Na Kosovu je baš vruće, ključa i sa neba i sa zemlje. I dok se od sunca znoje Kosovari, u klimatizovanoj kancelariji premijera kosovske vlade Albina Kurti, oseća se blaga tenzija. Ali nasmejani premijer, kojeg poznajem godinama, uprkos brojnim pritiscima, izgleda da se drži zacrtanog puta.
Večernji List: Svi vas napadaju, zbog čega se čini da ste vi najveći krivac za sve, kritike dolaze sa svih strana. Šta se dešava u odnosima sa međunarodnom zajednicom?
Premijer Kurti: Brisel i Vašington su se kladili na pogrešnog konja u Srbiji, u tamošnjeg predsednika. Na kraju se ispostavilo da se ne radi o konju, već lisici. Niko nije ni slutio da Srbija godinu i pet meseci posle ruske agresije u Ukrajini neće uvesti sankcije Moskvi, već će čak dozvoliti Sputnjiku da zadrži svoju regionalnu bazu u Beogradu. Umesto njihovog razmišljanja i introspekcije, oni su se na mene okomili.
Brisel i Vašington su dozvolili Vučiću da ne potpiše sporazum iz Brisela i Ohrida, zatim da prekrši taj sporazum i evo nas u situaciji da postoji drastična asimetrija u pristupu. Kaznene mere protiv mene, a na drugoj strani povlađivanje predsedniku Vučiću. To je nepravda. Ali kažu da će te mere biti kratkoročne, privremene i povratne, pa ćemo videti. Sa međunarodnim faktorima, Evropljanima i Amerikancima, održavamo redovnu komunikaciju i koordinaciju, ali imamo i male razlike, nekad u taktici, a nekada, eventualno, u strategiji. Ali po vrednostima, interesima i ciljevima nemamo nikakve razlike.
Večernji List: Zašto ste se odlučili za održavanje lokalnih izbora uprkos tome što je međunarodna zajednica rekla „nemojte održavati“?
Premijer Kurti: Kada su 5. novembra prošle godine četiri gradonačelnika opština na severu Kosova podnelo je kolektivnu ostavku, zajedno sa deset poslanika u našoj skupštini i 547 policajaca na severu, zapravo su želeli da se sistem naše Republike uruši zbog vakuuma koji su napravili. Ali to se ipak nije dogodilo. Zbog ovog neuspeha postali su još agresivniji. Po našem Ustavu morali smo da imamo vanredne izbore i oni su bili zakazani za 18. decembar. Ali, pre toga smo se svi konsultovali sa našim predsednicom Vjosa Osmani, svim partijskim liderima i odložili smo izbore za četiri meseca, za kraj aprila.
Sredinom marta ambasadori Quint-a (Nemačke, Francuske, Italije, SAD, Velike Britanije i ambasadora EU na Kosovu) poručili su da će, ukoliko prihvatimo Ohridski aneks Briselskog sporazuma i odložimo rok za registraciju političkih partija za pet dana, do 22. marta, izvesti Srpsku listu da učestvuje na izborima. Iako smo odložili rok i prihvatili Ohridski aneks, ja sam i dalje bio spreman da potpišem, ali ne i Vučić, Srpska Lista se nije odazvala.
Štaviše, osim što su bojkotovali izbore, pozivali su i druge da ih bojkotuju, a Beograd se upustio u neviđeni „bulizam“ Srba koji bi hteli da glasaju ili da se kandiduju.
Na ovaj način se, na primer, Aleksandar Jablanović povukao iz kampanje dva dana pre izbora, koji su održani 23. aprila. Dakle, odložili smo izbore za četiri meseca, odložili smo datum registracije stranaka, prihvatili smo i Ohridski aneks Briselskog sporazuma, ali to ipak nije promenilo situaciju.
Morali smo da održimo izbore. To nije bio naš izbor, već odredba našeg Ustava, zahtev našeg zakona. Time smo završili sa četiri albanska gradonačelnika opština, koji zaista imaju krhak legitimitet, jer je procenat izlaznosti na izborima bio veoma nizak, ali ipak imaju neke procente na izborima, dok ostali imaju nula. U Kancelariji gradonačelnika možete ući samo izborom, ne nasilnim ponašanjem, ne nasiljem nad NATO, policijom i našim novinarima, ne bombama i mecima.
