Peć, 26. novembar 2018.
Vlada Republike Kosovo i Savet ministara Republike Albanije, održali su Peći petu zajedničku sednicu na kojoj se raspravljalo o važnim temama iz odnosa dve zemlje i potpisani su sporazumi, protokoli i memorandumi od relevantnih ministarstava u cilju produbljivanja među državne saradnje.
Na početku zajedničke sednice, koja je otvorena govorima premijera, Ramush Haradinaj i Edi Rama, naglašena je potreba za postizanjem novih sporazuma i intenziviranje primene ranijih postignutih sporazuma koji će biti u funkciji različitih olakšanja za preduzeća u obe zemlje.
U nastavku slede govori oba premijera:
Govor premijera Ramush Haradinaj:
Dame i gospodo,
Imam čast da proglasim otvaranje sednice dveju vlada, Republike Albanije i Republike Kosovo, pete po redu, koja se održava u Peći.
Srećan sam o dostignućima ove zajedničke sednice i uveren sam da mogućnost potpisivanja devet sporazuma i protokola će, u bliskoj budućnosti, dovesti do ujedinjenja naših ekonomija i ne samo to.
Znam da narod na Kosovu i Albanije očekuje više od nas i odavde ćemo nezaustavljivo nastaviti sa poslovima koji nas čekaju, a koji su mnogobrojni i izazovni.
Rad i razvoj predstavljaju najbolji način da se ispoštuje požrtvovanje za slobodu i samo radom i razvojem ćemo dobiti poštovanje od svih.
Peć, koja je znala reći ne podeli ’99, Peć koja je znala da kaže da nacionalnim i patriotskim pokretima, Peć Haxhi Zeke, Peć iz juna ’99 kada je pretvorena u pepeo i dim i doživela veliku patnju, isto kao i Prekaz i Kosovo, ponovo se uzdigla, uzdigla se sa namerom da više nikada ne padne i to gradeći, uz mnogo truda, glavne stubove države.
Danas, Kosovo je strana ugovornica sa EU-om, SSP, sprovodi prioritete evropske reforme i ujedno je uspešno ispunila svojih 95 obaveza, dakle sto odsto, za liberalizaciju viza.
Dakle, kao svaka druga zemlja i narod, i Kosovo, i njeni građani, očekuju poštovanje svojih prava od strane institucija EU-a koje donose odluke.
Međutim, Kosovo je ostalo sama na čekanju, iako je uspešno završila svoje obaveze; u pogledu bezbednosti, Kosovo završava proces transformacije Kosovskih snaga bezbednosti, dajući im narednih dana odbrambeni mandat; u ekonomskom pogledu, fiskalne reforme, ekonomske reforme, aktiviranje resursa; sve do velikih investicija u energetici koja su u toku.
U regionalnom planu, posvetili smo se međusobnoj saradnji sa svim zemljama, ali smo takođe branili naše pravo.
Ono što izdvaja Kosovo je njeno postrojavanje na strani SAD-a, kao vodećeg globalnog faktora i našeg strateškog saveznika.
Albanija je uvek mogla da računa na Kosovo i uvek ima pravo da računa na nju, ali i Kosovo je uvek računalo na Albaniju, a to je najbolje dokazano ’99. godine, u najtežim danima našeg života kao nacije.
Kosovo je pripadalo i pripašće svom narodu, Kosovo pripada našem narodu i saveznicima.
Bog blagoslovio Kosovo!
Bog blagoslovio Albaniju!
Bog blagoslovio naše saveznike!
Gospodine premijeru, imate reč.
Govor premijera Edi Rama:
Poštovani premijeru Haradinaj!
Poštovani članovi Vlade Republike Kosovo i Republike Albanije!
Juče smo se u Prizrenu prisetili, drugi put ove godine, na zavete i naredbe Albanske lige, koje vreme nije uopšte izbledelo već su i sada na dnevnom redu.
Danas želim da citiram delove iz pisma jednog velikog Albanca sa Kosova, oca Shtjefën Gjeçovi, koju je iz Peći poslao Faiku Konici 1898. godine, pre 120 godina:
„Srce jednog iskrenog Albanca će uvek žudeti sa ujedinjenjem između nas; Gegë, Toskë treba da budemo jedinstveni i da se ne podelimo između sebe za našu voljenu Albaniju, tako dobru i tako lepu”.
