Aleksandar Miladinović, BBC reporter
16 avgust 2022
Kada je poslednji put, odmah po izboru na funkciju premijera, govorio za BBC na srpskom, Aljbin Kurti smestio je dijalog sa Srbijom na četvrto mesto sopstvenih prioriteta.
Za prethodnih 18 meseci, na putevima severa Kosova, većinski naseljenim srpskom zajednicom, tri puta su podizane barikade, dva puta zatvarani prelazi, na registarske oznake lepe se nalepnice, planira se, pa odlaže zamena tablica za kosovske gradove koje izdaje Srbija, a na pogranične patrole Kosovske policije bacaju se eksplozivne naprave – i to je samo kratak opis povišenih tenzija.
„Ako pogledate vreme koje potrošim, u javnosti može da izgleda da se to pitanje podiglo na listi prioriteta, ali ja smatram da suštinski nije promenilo mesto.
„Radna mesta, pravda i tekući problemi su i dalje tu, a ni četvrto mesto nije tako loše – ja se bavim mnogim temama“, reći će uz blagi osmeh kosovski premijer, dok ga sa zida iza njegovih leđa posmatra portret kosovske predsednice Vjose Osmani, sa kojom poslednjih godinu i po dana upravlja političkim procesima na Kosovu.
U četvrtak, 18. avgusta, Aljbina Kurtija očekuje susret u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Od poslednjeg takvog razgovora prošlo je više od godinu dana, iako su se pregovarači u međuvremenu sreli u drugačijem formatu u maju, u Berlinu.
„Prerano je reći kako će se završiti i kog će karaktera sastanak biti.
„Ovaj sastanak je trebalo da se desi 19. jula, ali je predsednik Srbije tražio da se odloži na mesec dana.“
Kurti i Vučić sastaće se uz posredništvo Miroslava Lajčaka, izaslanika Evropske unije (EU) za dijalog.
Da li bi susret u Briselu mogao biti istorijski?
Dok razgovaramo pet dana uoči briselskog susreta, Aljbin Kurti nema konkretan odgovor na ovo pitanje.
„Razgovori se vode na dva koloseka, a prvi je sastanak lidera gde ćemo imati dve tačke: elemente generalnog okvira za sporazum i trenutna pitanja, a verujem i da ćemo ići upravo tim redom.
„Ove dve tačke jesu veoma opšte, ali ja se nadam da ćemo ući u konkretnije teme kako se razgovori budu odvijali.“
Kao drugi kolosek, on navodi razgovore pregovaračkih timova koje predvode Besnik Bisljimi, potpredsednik Vlade Kosova, i Petar Petković, Direktor takozvane Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije.
„Tačka razno“ u razgovorima dva lidera već u uvodu sastanka drugačije se definiše.
Beograd insistira da se razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) utvrđene Briselskim sporazumom iz 2013. godine i optužuje kosovske vlasti da ga ne primenjuje, Priština navodi da Srbija ne poštuje nedavno postignute dogovore o registracionim oznakama i energetici.
Kosovski premijer spremno će ustvrditi da je on „postigao dva sporazuma sa Srbijom i oba ispunio, ali Srbija nije ispunila svoj deo“.
„Po pitanju registracija, Srbija je prekršila rok u aprilu i evo nas sad u problemu.
„Po pitanju energetike, institucije Kosova su u dva dana registrovale kompaniju Elektrosever koja je imala nedelju dana da nam preda sveže podatke o korisnicima – što nije učinjeno ni posle osam nedelja.“
Privremeni sporazum o registarskim oznakama postignut je prethodne jeseni, dok je u aprilu njegovo trajanje produženo za šest meseci – do formiranja vlade u Srbiji.
Prema tom sporazumu, vlasnici registarskih tablica izdatih u Srbiji nalepnicama prekrivaju oznake državnosti kada ulaze na Kosovo, dok to isto čine vlasnici automobila sa kosovskim tablicama kada ulaze u Srbiju.
Nedavni sporazum o energetici, koji nikada nije u potpunosti predstavljen javnosti, tretira pitanja kontrole nad energetskim resursima na severu Kosova.
Takođe, planirano je i uvođenje naplate korišćenja električne energije stanovnicima tih opština koji od 1999. godine ne plaćaju račune za struju.
„Zanimljivo je da se od mene traži da nastavim ono što su radili moji prethodnici, dok se ne vrši pritisak na Srbiju da primeni ono što su dogovorili sa mnom.
„Možda sam težak pregovarač, ali ono što dogovorim – to se ispuni.“
Na opasku da je razgovor o ZSO zatražio i Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, Kurti će se najpre uz osmeh setiti da Hila poznaje 24 godine zbog bogatog iskustva američkog diplomate, dugo godina uključenog u pitanja balkanskih odnosa.
„Hil je prećutni posrednik između Srbije i Kosova, pa on tako nešto ne bi rekao pre nego što to Beograd prvo zatraži.
