Priština, 11. oktobar 2023
Prvi potpredsednik Vlade za Evropske Integracije, Razvoj i Dijalog Republike Kosovo, Besnik Bisljimi, učestvovao je danas na konferenciji koju je organizovao Institut za Studije Hibridnog Rata Octopus, pod nazivom „Srpski teroristički napad u Banjskoj i regionalne i geopolitičke implikacije“.
Zamenik premijera Bisljimi je kao prioritet tretirao činjenicu da je za publiku važno da razume kontekst i značaj bezbednosti i hibridne agresije na Balkanu, kao višestrukog izazova koji ima veliki potencijal da ugrozi naše vlade, stabilnost, ali i društvo i naše ekonomije, pominjući kao studijski slučaj poslednji napad 24. septembra na Banjsku, u Zvečanu.
„Čin agresije na Banjsku jasno je izazvao zabrinutost ne samo na Kosovu, već iu regionu i čitavoj Evropskoj Uniji, iz razloga što ova vrsta hibridne, terorističke agresije može poništiti sav napredak koji su Kosovo i Srbija ostvarile u prošlosti, napredak koji se pokušavao postići dijalogom sa Srbijom“, rekao je potpredsednik Vlade.
Radnje ove kriminalne grupe, on je ocenio kao izuzetno agresivne ne samo prema Kosovu, već i prema mirovnim snagama na Kosovu, kao što su KFOR, UNMIK, EULEX, a posebno prema našim bezbednosnim organima, radnje koje su glorifikovane kao patriotske od strane Aleksandra Vučića, podižući i paralele između akcija Radoičića i Legendarnog Komandanta Adema Jašarija iz perioda ’98-99.
U tom kontekstu je rekao da od posle rata na Kosovo, predsednik Aleksandar Vučić je iskoristio krhku bezbednosnu situaciju na severu Kosova, koristeći najperfidnije i kriminalne metode, sve do bezrezervne podrške srpskih bezbednosnih struktura, kao što je BIA, žandarmerija, policija, a odnedavno i vojska.
Istovremeno, nastavio je potpredsednik Vlade, država Srbija je preduzela niz drugih administrativnih mera, kao zabranu davanja dodataka, otpuštanja sa posla, uzrokovanja problema na granici, zdravstvenih osiguranja i drugih, za sve one građane koji neće da prate politiku Vučića na Kosovu.
„Za nas kao Vladu veoma je važno da opustimo srpske građane, da im pokažemo da to nije tačno, jer je Kosovo zainteresovano samo za integraciju ovih građana i nije preduzelo ništa zbog čega bi se oni osećali ugroženo. Ali možda deo stanovništva nema pristup u našim zvaničnim informacijama jer su izloženi medijima koji su potpuno pod kontrolom beogradskog režima”, dodao je dalje.
Zamenik premijera Bisljimi, je završio svoj govor ponavljanjem činjenice da su sada svi shvatili da Srbija koristi nasilna sredstva za osvajanje teritorije i to je tako oduvek bilo, neće se promeniti ni sada, a ni u budućnosti.
On je u ime Vlade, pozvao Srbiju da odustane, iako verujemo da agresija 24. septembra, nije prvi čin ove drame, neće biti ni poslednji čin, a nije ni glavni čin ove drame. .
Celi govor Zamenika premijera Bisljimija:
Poštovani gospodine Musljiu
Poštovani uvaženi panelu,
Poštovani učesnici ove diskusije,
Dozvolite mi da Vam se zahvalim na prilici da danas sa vama razgovaramo o ovoj koliko važnoj toliko komplikovanoj temi uopšte, ali posebno za region Balkana, odnosno hibridne bezbednosti. Ova tema dobija na značaju posebno kada se ima u vidu zategnutost odnosa između Kosova i Srbije, koja je nastala nakon čina agresije na Banjsku 24. septembra.
Konferencija ima posebnu poentu , jer nam omogućava da o ovoj temi ili činu agresije datirane 24. septembra razgovaramo sa uvaženim kolegama iz regiona, jer tema hibridne agresije ima potencijal da naruši sigurnost i stabilnost čitavog regiona, odnosno Kosova.