Danas, za Albaniju, Kosovo je nezavisna i suverena država, ravnopravna sa svima, sa demokratskim i liberalnim ustavnim poretkom, čija garancija i suštinska normalizacija je ključ konačne stabilizacije i regionalne povezanosti u dugoročnom pogledu.
Za Kosovo, osim što predstavlja sentimentalni odraz za njenu državnotvornost, Albanija je država koja po prirodi je najsklonija saradnji i najviše je zainteresovana za uspeh Kosova, nakon njenog nastajanja, kao izraz pravde koja je nedostajala.
To pravo je, u stvari, međunarodno pravo i danas je dan kada treba snažno reći da to pravo, međunarodno pravo, ne priznaje polu-države, ili države samo na papiru koje su ogoljene od prerogativa i prava na samoupravljanje.
Ovo pravo, međunarodno pravo, predstavlja ljudska prava, koja ne poznaje polu-ljude i koja ne vrednuje osnovna prava na slobodu kretanja i razmenu ljudi i robe, na pola cene.
Mi smo pozdravili i uvek ćemo pozdraviti bilateralne i multilateralne napore koji vode u pravcu popunjavanja, još uvek veštački osakaćenog okvira suvereniteta Republike Kosovo i dostojanstva njenog naroda i njihovu slobodu kretanja. Zato smo bili i ostajemo razočarani pristupom Evropske unije i svih onih država koje stoje na temeljima nezavisnosti Kosova, u odnosu na pravo o slobodi kretanja njenih građana. To je razlog zašto formiranje redovnih oružanih snaga Republike Kosovo predstavlja pravi, neophodan i smislen korak u pravcu popunjavanja okvira jedne države, koja ne sme da bude i ne može se smatrati od bilo koga kao jedna polu država.
Ali, s druge strane, kašnjenja u procesima kao što je nedavni slučaj sa Interpolom, predstavljaju obeshrabrujuću predstavu o pristupu potencijalnih partnera u ovom regionu koji, nažalost, još uvek imaju mentalitet i koriste instrumente sukobljavanja, ali i šeme koje izazivaju strah i pojačani nemir, kako bi pred očima sveta ispali žrtve, dok, s druge strane žrtva, Kosovo, je još na početku izrazila volju za prevazilaženje prošlosti kroz direktan i iskren dijalog, koji, ako ćemo iskreno reći, nije uvek bio direktan i iskren od druge strane.
Republika Albanije, ispunjavanje okvira suvereniteta Republike Kosovo, vidi kao uslov čije ispunjavanje znači da Zapadni Balkan više ne bude područje na kojoj sukobi uvek predstavljaju potencijalnu pretnju. Njihovim kancelarijama, sakaćenje ovog suvereniteta daje mogućnost da proglase krhkost Kosova, kao jedne zemlje koja je prikladna da se stavi u zagradama, prikazujući je kao crnu tačku na Balkanu, nekad kao pogodno tlo za organizovani kriminal, a često i kao skrivenu bradu radikalnog islama, nekad kao stalnog podstrekivača međuetničkih sukoba. Dok, s njene strane, Kosovo predstavlja, ni manje ni više, već najsmisleniji primer želje za mirom, najsjajniji izraz poštovanja prema manjinama i, s druge strane, najistinitije otelotvorenje volje za saradnjom, dijalogom i iskrenom interakcijom.
Republika Albanija ima uverenje, da, dosta različito od svojih saveznika i najdemokratskih država na svetu, put ka održivom razvoju regiona prolazi preko toga da svi prihvate bez uslova i prepreka Kosovo, u savezništvo civilizovanih država. To je neophodnost a ne samo jedna od misija.
Republika Albanija je u potpunosti angažovana da pomaže u ovom procesu, ostavljajući sa strane svako delovanje koje bi predstavljalo mentorstvo, ili preterani nadzor.
Kosovo je pokazalo da je u potpunosti u stanju da igra svoju međunarodnu ulogu, bilo da su to pregovori, bilo da je to sa zemljama koje sporazume o konsenzusu potpisuju svojom desnom rukom, da bi ih zatim pocepali levom, dok je još svež potpis.
Kosovo je načinilo suštinski napredak u regionalnoj sferi, preuzimajući predsedavanje u Fondu za Zapadni Balkan i u procesu saradnje za Jugoistočnu Evropu (SEECP).
