Strazbur, 15. mart 2023
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti učestvovao je danas na 10. sastanku zajedničkog parlamentarnog odbora za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
On je na ovom sastanku govorio o ulozi i kontinuiranoj podršci Evropskog parlamenta Kosovu, i pre proglašenja nezavisnosti, i narodu Kosova, o demokratskim vrednostima koje delimo sa Evropskom unijom, o poštovanju ljudskih prava , apliicranju Kosova u Evropsku Uniju i sprovođenje SSP-a. Takođe je izdvojio neka od glavnih dostignuća u borbi protiv kriminala i korupcije, sprovedene reforme i poboljšanja koja su zabeležena tokom skoro dve godine upravljanja.
Dole možete pronaći ceo govor premijera Kurtija:
Poštovani kopredsedavajući Parlamentarnog odbora EU i Kosova za stabilizaciju i pridruživanje, g. Romeo Franz i gđo Mimoza Kusari–Lila,
Poštovani šefe Odeljenja za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo pri Evropskoj komisiji, g. Vasilis Maragos,
Poštovani viši savetniče za Zapadni Balkan, Evropska služba za spoljne poslove, g. Clive Rumbold,
Poštovana stalna izvestiteljko Evropskog parlamenta za Kosovo, gđo Viola Von Cramon,
Poštovani članovi Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje,
Dame i gospodo,
Čast mi je da budem ovde danas u Evropskom parlamentu i obratim se ovom zajedničkom odboru naša dva parlamenta.
Sistemi demokratije su se oslanjali na mnoga sredstva, ali pretežno na parlamente kako bi uspostavili demokratske vrednosti, te su te vrednosti branili u ime onih koji ne dele isti podijum. Među najpriznatijim parlamentima u svetu, Evropski parlament ima snažnu istoriju ukazivanja na borbe koje mnogima ostaju van vidokruga i odavanja počasti izvanrednom otporu običnih ljudi.
Kosovo je steklo duboko ukorenjeno uverenje od strane ove institucije da brani demokratiju. Svojim rezolucijama i izveštajima, poslanici su pozvali sve zemlje članice EU da priznaju nezavisnu državu, pozvali Savet da ukine vizni režim za naše građane i sveukupno se zalažu za jaču evropsku perspektivu naše zemlje i našeg regiona. Plodovi ove podrške su očigledni. Samo prošle nedelje, Savet Evropske unije je jednoglasno odlučio u korist bezviznog režima putovanja na Kosovo, čime nas je približio punopravnom članstvu Evrope.
Podrška koju smo uživali u Parlamentu datira pre nezavisnosti naše zemlje. Jedan od najvidljivijih i najodlučnijih načina na koji je Parlament podržao neumornu i hrabru borbu za ljudska prava širom sveta je nagrada Saharov – koja je prvi put dodeljena Nelsonu Mandeli i sovjetskom disidentu Anatoliju Marchenku 1988. godine, čime je postala najveća čast Unije za borbu za ljudska prava i slobode. Kosovska borba za ljudska prava je dva puta nagrađena ovom nagradom; prva je dodeljena piscu koji je 28 godina proveo kao politički zatvorenik Ademu Demaçiju 1991. godine, a druga, sedam godina kasnije, predsedniku Ibrahimu Rugovi. Kroz ovaj rad na prepoznavanju i zagovaranju onih koji se opiru ugnjetavanju, Parlament je utelovio mnogo citirani – ali uvek istinit – citat Martina Luthera Kinga da je “nepravda bilo gde pretnja pravdi svuda”.
Ilustracijom istorijske uloge Evropskog parlamenta u prepoznavanju i vrednovanju odbrane ljudskih prava i osnovnih sloboda na kontinentu, ove godine je ista nagrada dodeljena narodu Ukrajine za “zaštitu, demokratiju, slobodu i vladavinu prava”. Danas smo solidarni sa onima koji se bore za slobodu širom sveta. Solidarni smo sa Ukrajinom. Naše misli i empatija upućene su žrtvama ruske agresije i verujemo da se ovaj rat može završiti pravedno jedino pobedom Ukrajine.