Posebno bih hteo da razgovaram i o evoluciji aktera pre ovog slučaja i implikacijama koje to može imati na odnose između Kosova i Srbije.
G. Musljiu je manje-više govorio o istoriji kako Srbija vidi svoju ulogu na Balkanu, dok su nam dva panelista Instituta „Oktopus“ (Hobotnica) detaljno ispričali pozadinu napada ili akta agresije 24. septembra i izneli činjenice koje ovaj čin povezuju veoma blisko sa vladom u Srbiji.
Važno je da publika shvati kontekst i značaj bezbednosti i hibridne agresije na Balkanu, kao višestrukog izazova, koji, možemo reći, uspešno iskorištava osetljivosti i podele koje postoje između naših zemalja i regiona i ima veliki potencijal da ugrozi naše vlade, našu stabilnost, ali i naša društva i naše ekonomije.
Ovo stvara višestruki izazov, koji takođe utiče na vojnu taktiku, sajber napade, kampanje dezinformacija, posebno na nedržavne ili paradržavne aktere, o čemu je g. Musljiu govorio u svom uvodu.
Banjska se u ovom kontekstu može koristiti i kao slučaj studije, koja pokazuje veze između ovih instrumenata, iako se sam čin pokazao neuspešnim.
Akt agresije na Banjsku je jasno izazvao zabrinutost ne samo na Kosovu, već i u regionu i čitavoj Evropskoj Uniji, iz razloga što ova vrsta hibridne, terorističke agresije može poništiti sav napredak koji su Kosovo i Srbija ostvarile u prošlosti, napredak koji se pokušavao postići kroz dijalog sa Srbijom.
Opšti je utisak da odnosi između Kosova i Srbije, nakon 11 godina dijaloga u Briselu, nisu krenuli ka približavanju, nego imamo veće zahlađenje odnosa, jer mislim da je od avgusta 2011. godine, kada je Evropska Unija dobila mandat da olakša normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, verovatnoća da će se desiti nešto kao Banjska ili čak podizanje aviona MIG-a u vreme barikada u septembru 2022. je bila mnogo, mnogo manja.
U trenutku kada nam je diplomatija i saradnja najpotrebnija, vidimo druge taktike koje nam otežavaju put ka normalizaciji i integraciji.
Glavna briga, na to se možemo vratiti kasnije u diskusijama, jeste moć koju imaju državni i paradržavni akteri da namerno daju lažne ili poluistinite informacije i da zapravo daju glavnu suštinu hibridnog rata, koji Srbija prekomerno koristi i zloupotrebljava u ovom periodu.
Naravno, ovo nije nova metoda, jer je Srbija i ranije koristila slične metode za podsticanje ratova. Dovoljno je spomenuti slučaj Bosne, rat koji je počeo ubistvom sveštenika, a onda je to iskorišćeno da Srbija stavi na raspolaganje svo oružje srpskim građanima u Bosni, tvrdeći da se sve dešava od lokalnih Srba i Srbija kao država je isključena iz toga.
Isto tako, hoću da pomenem i ono što je gospodin Musljiu takođe pomenuo o početku karijere Aleksandra Vučića. On je uspeo da učvrsti svoju moć koristeći usluge koje je u prošlosti pružao kriminalcima, poput Miloševića i Šešelja, ali i usavršavajući kriminalne elemente koje su oni koristili i njihove tehnike dezinformisanja i manipulacije. U stvari, Vučić je uspeo da konsoliduje kriminalno podzemlje i pre nego što je preuzeo vlast u Srbiji, da to unapredi kao neodvojivi instrument svoje vlasti u poslednjih deset godina.
Nema potrebe ovde raspravljati o istoriji ove konsolidacije. Dovoljno je spomenuti slučaj grupe Belivuk, za koju je rečeno da su njeni članovi i dalje u zatvoru na izdržavanju kazne za ubistvo gospodina Đinđića.
