povećanje umetničkih mesta iako u vremenima krize. Vlada je pokrenula program stipendiranja za podizanje stručnih kapaciteta u oblastima umetnosti, kulturnog nasleđa i sporta. Ukupno 30 deficitarnih profila ovih oblasti biće podržano sa oko 300.000 evra svake godine, kako bismo u bliskoj budućnosti popunili praznine i podigli institucije na još višim nivoima.
Nezavisna umetnička scena na Kosovu je veoma moćna, iz tog razloga i državna podrška za ovu scenu treba da bude veća. Uostalom, ono što raste, povećava i mogućnost rasta. Ministarstvo kulture, omladine i sporta je ove godine samo prvim javnim pozivom za finansijsku podršku izdvojilo 1,75 miliona evra za NVO-i kulture i kulturnog nasleđa. Drugim pozivom raspodeljena su još 442 hiljada evra za isto ovu nezavisnu scenu.
Dok smo povećali budžet za obrazovanje za preko 12%, učinili smo javno obrazovanje besplatnim za sve nivoe, uključujući osnovne i magistarske studije. Podržavali smo studente, a posebno devojke, kroz stipendije i dodatke. Za jednake mogućnosti u obrazovanju dodali smo još 100 više asistenata za decu sa ograničenim sposobnostima, broj koji ćemo svake godine povećavati.
Sa merama, poput ove, podržavamo građane Republike sa dva paketa, onim Ekonomskog preporoda i onim za Suočavanje sa inflacijom, u vrednosti od 750 miliona evra, za godinu i po dana upravljanja.
Poštovani prisutni,
Vaša Ekselencijo ambasadore Guerot,
Potreban nam je bogat francuski pejzaž. Francuska kultura uvek ima šta da nam ponudi, i za moje formiranje ovde, posebno imam na umu istovremenu egzistenciju Raymond Arona i Jean-Paul Sartrea. Trebamo se vratiti ovim dvojkama koje nam nudi francusko javno mišljenje. Potrebno nam je francusko investiranje, francuska visoka tehnologija, ali i francusko intelektualno i univerzitetsko iskustvo. Samo tako možemo imati koristi od francuskog društva, od njenih javnih politika, od dubine njene istorije.
Zahvaljujem vam se i želim vam srećan rad i plodne razgovore.
Last modified: 2 децембра, 2022