Takođe, njena uloga se pokazala suštinskom i u drugim regionalnim angažmanima.
Naravno, i to moramo reći otvoreno i direktno, mi ne možemo samo zaključiti da u dijalogu sa Srbijom, Republika Kosovo je napredovala, znajući da napravi ustupke koje je smatrala neophodnim, pridržavajući se principa recipročnosti i suvereniteta, ali ne uspevajući da dobije ono što joj pripada.
U mnogim pogledima je postignut napredak, i na primer, jedan nacrt sporazuma je u toku pripreme pod nadzorom Evropske unije. Međutim, frenetičnost kojom Srbija blokira pristupanje Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama, sve do neobjašnjive hrabrosti u zahtevanju za povlačenje priznavanja Kosova kao republike, nije samo uznemiravajuće, to je izazovno do obeshrabrivanja samog procesa dijaloga i provokativno do potrebe za proporcionalnim reagovanjima.
Nijedan zarez se ne može skinuti zaključcima jednog bivšeg britanskog ministra, prema kojem „blokiranje priznavanja Kosova, je najciničnije ohrabrenje prema kriminalnim enklavama, gde sarađuje mafija toliko multietnička kao i samo stanovništvo Kosova. Napori Srbije“ – piše bivši britanski ministar – „ekonomski su ugrozili sve zajednice bez izuzetka. Kosovski farmeri ne mogu prodati svoje proizvode na jugu Srbije. Kontejneri ili mnogi vagoni sa voćem i povrćem i proizvodi jedne povoljne klime, koji su traženi na tržištima Severne Evrope, trebali su svakodnevno izlaziti sa Kosova. Ali i ovde, kao i svugde drugo, Srbija blokira. Porezi u Srbiji pružaju sertifikatima srpske firme na Kosovu, što ih dozvoljava, sa izuzetkom onih kosovskih Albanaca, da prodaju proizvode u Srbiji. Prema Evropskoj uniji, paralelni sistem odgovarajuće dokumentacije u suprotnosti je sa konceptom Kosova kao jedinstveno carinsko-trgovinske zone u kojoj je samo kosovski organ ima pravo da izdaje takve sertifikate“.
To su reči jednog bivšeg britanskog ministra.
Ima još.
Spektar blokiranja Energetskog sporazuma i prekida linije od 400kV između Albanije i Kosova iz tog razloga, dokazuje da je regionalna interkonekcija talac, a ne nemogućnosti regiona da ga konkretizuje, već jedne čitave filozofije, jedne čitave strategije jednog čitavog blokirajućeg regresivnog pristupa, jedne od zemalja čiji prirodni istorijski put trebalo bi da ga čini da se oseća lokomotivom integracije.
A Roming i izostavljanje Kosova van njega?
Pa, evo kako u ovom veoma posebnom kontekstu konstantnih udaraca iza leđa Kosova od strane velikog suseda, dobija i objašnjenje tarifa 100% za srpske proizvode. Iracionalna odluka pod normalnim uslovima, ali sasvim normalna u uslovima iracionalnosti, kao što su oni na koje ukazuje u kontinuitetu licemerni pristup Srbije.
Ko god vidi tarifu od 100% kao ekonomsku odluku, greši. Ne, tarifa od 100% je politička reakcija. Politička reakcija na kontinuirane ekscese suprematističkog ponašanja Srbije prema Kosovu.
Ministar za rad i socijalnu zaštitu Vlade Kosova sinoć mi je pričao kako su u Beogradu, do 2 posle ponoći, preko izaslanika Evrope zatražili od njega da ukloni reč Republika Kosovo iz govora koji će sledećeg dana održati na zajedničkom sastanku, gde je i Kosovo bilo prisutno sa dobrom voljom da potpiše zajedničku deklaraciju na putu regionalnog mira i saradnje.
“What the fuck!” – reklo bi se na jeziku Evropskog parlamenta.
Ne možemo poricati da bilateralni odnosi nisu uvek bez poteškoća. Dovoljan je i primer između Albanije i Kosova da bi se shvatilo da u napretku ovih odnosa postoje poteškoće, a kamoli onda zatim između Kosova i Srbije, ali ove poteškoće se mogu prevazići kada postoji dobra volja da se kreće ka jednom zajedničkom horizontu i partnerstvu Albanija – Kosovo, u mnogim aspektima, u mnogim od svojih nedostataka ili potencijala dokazuje to.