Od posleratnog perioda na Kosovu, Vučić je iskoristio krhku bezbednosnu situaciju na severu Kosova i u tu svrhu koristio je najperfidnije i najkriminalnije metode sve do bezrezervne podrške srpskih bezbednosnih struktura, kao što je BIA, žandarmerija, policija a odnedavno i vojska.
Vučić je konsolidovao kriminalne grupe sa obe strane granice. U jednoj od njih glavni su Milan Radojčić i Zvonko Veselinović, ali moramo reći da to nisu jedine kriminalne grupe koje su stvorene i ojačane sa obe strane granice.
U ovoj fuziji politike i kriminala, odlično je funkcionisala Lista Srpska, o kojoj je panelistkinja govorila na početku.
Predsednik Vučić i njegovi eksponenti su verovatno imali višemilionsku korist i time što su omogućili trgovinu droge ili korišćenje severa Kosova za trgovinu drogom, a dokazali smo i slučajeve brojnih laboratorija, koje smo našli na severu kao rezultat uspešnih policijskih akcija u poslednje dve godine, ali to ne uključuje samo laboratorije za drogu. Imali smo brojne slučajeve proizvodnje kriptovaluta, trgovine sa imigrantima, velike trgovine robom i drugo, ali i zloupotrebe investicionih budžeta ne samo Kosova, već i Srbije, kroz bezbroj tendera, koji su dodeljivani krivičnim grupama.
Za razliku od Kosova, gde se trudimo da progonimo aktere ovih terorističkih napada, u Srbiji se dešava suprotno. Ako neko istražuje i ispituje slučajeve korupcije, onda je izložen opasnosti od javnih struktura Srbije, kao što je slučaj sa inspektorima u Jovanjici.
Dok vidimo šta rade na Kosovu, važno je istaći da su i oni jedna od grana vlasti koja kontinuirano zloupotrebljava opoziciju u Srbiji, ali i obavlja prljave poslove za Vladu na teritoriji Srbije.
Ova grupa je odgovorna i za vršenje nasilja i agresije prema srpskim građanima koji ne žele da budu nelojalni vladi i zvaničnoj politici Kosova, ali žele da budu nelojalni Vučićevoj zvaničnoj politici na Kosovu. Aspekt ove represije proteže se, na primer, na prebijanja, paljevina, paljenje automobila, bacanje eksplozivnih naprava, pa čak i na ubistva političkih zvaničnika koje je spomenula u govoru prethodnica.
Na komplementaran način, država Srbije je preduzela niz drugih administrativnih mera, kao zabranu dodataka, otpuštanje sa posla, izazivanje problema na granici, zdravstvenom osiguranju i drugim, za sve one građane koji neće da slede Vučićevu politiku na Kosovu ali hoće da se integrišu u ekonomski i društveni život Republike Kosovo.
Veoma je ironično da je pre nekoliko dana u Srbiji pravosuđe osudilo dvojicu aktivista za ljudska prava samo zbog gađanja jajima murala ratnog zločinca Ratka Mladića, koji je postavljen u veoma velikim dimenzijama u centru Beograda.
Akti ove kriminalne grupe bili su izuzetno agresivni ne samo prema Kosovu i njima nelojalnim građanima u Srbiji i severu Kosova, već i prema mirovnim snagama na Kosovu, kao što su KFOR, UNMIK, EULEX, a posebno prema našim bezbednosnim organima.
Oni su kontinuirano ranjavali i ubijali značajan broj domaćih i međunarodnih zvaničnika. Vučić je u kontinuitetu pokušavao da relativizuje i amnestira ova krivična dela bez trunke srama, negirajući nalaze i tvrdnje naših organa bezbednosti kao neistinite. Istovremeno, on je njihove akcije glorifikovao kao patriotske akcije, slobodoljubive akcije, čak i povlačeći paralelu između akcija Radojčića i Legendarnog Komandanta Adema Jašarija iz perioda ’98-99.
Vučić ide još dalje i preti kosovskim Srbima da bi oni vrlo brzo mogli da dožive istu sudbinu kao i „Oluja“ i govori o traktorima u koje će biti smešteni da pobegnu sa Kosova.
