Priština, 20. decembar 2024
U Prištini je danas održan drugi zajednički sastanak Skupštine Republike Kosovo i Skupštine Republike Albanije, na kojem je održao prigodni govor premijer Republike Kosovo, Albin Kurti.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana Predsednice Republike Kosovo, gđo. Vjosa Osmani – Sadriu
Poštovana Predsednice Skupštine Republike Albanije, gđo. Elisa Spiropali,
Poštovani Premijeru Republike Albanije, g. Edi Rama
Poštovani Predsedniče Skupštine Republike Kosovo, g. Glauk Konjufca,
Poštovani poslanici naše dve demokratske i parlamentarne republike,
Poštovani rukovodioci i predstavnici centralnih i lokalnih institucija,
Ekselencije ambasadori i vi druge diplomate,
Poštovane porodice palih boraca, invalida i boraca Oslobodilačke Vojske Kosova,
Poštovani građani,
Danas je u Prištini hladno, kao što bi trebalo da bude u ovim nedeljama krajem godine, ali verujem da to nimalo ne utiče na toplu atmosferu u ovoj sali, gde se nalaze dve skupštine, ona iz Albanije i ova sa Kosova. I nema kako da se dogodi drugačije. Naše dve republike su parlamentarne i vi, poštovani poslanici, predstavljate građane dve države i pripadnike istog naroda. Naše dve države, iako su osnovane sa vremenskom distancom jedna od druge, su politički izrazi iste vekovne težnje Albanaca za očuvanjem identiteta i nacionalnog jedinstva. Prvo zakonodavno telo Skupštine Albanije, rezultat pluralističkih izbora, priznalo je proglašenje Republike Kosovo rezolucijom od 21. oktobra 1991. Osećaj bratstva, istorijske svesti i odgovornosti prema građanima koji su nas izabrali da ih predstavljamo, motivišu ovakve sastanke.
Kao šef Vlade Kosova, izražavam zadovoljstvo što danas skupštine dve države prave balans i ocenu sporazuma potpisanih na zajedničkim sastancima vlada i za koje verujem da pokrivaju sve oblasti delovanja države: od odbrane; infrastrukture; poljoprivrede; trgovinske razmene; zajedničko energetsko tržište; turizam; prekogranično kretanje bez kontrola; priznavanje socijalnih doprinosa za efekat penzija; objedinjavanje školskih udžbenika; organizovanje zajedničkih umetničkih i sportskih aktivnosti; smanjenje administrativnih procedura za boravak, studiranje, zapošljavanje i preduzetništvo itd. itd. Dosadašnji rezultati ovih dogovora su opipljivi za građane i ohrabrujući da se nastavi ovim putem. Dozvolite mi da pomenem samo neka od zajedničkih dostignuća:
– Albanija je među prvih pet zemalja sa kojima Kosovo ima najveći obim komercijalne razmene i glavni komercijalni partner Kosova za 2023. godinu sa vrednošću od 440 miliona evra;
– Zajedničko energetsko tržište ALPEX „Albanian Power Exchange“ je funkcionalno;
– Kretanje građana bez ikakve kontrole na granici u periodu od 9 meseci, preostala 3 meseca tokom vikenda i državnih praznika, dok se radi na otklanjanju kontrole tokom cele godine;
– Olakšavanje postupaka kontrole proizvoda neživotinjskog porekla na graničnim inspekcijskim punktovima;
– Otvaranje 26 novih prelaza za preko 200.000 stanovnika pograničnih područja i rehabilitacija nekih putnih segmenata albansko-kosovskih pograničnih sela;
– Otvaranje dve kosovske carinarnice u Draču i Porto Romanu i smanjenje dvostrukog skeniranja sa 100% na 10%;
– Otvaranje novih vazdušnih koridora za komercijalne letove koji su skratili letove ka i sa Kosova;
– Pružanje medicinskih usluga od strane bolnica pograničnih oblasti Kukes, Đakovica, Prizren za njihove stanovnike;
– Saradnja u uspešnoj prijavi Kosova za organizaciju Mediteranskih igara 2030. godine i koorganizacija Evropskog prvenstva u odbojci za devojke uzrasta U16;
– Zajednički fond za pozorišne projekte i organizaciju nacionalnog festivala albanskog pozorišta „Moisiu“;
– Brojne zajedničke aktivnosti u kinematografiji, kulturnoj baštini i muzejima;
– Isti bukvar se uči u našim školama već tri godine i nastavlja se saradnja na izradi „Albanske enciklopedije“;
– Ujednačavanje procedura za registraciju studenata i dodelu stipendija;
– Olakšavanje tranzitnih procedura vojne robe i tehnologije dvostruke namene;
– Saradnja za operacije u oblasti traganja i spasavanja u obe zemlje;
– Zajednička digitalna platforma turističkog informisanja i promocije i drugo.
Poštovani poslanici naših skupština,
Svesni smo da ne smemo da se hvalimo i da budemo samozadovoljni svojim dostignućima. Pred nama je mnogo posla, kao Vlada, kao Skupština i kao javna uprava da olakšamo prirodnu saradnju između građana naše dve republike. Jer, kako je rekao naš poznati pesnik i prozaista Primo Shllaku: „Granica između Kosova i Albanije je kao granica između dve srčane komore“. Skupštine imaju važnu ulogu u odobravanju bilateralnih sporazuma, kao i u praćenju njihove implementacije.