Spreman sam za održavanje privremenih izbora. Osim toga, napravio sam dodatni ustupak smanjivši prisustvo naše policije u zgradama i oko njih za 25%. Pored toga, održavaćemo svako dve nedelje redovne konsultacije sa KFOR-om i Eulex-om, kako bismo procenili celokupnu bezbednosnu situaciju i smanjili prisustvo policije
Mi se ne borimo protiv srpskih stanovnika, srpskih građana, već protiv kriminalaca i počinilaca raznih zločina, ali ne samo Srba. Organizovani kriminal je multietnički. U poslednje dve godine eliminisali smo 16 ilegalnih puteva, koji su služili za krijumčarenje u severnom delu Kosova. Zatim osam laboratorija za proizvodnju lekova i pet za proizvodnju kriptovaluta.
Večernji List: Šta SAD i EU zaista žele od vas? Da li žele stvaranje Republike Srpske u okviru Kosova?
Premijer Kurti: Pre svega, oni žele deeskalaciju situacije na severu Kosova i normalizaciju odnosa sa Srbijom i mi se u potpunosti slažemo sa njima. Što se tiče deeskalacije, povlačenja policije i vanrednih izbora, oni su to od nas tražili i mi smo pozitivno odgovorili i odazvali na ovaj zahtev.
Ali ja nisam odmah mogao da povučem policiju iz tih zgrada, jer su napolju razni ekstremni elementi organizovanog kriminala i istovremeno elementi paralelnih nelegalnih struktura Srbije. Stoga sam na njihov zahtev odgovorio proporcionalnim i postepenim smanjenjem broja policajaca. S druge strane, rekao sam da ne mogu nikoga naterati da podnese ostavku ili napusti službene zgrade, koje su zapravo vlasništvo naše Republike, ali hajde da održimo vanredne izbore. Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 72. kaže da je moguće održavanje vanrednih izbora ako peticiju podnese 20% biračkog tela i potom se glasa. Ako više od 50 odsto birača glasa protiv tog predsednika, praktično mu se oduzima mandat. Moramo legalno krenuti ka novim vanrednim izborima.
Međunarodna zajednica je svesna da ima posla sa zvaničnim krajnje desnim Beogradom, koji naizmenično stvara probleme u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu – svakog meseca na red dođe jedan od suseda. Želimo pravdu dok se međunarodna zajednica plaši destabilizacije i tu postoji jaz.
Ovaj jaz je proširen još jednim jazom kada međunarodna zajednica ima mala očekivanja od Vučića u sadašnjosti, ali ipak velike nade na srednji rok. Stoga, kada god Beograd napravi pozitivan gest, oni ga uveličaju, jer imaju izuzetno mala očekivanja. U tom smislu, međunarodna zajednica je, paradoksalno, optimističnija prema Vučiću nego prema sebi samoj!
Naravno, ja sam najveći optimista, ali sam optimista za Kosovo, za EU i NATO, ali ne kada je Vučić u pitanju.
Večernji List: Koliki je to pomak Vučiću, s obzirom da međunarodna zajednica kritikuje vas a ne njega? Takođe sam pročitao njegovu izjavu da vas je uporedio sa Enverom Hodžom, da radite kao on i da ne želite da ostane nijedan Srbin?
Premijer Kurti: Beograd vodi hibridni rat protiv Kosova. Zovu me različitim imenima, jer svaka njihova etiketa brzo bledi pa moraju da ih zamene. Svakog meseca najavljuju da sledećeg meseca počinje oluja nad Srbima na Kosovu. Nimalo ih nije sramota što će ispasti lažovi, jer znaju da se više niko ne čudi.