Iz sopstvenog iskustva od pre četvrt veka znamo koliko stradanja i gubitaka može da nanese agresivni komšija i koliko je žrtava potrebno za oslobodilačku borbu. Priznanje za borbu za ljudska prava koje je Kosovo dobilo upravo od ovog parlamenta, predstavljalo je važan stub u priči o uspehu naše zemlje. Deset godina nakon što je Ibrahimu Rugovi dodeljena nagrada Saharov, proglasili smo našu nezavisnost. U naših 15 godina nezavisne države, što smo obeležili prošlog meseca, izgradili smo državu sa demokratskim institucijama, u kojoj opozicione stranke pobeđuju na izborima, gde su izbori pošteni i gde postoji borba za poštovanje ljudskih prava za koja smo se toliko borili i sa ciljem da se pridružimo najnaprednijim demokratijama u opredeljenju da ljudska prava budu centralna karakteristika kojom rukovodimo vlašću. U ovih 15 godina kao država, pokazali smo da smo zemlja koja je inherentno vođena evropskim vrednostima i koja radi na evropskoj budućnosti.
Put ka budućem negovanju ovih evropskih vrednosti ćemo izgraditi tako što ćemo se približiti EU. Ogromna prepreka tom približavanju, kao što znamo, bio je dugogodišnji vizni režim. Ovaj parlament i nekoliko veoma glasnih poslanika su godinama pozivali na liberalizaciju viznog režima i insistirali na važnosti ove teme. Prošle godine smo radili zajedno s Komisijom, državama članicama i češkim predsedništvom kako bismo obezbedili da liberalizacija viznog režima bude stavljena na dnevni red Saveta. Evropski parlament je sve vreme bio i ostao konstruktivan i pružao je podršku. Nakon napretka koji smo pokazali u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u ublažavanju iregularnih migracija, vizna liberalizacija – nakon što je u Savetu čekala više od četiri godine – konačno je stavljena na dnevni red Radne grupe za vize. Savet ju je izglasao u decembru nakon uspešnog trijaloga između Evropskog parlamenta i Saveta, takođe je zaključen i izglasan 12. januara 2023. Prošle nedelje smo proslavili odluku Saveta da podrži viznu liberalizaciju za Kosovo. Dok čekamo preostale korake koji uključuju odobrenje ovog parlamenta, verujemo i nadamo se da će naši građani, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, moći bez viza da putuju u Evropu od 1. januara 2024. godine.
Uz liberalizaciju viznog režima, prošla godina je označila još jedan važan korak u unapređenju naših odnosa sa Evropskom unijom. Dana 15. decembra zvanično smo podneli zahtev za članstvo u EU. Evropska unija je 2003. godine u Solunu dala značajno obećanje o nedvosmislenoj podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Solunski samit je bio jasan, obećavao je pripremu za integraciju u evropske strukture i konačno članstvo u Evropskoj uniji. Ta perspektiva je ponovo potvrđena deklaracijama u Sofiji, Zagrebu, Brdu i nedavno u Tirani u decembru prošle godine. Dvadeset godina nakon samita u Solunu, Kosovo ostaje jedina zemlja bez statusa kandidata, uprkos što – objektivno bi se moglo reći – to zaslužuje.
Stoga smatramo da je Kosovo spremno da pristupi traženoj striktnoj, pravičnoj i meritornoj proceni Komisije. Aplikacija Kosova dolazi šest godina nakon implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je čini državom koja je implementirala SSP najduže pre nego što bi aplicirala. Tokom proteklih 20 godina, Kosovo se takođe uskladilo sa pravnim tekovinama EU kroz PSP. Štaviše, više od sedam godina Kosovo zvanično usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU i izgradilo je svoje institucionalne kapacitete EU kroz SSP. Sav gore spomenuti rad, i više, daje nam čvrstu osnovu i odgovornu nadu za upitnik o statusu kandidata.