„Interesantno je da to ne traže Srbi sa Kosova jer oni kažu da su im potrebna radna mesta, pravda, bolja ekonomija i, što je najvažnije, borba sa korupcijom.“
Kosovski premijer više očekuje i od posrednika, u čijim će se kancelarijama susresti sa srpskim predsednikom.
„Verujem da bi EU mogla da bude aktivnija i da bude jasnija.
„Imamo pravo da očekujemo više od EU, posebno da pokazuje više jasnoće i čvrstine u vezi sa sopstvenim stavovima, posebno kada su u pitanju događaji poput poslednjih barikada i incidenata.“
Od čvrste odluke, preko barikada, do ponoćnog odlaganja
Kosovski snajperi, srpska ratna agresija, likvidacije Srba, barikade napravljene kao utvrde za pucnjavu, a ne blokadu saobraćaja.
Razmena takvih verbalnih ocena Beograda i Prištine uvod je u briselski susret, a posledica su događaja iz poslednjeg vikenda jula.
Vlada u Prištini prethodno je najavila da će od 1. avgusta na graničnim prelazima početi sa izdavanjem ulazno-izlaznog dokumenta za sve koji na Kosovo ulaze sa srpskim ličnim kartama, što Srbija u suprotnom pravcu čini više od jedne decenije, pravdajući to nepriznavanjem kosovskih dokumenata.
Takođe, vlasnicima automobila koji nose registarske oznake kosovskih gradova, ali koje izdaje Srbija, dat je rok od dva meseca da ih registruju sa tablicama koje nose oznaku Republike Kosovo.
Dan pred početak primene ovih mera, putevi na severu Kosova su blokirani, Priština je pojačala policijske patrole, u Severnoj Mitrovici, naseljenoj srpskim stanovništvom, odzvanjale su sirene za uzbunu, a mediji bili zatrpani neproverenim vestima o navodnim sukobima na terenu.
„Postojao je očigledan nedostatak obaveštajnih podataka različitih institucija, ne samo naše države, o tome šta se događa – potcenjena je agresivnost Srbije prema Kosovu i želja Beograda da iznenadi.
„Bilo je poziva i iz Brisela da odložimo primenu odluka, ali želeo sam da sve uverim da pokazujem dobru volju prema međunarodnim partnerima ne zato što javnost nije dovoljno obaveštena, već zato što je kampanja širenja straha koju je vodio Beograd imala mnogo više uticaja nego što smo mislili“, kaže Kurti.
Krizu ni privremeno nisu rešili telefonski pozivi iz Brisela već dolazak Džefrija Hovenijea, američkog ambasadora na Kosovu, na hitni sastanak u Vladu Kosova, tik pred ponoć 1. avgusta.
Američki ambasador saopštio je medijima scenario sklanjanja barikada i odlaganja primena mera Prištine za mesec dana i pre nego što je to u saopštenju učinila Vlada Kosova koja je odluku formalno donela.
„Ne interesuje me kako će me drugi gledati po pitanju nezavisnog donošenja odluka jer smatram da je Kosovo mnogo više nezavisno nego Srbija – Srbija mnogo više zavisi od Rusije.“
Čak i ovakav scenario za kosovskog premijera predstavlja pobedu.
I to jednu o kojoj će govoriti u – prvom licu jednine.
„U ponoć sam počeo da izdajem ta dokumenta i 2.679 su izdata na graničnim prelazima – znao sam da neće moći da sklone barikade u ponoć i ja sam 19 sati izdavao dokumenta, uz vreme čekanja od samo 20 sekundi, što je neuporedivo brže nego Srbija.
„Barikade su bile veoma jednostavan primer njihove unapred pripremljene reakcije koju su spremali jer su znali da ćemo biti veoma blagi i efikasni – ja nisam plenio dokumenta.“
Ipak, uprkos tvrdnjama da je odabrao blag i efikasan pristup, Kurtiju je jasno da su tenzije i strah među kosovskim Srbima podignuti na viši nivo.
„Ne snosim nikakvu odgovornost za to, to je posledica kampanje dezinformacija koju je vodila Srbija.
„Kampanja je bila veoma agresivna jer su znali da se ništa neće desiti 1. avgusta, a pošto su znali da će ljudi sarađivati sa policajcima na granici, delovali su preventivno.“
Poređenje sa idealom i kritika koja pomaže
I sam Kurti sada deluje preventivno.
U očekivanju novog roka za početak primene mera Vlade Kosova, u video snimku objavljenom na zvaničnim kanalima komunikacije obratio se na srpskom jeziku – i to nije njegova prva takva poruka.
„Moja širokogrudost, govori na srpskom jeziku i direktna komunikacija prati se sve većim pritiskom i maltretiranjem unutar srpske zajednice na Kosovu.