Često i javno maštaju o osveti Albanaca nad Srbima u 21. veku, jer dobro znaju šta su radili na Kosovu tokom 20. veka. Želimo i zalažemo se za pravdu bez osvete i protiv osvete. Srbi su građani Kosova sa ljudskim i građanskim pravima i potrebama. Ja sam premijer svih koji žele i moram služiti svima, bez razlike. Za ministra imam Nenada Rašića, najpopularnijeg srpskog političara na Kosovu. Samo njega srpska vlast u Srbiji mrzi više od mene. Beograd želi da oni odlučuju ko je Srbin, a ko nije. Na primer, automobili Srba sa Kosova koji su preveli registarske tablice na RKS-u, u mnogim slučajevima su spaljeni, Beograda o tome nema ni reči. Dakle, sa stanovišta Beograda, postoje dobri i loši Srbi. Dobri su oni koji imaju člansku kartu vladajuće stranke, dok su svi drugi loši.
S druge strane, ovo je konfrontacija između nove Republike Kosovo i države koja je nominalno republika, a koja bi u stvari želela da se vrati u kraljevinu. Ne samo demokratija, nego i Republika smeta autoritarnom predsedniku i on bi želeo da postane kralj. Nije slučajno što je porodični krug predsednika postao mnogo važniji od državne hijerarhije i političke partije.
Na severu Kosova imamo mirne i lepe dane kada iz Beograda nema naloga za nasilje.
S druge strane, u Srbiji, na TV ekranima, u reality show, a zatim u školama i ulicama, imate mnogo nasilja i ubistava. Srbi na Kosovu žive mnogo bolje nego Srbi u Srbiji. Ali kriminalci u Srbiji žive mnogo bolje nego na Kosovu. Vidite da su Vučićevi protesti na Kosovu nasilni, a anti-Vučićevi protesti u Beogradu mirni. Život Srba na Kosovu otežava Beograd, koji im ne dozvoljava da se integrišu. Ljudi koji se ne integrišu ne žive najbolje, dok oni koji se integrišu žive bolje.
Ali Beograd ne želi da žive bolje, on želi nekako da podgreje tenzije i potencijal za destabilizaciju. Ja sam premijer svih građana Kosova, uključujući i Srbe, i smatram da politika treba da služi svim građanima javno bez diskriminacije.
Večernji List: Da li to znači d Beograd želi podelu Kosova?
Premijer Kurti: Kao što se može videti ova ideja nije mrtva. Pre pet godina projekat podele Kosova bio je miran i dijaloški, a danas je zategnut i nasilan, jer u dijalogu više nisu mogli da nađu sagovornika, odnosno sagovornika, koji bi mirno razgovarao o podeli. Najveću štetu integraciji Srba na Kosovu naneo je upravo ovaj projekat podele.
Sada želim normalizaciju odnosa na evropski način primenom sporazuma sa svih 11 tačaka, o čemu smo doneli odluku u Briselu 27. februara, a to je pre svega de facto međusobno priznanje. Ovaj sporazum je takođe postao deo zaključaka Evropskog saveta. Potrebna nam je normalizacija odnosa sa Srbijom, što, nažalost, ne funkcioniše. Dobrosusedstvo znači svako u svom domu i svi zajedno u evropskom naselju. Ali od decembra 2015. neije bilo napretka u vezi Poglavlja 35 u pregovorima Srbije sa Evroskom unijom, a to poglavlje se odnosi na dobrosusedstvo Srbije na Kosovu.
Večernji List: Mislite na tih 11 tačaka sporazuma, možete li mi nešto objasniti? Potpisujete sporazum sa predsednikom Srbije, a on ne podržava to što potpisujete! Kako taj sporazum nije potpisan, već obavezujući?
Premijer Kurti: Dogovor je međunarodnih posrednika, pre svega Brisela, ali i Vašingtona, da nije obavezno da Vučić potpiše taj osnovni sporazum i da može da govori o prioritetima i granicama sa kojima će učestvovati u primeni tog sporazuma, doveo nas je u ovu situaciju. To je obaveza EU, koja je rekla da je, što se nas tiče, ovo sporazum i da je ovaj sporazum između Kosova i Srbije obavezujući u smislu Bečke konvencije. Sa stanovišta Brisela, mi imamo dogovor i oni bi bili ti koji bi trebalo da garantuju da taj sporazum neće biti prekršen i da će biti sproveden.