Danas, mi smo u fazi kada moramo zaključiti, s obzirom na ono što sam naveo gore.
Nula tarife i nula netarifnih barijera tokom prvih šest meseci naredne godine između Albanije i Kosova. Mi smo ovde, ovde smo da bismo to završili, i moramo to završiti, i nije potrebno da se još jednom sastanemo zbog toga. Sastali smo se 5 puta, danas je vreme da uvedemo tarife od 100% na severu i nula tarifa na jugu Kosova.
Drugo, moramo ići ka carinskom ujedinjenju. Tranzitu od 1. januara u luci Drač za Kosovo i preduzeti druge korake u narednih 6 meseci u pravcu carinskog ujedinjenja. Ko god to smatra pretnjom, bilo da je to u Beogradu ili Briselu, dobrodošao je da dolazi, sedne za sto, kako bismo mu objasnili da to nije pretnja, već je to poziv da svi ostali uzmu kao primer ovo ujedinjenje i da Srbija prva sledi primer ove saradnje.
Potpuno priznavanje svih dokumenata u roku od šest meseci. Dosta je godina prošlo od nezavisnosti, dosta je bilo sednica i izražavanja dobre volje, a danas su još uvek potrebna dva para dokumenata za krave, telad, za ovce, sa ove i one strane. Samo jedan par dokumenata i u roku od prvih šest meseci naredne godine, svi izdati dokumenti u Republici Kosovo, moraju se smatrati dokumentima koji su izdati u Albaniji. Svi izdati dokumenti u Albaniji moraju se smatrati kao da su izdati na Kosovu, a Albanski preduzetnici sa Kosova ili Albanije je dovoljno da kucaju na jedna umesto kao do sada na dva vrata. Mi nismo Albanci i Srbi, mi smo Albanci i Albanci.
Sporazum o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola. Vozačke dozvole između Kosova i Albanije nisu vozačke dozvole između Albanije i Grčke za koje je bilo potrebno 30 godina pregovora za postizanje uzajamnog priznavanja. Vozačke dozvole između Kosova i Albanije predstavljaju vozačke dozvole između Albanaca i Albanaca.
Takva je čitava lista dokumenata. S obzirom na to da oni ne žele da budemo deo njihovog sporazuma o roamingu, mi ćemo imati naš sporazum o roamingu i tokom prvog polugodišta sledeće godine, Albanija i Kosovo će imati svoj sporazum i neće više biti roaminga između nas. Puno zdravlja i do viđenja!
Jedinstveni granični prelaz Morine i potpuno olakšavanje kretanja ljudi i robe između dve zemlje je korak koji ćemo preduzeti. Unifikacija svih podataka naših zajedničkih sistema za ulazak u granicama Kosova i granicama Albanije, u funkciji granica Kosova i Albanije, je zadatak koji treba da preduzmu i obavljaju dva ministarstva unutrašnjih poslova. Podaci za sve osobe koji ulaze i izlaze moraju biti podaci u spoljnom prečniku Kosova i Albanije. Unutar prečnika treba da funkcionišemo kao granica bez granica. Puno zdravlja i spremni smo da dočekamo sve one koji su uznemireni i da im objasnimo o čemu se radi.
Sve ovo će dati nezanemarljiv podsticaj trgovinskim razmenama, ali verujem da će to biti smislena poruka za sve partnere, pre svega za Srbiju. Ja sam to rekao i danas ostajem pri tome. Naš odnos sa Srbijom je dugoročno strateškog karaktera, ali ako Srbija to posmatra kao izraz unilateralne potrebe, onda greši. Ne, to je uzajamna potreba i za tu uzajamnu potrebu, Srbija treba da bude spremna da sedi za stolom jednim licem, a ne sa dva lica. Čak u stvari i sa tri lica, jedno lice za Kosovo, jedno za Albaniju, a treće za međunarodnu zajednicu. Treba da izabere koje lice treba koristiti u odnosima sa Albancima i mi smo spremni da se suočimo sa istim licem koje će Srbija izabrati.
I sasvim na kraju, pozivam premijera Haradinaja da mi se pridruži u potrebi za uspostavljanjem fonda za dva ministarstva inostranih poslova i da dva ministarstva inostranih poslova započnu rad na izradi analitičkog i strateškog dokumenta; Albanija, Kosovo i put unifikacije Albanaca na horizontu 2025. godine.