Za nas kao Vladu je veoma važno da opustimo građane Srbije, da im pokažemo da to nije tačno, jer Kosovo je zainteresovano samo za integraciju ovih građana i nije preduzelo nijednu akciju zbog koje bi se oni osećali ugroženo. Ali možda deo stanovništva nema pristup našim zvaničnim informacijama jer su izloženi medijima koji su potpuno pod kontrolom beogradskog režima.
Na ovaj način on im preti da se pridruže kriminalnim grupama kako bi se oduprli, kako kaže, teroru Kurtijeve vlade, a za nas je veoma važno da srpski građani ne slušaju takve dezinformacije.
Naravno, ovo nije prvi put. Nešto slično je Srbija pokušavala i u prošlosti, sećate se slučaja „Panda“ 1998. godine, koji je iskorišćen kao povod za porast kriminalnih napada na građane i civile u to vreme.
Teorija sukoba razlikuje profil pojedinaca koji promovišu sukobe, na engleskom jeziku nazivaju se „Etnički preduzetnici“ i Vuçić u potpunosti ispunjava ovaj kriterijum. On je neko ko stalno pokušava da ubedi svoj narod da se treba boriti sa svima drugima jer od toga zavisi njihovo postojanje kao nacije.
Sukobi se ne dešavaju spontano, već su ljudi ili huškači poput Vučića ti koji dovode do tih sukoba.
Vučić je sa potpunim uverenjem negirao veliku količinu oružja koje su pronašli u automobilu u Zvečanu, neposredno pre datuma napada ili agresije 24. septembra, rekavši da je to ništa drugo nego montaža organa bezbednosti države Kosovo. .
Međutim, ostao je nem kada su se događaji 24.09.2023. u potpunosti razotkrili i identificirao se vođa vojno-zločinačke grupe, njegov miljenik Radojčić. Činjenice su sada nepobitne, a lokalni i međunarodni pritisak uhvatio ga je na delo. Videlo se da su oko agresije bili on i Radojčić.
Prinuđen da deluje, izvršio je simboličnu pravnu akciju, koja je od prvog trenutka skidala odgovornost sa sebe i bacila odgovornost na Radojčića. Ali on je uhapsio Radojčića i držao ga u pritvoru manje od 24 sata prije nego što ga je pustio na slobodu bez ikakvih relevantnih uslova.
Srbija već 10 godina poručuje celoj međunarodnoj zajednici da je Kosovo ono što je dobilo sve iz rata ’99 i Srbija mora nešto da dobije. Sada vidimo šta Srbija namerava da dobije.
Od početka dijaloga, Kosovu se u kontinuitetu govorilo da dijalog u Briselu nema alternativu, ali kako se čini pokušaj je uvek bio pogrešan, međunarodna strana je morala da ubedi Srbiju da dijalog nema alternativu jer sa akcijom od 24. Septembra, Srbija pokazuje da veruje u alternative koje prevazilaze Brisel.
Vučić je trenutno u defanzivi jer nije očekivao da će akcija propasti, ali pokušava i da se distancira, rekavši da to nije u interesu Srbije. Naime, dokazano je da je to bio interes Srbije, ali plan 24. septembra nije pripremljen sa idejom da će propasti jer iza njega je stajala Srbija, mora se zaključiti predviđanjem njegovog uspeha i neuspeha. Sada verujem da je svako shvatio da Srbija koristi nasilna sredstva da bi osvojila teritorije i takva je oduvek bila, neće se promeniti ni sada, ni u budućnosti. Ali neuspeh 24. septembra doveo je do toga da Srbija izgubi ritam.
Pozivamo Srbiju da odustane, ali moramo biti spremni da Srbija to neće učiniti.
Agresija 24. septembra, to nije izolirani čin, to je čin u drami, ali mi čvrsto verujemo da to nije prvi čin ove drame, neće biti ni poslednji čin, pa čak ni glavni čin ove drame, zato je za nas veoma važno da budemo oprezni i da verujemo da će Srbija nastaviti sa drugim pretnjama.
Last modified: 11 октобра, 2023