„Sve je više Srba koji sarađuju sa mnom, ali su oni i sve izloženiji pritisku Srbije“, kaže Kurti i navodi primer ostavke političkog savetnika iz redova srpske zajednice, samo dva sata nakon imenovanja.
Ipak, Kurtijevu komunikaciju sa Srbima na Kosovu kritikovali su i oni koji nisu deo Srpske liste, bliske zvaničnom Beogradu.
Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova, rekla je da Srbe „više interesuje sadržaj poruke nego jezik na kome će se obratiti“.
„Veoma je interesantna pojava da me poredite sa nekim zamišljenim idealom savršenog političara i slobodno nastavite to da radite – kritika uvek pomaže.
„Ali možete li da zamislite srpskog predsednika ili premijera da se obrate na albanskom jeziku ili na nekom drugom jeziku manjina?“
Kurti smatra i da takvo viđenje njegove uloge ima i druge poruke.
„To je velika neravnoteža u očekivanjima – od mene su veoma visoka, a od predsednika Srbije su veoma niska.
„S druge strane, niska očekivanja Zapada od srpskog predsednika pokazuju zapravo i šta misle o njemu.“
Na tvrdnju da nije učinio sve što je mogao u odnosima sa srpskom zajednicom iz straha za sopstveni rejting i politički imidž u okviru albanske zajednice, Kurti će kategorički reći suprotno.
„Ne radi se o mom imidžu, ne znam zašto mislite na taj način.
„Kao neko ko poznaje moju političku prošlost, jasno vam je da ne vodim mnogo računa o sopstvenom imidžu – bio sam aktivista ceo život, govorio i živeo u skladu sa idealima.“
Tvrdi i da je spreman da popravlja odnose.
„Iako ne mislim da je su ljudi toliko uplašeni stanjem na Kosovu, spreman sam da se angažujem u razgovoru sa svakim ko se ne oseća bezbedno, mada nije tako jednostavno boriti se sa agresivnom kampanjom propagande koja se sprovodi u medijima na jeziku koji nije albanski.
„Kampanjom plašenja ljudi, Beograd može imati neki uspeh ali znate kakva je putanja diktatura – od male pobede, preko male pobede, do konačnog poraza.“
Kako će izgledati 1. septembar?
Kosovski premijer nije zabrinut da bi ono što je prekinuto pred ponoć 1. avgusta moglo biti tačka sa koje će se nastaviti 1. septembra.
„Prvi septembar biće normalan dan na graničnim prelazima – ili ćemo izdavati ulazno-izlazna dokumenta, ili će ih obe strane ukinuti.
„Ne isključujem to i nadam se da ćemo o tome razgovarati u okviru teme aktuelnih tema.“
Na pitanje da li je to zapravo njegova pregovaračka platforma za briselske razgovore, Kurti kaže da je takav predlog već iznosio srpskom predsedniku prilikom susreta organizovanog u okviru inicijative saradnje regionalnih lidera Brdo Brioni.
„Rekao sam mu – priznaj dokumenta Kosova, a on mi je rekao da je to neprihvatljivo jer bi tako priznao nezavisnost.
„Iako bi to bilo dobro, rekao sam mu da to nije tačno – Slovačka, Grčka, Rumunija ne priznaju nezavisnost, ali priznaju dokumenta Kosova.
„Ako Srbija želi da se pridruži EU, najpre je važno da se pridruži onim članicama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.“
I dok bi izlazno-ulazni dokumenti mogli da budu manji kamen spoticanja, za zamenu tablica koje za kosovske gradove izdaje Srbija premijer Kurti nema alternativu.
Kurti: „Nastavićemo sa kampanjom informisanja o zamenama tablica uz brojne pogodnosti – bez PDV-a, akciza i carina. Zamena može da počne odmah, a rok za završetak procesa neće biti 1. septembar, već dva meseca kasnije.“
BBC: „Ali šta ćete učiniti ako niko ne zameni tablice?“
Kurti: „Beograd je zabrinut jer mislim da će ljudi prihvatiti zamenu, ona je u korist Srba sa Kosova. Ali jasno mi je da, i kad se proces završi, to neće biti kraj – nama je potreban sporazum sa Srbijom jer je sve delimično dok ne postignemo pravno obavezujući sporazum o potpunoj normalizaciji odnosa, zasnovan na međusobnom priznanju.“
Prvi premijerski mandat Aljbina Kurtija trajao je manje od dva meseca, drugi još nije došao do polovine, ali lider Samoopredeljenja veruje da bi već u ovom mogao da bude deo upravo takvog sporazuma.
„Do pravno obavezujućeg sporazuma koji je zasnovan na međusobnom priznanju moguće je doći u narednih godinu-dve, što pre-to bolje.
„Jasno je da je kosovsko biće zdravo, ali nisu odnosi Kosova i Srbije – a mi ne preispitujemo svoje biće, kao ni sve više međunarodnih igrača.“
_________________________________________
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Last modified: 2 децембра, 2022