Demografski, ekonomski, socijalni dokument političkih sistema i sve to zajedno. Naravno, znam šta će odmah reći u Beogradu ili na bilo kom drugom mestu, ali imam na umu unifikaciju Albanaca kao neophodnost na putu ka Evropskoj uniji, a Evropska unija mora okončati dvostruki pristup. Jedno lice za Albaniju, jedno lice za Kosovo. Albaniji kaže da ćemo danas započeti pregovore, sutra ćemo započeti pregovore. Kosovu kaže da ćete danas dobiti liberalizaciju viznog režima, sutra ćete dobiti liberalizaciju viznog režima, a u međuvremenu, ono šta se dešava je da Srbija nastavlja da otvara poglavlja i uspeva u tome koristeći tri lica, dok u međuvremenu mi imamo jedno lice.
Naše lice je crveno i crno, a sa našim crvenim i crnim licem spremni smo da se suočimo sa svim crvenim i crnim izazovima koji predstavljaju zajedničke izazove za poboljšanje ekonomije, prosperiteta i garantovanja budućnosti naše nacije, naše albanske nacije sa dve države. Dve države koje želimo da se integrišu u Evropsku uniju, dve države koje su u skladu sa svim principima međunarodnog prava i ispunjavaju sve želje naših predaka. Naši preci su zajednički, dve države koje ne nameravaju ostati poslednje rupe na svirali u dosadnoj muzičkoj istoriji ovog kontinenta, bilo u Briselu ili u Beogradu.
Mnogo Vam hvala!
Na petom zajedničkom sastanku između Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije izdate su dve informacije i potpisano je šest sporazuma, dva Protokola i jedan Memorandum od strane nadležnih ministara dve vlade.
Prva informacija se odnosi na dostignuća o uspostavljanju carinske tačke Republike Kosovo u luci u Draču, a druga informacija se odnosi na Deklaraciji o zajedničkim ciljevima za osnivanje bilateralne privredne komore Albanije i Kosova.
Nakon završetka sednice, održana je svečana ceremonija potpisivanja sporazuma između dve vlade.
Sporazumi, protokoli i memorandumi koji su potpisani između relevantnih ministarstava Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije su sledeći:
1. Sporazum između Saveta ministara Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo o saradnji, podsticaju poslovanja i informisanju dijaspore”.
2. Sporazum između Saveta ministara Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo o međusobnom priznavanja vozačkih dozvola”.
3. Protokol o izvršenju zajedničkih aktivnosti carinske kontrole na zajedničkom graničnom prelazu Morina-Vrbnica” između Ministarstva za finansije Republike Kosovo i Ministarstva za finansije i ekonomiju Republike Albanije.
4. Sporazum o saradnji u oblasti javnog duga, stranih ulaganja i odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama.
5. Sporazum o ukidanju cena za usluge roaminga za mobilne javne komunikacione mreže između nadležnih ministarstava iz oblasti elektronskih komunikacija Republike Albanije i Republike Kosovo.
6. Sporazum o „Saradnji u oblasti omladine.”
7. Sporazum između Saveta ministara Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo o saradnji u oblasti zdravlja.
8. Protokol između Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Albanije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Republike Kosovo, za bilateralno priznavanje i unifikaciju modela zdravstvenih, veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata koji će pratiti pošiljke žive stoke, proizvoda životinjskog porekla i biljne proizvode tokom uvoza, izvoza i tranzita između Republike Albanije i Republike Kosovo.
9. Memorandum o razumevanju između Agencije za industrijsku svojinu Republike Kosovo i Generalne direkcije industrijske svojine Republike Albanije.
Nakon sastanka dve vlade, premijeri, Haradinaj i Rama održali su konferenciju za štampu, kojom prilikom premijer Haradinaj je rekao da ono što će izdvojiti je analitička studija za Albance u 2025. godini, koja predstavlja perspektivu o tome kako će se od sada putovati.
„Kosovo i Albanija se nalaze u dobrom putu ka jedinstvenom ekonomskom tržištu, i ne samo to, i naše buduće putovanje je jasnije od današnjeg sastanka ”, rekao je premijer Haradinaj.
Last modified: 2 децембра, 2022