Verujem da bi u tom pravcu pomogle i zajedničke parlamentarne komisije koje su formirane posebno za odnose i sporazume između dve države. Pred nama je posao, ne samo za naše građane, već i da pomognemo bezbednost i dostojanstven život Albanaca u susednim zemljama, u Severnoj Makedoniji, u Crnoj Gori, ali posebno u Preševskoj dolini u Srbiji. Albanci pod Srbijom su najdiskriminisanija etnička zajednica u Evropi, stoga zaslužuju veću pažnju u koordinaciji regionalnih politika Republike Albanije i Republike Kosovo. Albanci nisu krivi što su autohtoni.
Mi smo kao Vlada Kosova u budžetu za narednu godinu izdvojili četiri miliona evra za Preševsku dolinu. Želeo bih da ovo služi kao primer i Albaniji!
Albanija i Kosovo teže da budu dostojni članovi evroatlantske porodice i preuzimaju odgovornost koju zaslužuju u vezi sa članstvom u Evropskoj Uniji i NATO-u. Nacionalne manjine na Kosovu i Albanci uopšte su uz nas jer prema njima imamo poštovanje i odgovornost. Kosovo i Albanija veruju u ljudska prava, doprinose miru i bezbednosti u regionu Zapadnog Balkana, stoga su snažne pristalice evroatlantskih integracionih procesa. Danas, više nego ikada, demokratske države na našem kontinentu postaju svesne da su im potrebne i Evropska Unija i NATO. Ne tek tako, dve zemlje članice Evropske Unije, Finska i Švedska, nedavno su odlučile da pristupe Severnoatlantskoj alijansi. Nas na Kosovu raduje činjenica da je Albanija članica NATO-a i zemlja kandidat za Evropsku Uniju. Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj Uniji i napreduje u tom pravcu, koliko dozvoljava situacija u kojoj se nalazi, uglavnom zbog agresivnog odbijanja Srbije da nas prizna kao državu, ali i zbog ne- priznanje od pet zemalja članica EU-a. Dok je NATO na Kosovu, Kosovo još nije u NATO.
Međutim, Kosovo preduzima ogromne korake ka NATO-u. NATO nema svoje naoružanje, NATO ima samo naoružanje svojih država članica i za razliku od 2018-2020. godine kada su imali manje od četiri miliona evra ulaganja u naoružanje, u 2021-2023. godini imaju preko 239 miliona evra ulaganja u naoružanja i municije. Dakle, ne možemo da uđemo u NATO jer nismo dovoljno jaki, ali ćemo se učlaniti jer ćemo biti sve jači i jači i imati koristi od NATO-a jer ćemo i mi doprineti.
Ruska agresija na Ukrajinu, ponovno rasplamsavanje sukoba na Bliskom istoku, teroristički napadi na Kosovo, onaj u Banjskoj i poslednji u kanalu Ibar-Lepenac, koji dolaze sa iste adrese, Srbije, a ako nije Srbija, onda su i Srbija i Rusija zajedno učinile hitnim ovo pitanje, odnosno članstvo Kosova u NATO. Kosovske Bezbednosne Snage su na visini zadatka koji zahtevaju standardi Alijanse i verujemo da imamo Albaniju uz sebe u našim naporima da prevaziđemo političke prepreke za članstvo Republike Kosovo u ovoj organizaciji.
Već prošle, pa i ove i sledeće godine prelazimo kriterijum od 2 odsto bruto domaćeg proizvoda koji je utvrđen na samitu NATO-a u Velsu pre 10 godina kada je to definisano kao kriterijum.
I na Kosovu i u Albaniji, poštovani poslanici, drage kolege iz izvršne vlasti, smatram da treba obratiti posebnu pažnju na četiri društvene kategorije: ženski aktivizam i prava koja udvostručuju našu naciju, omladinu koja je energična i višejezična kao nijedna druga na Balkanu, dijaspori koja je veća i rodoljubiva, opet, kao niko sa Balkana, i razvoju naših sela i malesija.
Na Kosovu je prosečan ekonomski rast u ove četiri godine bio najveći od našeg proglašenja nezavisnosti, kao i demokratski napredak, borba protiv korupcije i društveni napredak. Takođe, kao nikada do sada, proširili smo suverenitet na sever Kosova, imamo teritorijalni integritet i danas kada govorimo o Kosovu može biti sporadičnih terorističkih akata, ali više nema unutrašnjih izvora koji bi mogli da ugroze našu bezbednost ili stabilnost.
Teror paravojnih formacija koje diriguje i finansira Srbija je izraz njihove nemoći. Nekada nisu činili terorističke akte jer su imali potpunu kontrolu, sada kada su izgubili kontrolu vrše terorističke akte, ali ovo je njihov kraj. Njihovi teroristički akti su njihov očaj, oni su kraj njihove vladavine.
Poštovani prisutni,
Sledeće godine biće reformisane Skupštine Republike Kosovo i Republike Albanije, po volji koju će građani izraziti u glasačkim kutijama. Bez obzira koji poslanici će ih predstavljati, siguran sam da će se zajednički sastanci dve Skupštine nastaviti u istom duhu i javnoj koristi, kao i ovaj današnji sastanak.
Zahvaljujem se dvoma predsednicima Skupština, gđi. Spiropali i g. Konjufca, na organizaciji, zahvaljujem se premijeru Albanije g. Edi Rama, za njegovo učešće, šefovima poslaničkih grupa, prisutnim poslanicima i svima zajedno, želim vam ugodan dan!
Last modified: 20 децембра, 2024