Iako naš status kao države i dalje osporava pet država članica, naša realnost i budućnost – u srcu Balkana – ostaju neosporno evropske. Princip EU „Različitost u priznavanju i jedinstvo u angažmanu“, koji se pokazao plodonosnim sa SSP-om i liberalizacijom viznog režima, trebalo bi da se proširi i na proces pridruživanja Kosova.
Što se tiče dijaloga sa Srbijom, mi smo posvećeni, konstruktivni i kreativni. Verujemo da Osnovni sporazum između Kosova i Srbije predstavlja unapređenje odnosa između dve države. Stojimo pri univerzalnom principu koji sporazum podržava, kao što je poštovanje teritorijalnog integriteta, odricanje od prigovora na članstvo naše Republike u međunarodnim organizacijama, razmena diplomatskih misija preko punopravnih ambasadora, priznavanje državnih simbola, pasoša itd. Što se tiče manjinskih prava na Kosovu, uvereni smo da naš Ustav – koji predviđa direktnu primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima i drugih međunarodnih ugovora – nudi pravi okvir za poštovanje prava manjina i njihovo jačanje po potrebi.
Poštovani poslanici,
U skoro dve godine mandata naše Vlade odlučno i uspešno smo pokazali volju da se borimo protiv kriminala i korupcije, kao i da efikasno sprovedemo reformu pravosuđa i javne uprave. Našu posvećenost većoj transparentnosti i napretku propisno su istakli renomirani međunarodni organi kao što su Transparency International Index i Državni izveštaj Komisije EU.
U vreme kada je demokratija pod velikom pretnjom, Kosovo se izgradilo kao najdemokratskija zemlja u regionu, mereno međunarodnim merilima za vladavinu prava, dobro upravljanje, demokratizaciju, borbu protiv korupcije i slobodu medija. Ostvarili smo primetan napredak u poslednje dve godine, poboljšavši naš rang za 20 mesta na Transparency Internationalu i 17 mesta na Svetskom indeksu slobode medija. Prošlonedeljni izveštaj Freedom Housea još jednom je potvrdio ovaj napredak. Prema izveštaju, Kosovo je na 1. mestu na Zapadnom Balkanu, 2. u Evropi i 3. u svetu po ostvarenom napretku u političkim pravima i građanskim slobodama.
Naša ojačana demokratija i rezultujuća politička stabilnost transformisani su u makroekonomsku dividendu. Ostvarili smo dvocifreni ekonomski rast od 10,7% u 2021. godini, koji je nastavio da se povećava u 2022. godini na oko 4% nakon oduzimanja inflacije. Ove godine smo imali rast budžetskih prihoda od 17% u odnosu na prethodnu. Naše SDI su porasle za neverovatnih 44%, dok je naš izvoz povećan za 23%, porezni prihodi za 22%, a prihodi od carina za 11%.
Ostvarili smo mnoge davno zakasnele reforme koje je EU više puta preporučivala od 2012. Prošla godina je takođe bila vrlo uspešna kada je reč o evropskoj agendi, implementaciji Nacionalnog programa stabilizacije i pridruživanja i snažnom fokusu na Evropsku reformsku agendu. Kosovo je takođe druga zemlja koja je ratifikovala tri sporazuma iz Berlinskog procesa potpisana prošlog novembra, dok je uz 2/3 odobrenja parlamenta postalo i prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja ih je i ratifikovala. Čvrsto smo opredeljeni za regionalnu saradnju.
Poštovani poslanici,
Usklađivanje naše Zajedničke spoljne i bezbednosne politike sa sankcijama protiv Rusije, naša solidarnost sa Ukrajinom, naša solidarnost iskazana evakuacijom gotovo 1900 avganistanskih izbeglica, naša posvećenost vladavini prava, demokratiji, slobodi medija, naše mukotrpne reforme i naša evroatlantska orijentacija, sve su to važni indikatori naše demokratije i savezništva prema EU. Kosovo svakodnevno pokazuje da je zemlja ne samo izgrađena na evropskim vrednostima, već i ona koja ih zagovara na svim nivoima vlasti i društva, i čija je budućnost evropska.
Zahvaljujem vam.
Last modified: 17 марта, 2023