Večernji List: Da su tih 11 tačaka prihvatljivi za vas?
Premijer Kurti: Naravno da jesu. Želim da se sve te tačke sprovedu, bezuslovno, u potpunosti i što pre.
Večernji List: Ali pominje se i formiranje Zajednice srpskih opština? Da li je to za vas prihvatljivo?
Premijer Kurti: Član 7 govori o samoupravljanju srpske zajednice, što je u vezi sa članom 10. koji kaže da se svi prethodni sporazumi, koji su važeći i obavezujući, moraju u potpunosti sprovoditi. Imamo 39 takvih sporazuma. Dva od njih se odnose na asocijaciju opština sa srpskom većinom iz 2013. i 2015. godine. Rekao sam, spreman sam da srpska zajednica na Kosovu bude bolje organizovana, da dobije što više kvalitetnih javnih usluga i da se poštuju sva prava koja su po Ahtisarijevom planu prilično široka, ali sve to mora da bude u okviru Ustava Republike Kosovo, u okviru odluke Ustavnog suda i takođe u skladu sa pismom Federike Mogerini, koje je upućeno bivšem premijeru Kosova Mustafa, u kojem stoji da ta asocijaija ne može imati izvršnu vlast ili da predstavlja treći nivo vlasti. Ali u isto vreme imamo i stav američke vlade, koji je objavljen u tekstu u kome piše da asocijacija treba da bude koordinacija postojećih ovlašćenja koja imaju opštine. Za nas je teritorijalni etnonacionalizam apsolutno neprihvatljiv. Ovom tipu nacionalizma je potreban šovinizam i aparthejd, on je u suprotnosti ne samo sa građanskim društvom, već i sa nacionalno-oslobodilačkim nacionalizmom.
Mi smo pružili nacrt vizije za srpsku zajednicu na Kosovu, koji je inspirisan hrvatskim modelom samoupravljanja kroz Srpsko narodno veće. Vučić za to nije hteo da čuje ni da pročita. On želi zajednicu opština sa srpskom većinom protiv naše države, kao što je to učinjeno u Bosni i Hercegovini 1991. godine. Na Kosovu 4% stanovništva čine Srbi. Ali imaju 10 od 38 opština, imaju 10 rezervisanih mesta u Skupštini od 120 i imaju 17 odsto odbornika u našim opštinama. Takođe, srpski jezik je službeni jezik na celom Kosovu na svim nivoima uprave. Dakle, na Kosovu postoji pozitivna diskriminacija, ali Beograd želi Republiku Srpsku u okviru Kosova. To, naravno, nije moguće. Ne samo da nije poželjno, već nije ni moguće. Istovremeno, Beograd ne želi da otvara pitanje reciprociteta, jer u Srbiji ima više nacionalnih manjina nego na Kosovu. Znači, ako želiš nešto za Srbe negde drugde, treba da misliš i na manjine u svojoj zemlji. U bolnici u Vranju, koja pokriva Preševo i Bujanovac, u Pčinjskom okrugu, nema nijednog lekara Albanca, dok su najmanje jedna trećina pacijenata Albanci. U Preševskoj dolini, u Bujanovcu, Medveđi i Preševu, odvija se hladno, tiho administrativno etničko čišćenje ukidanjem adresa albanskih stanovnika. Ako vam policija pokuca na vrata, a vas nema, briše vas iz registra. Hoće da kažu da tu niko ne živi. Na neki način, da biste se tamo registruješ kao stanovnik, morate stalno biti kod kuće.
Večernji List: Šta u stvari želi predsednik Srbije?
Premijer Kurti: Istorijski revizionizam. On je 5. decembra 2019. godine negirao masakr srpskih snaga u Račku 15. januara 1999. godine, nazivajući to „izmišljenim događajem“. Isti demanti ponovio je i Aleksandar Vulin 10. decembra 2021. godine. Ali prvo moram da kažem da nije reč o namerama predsednika Srbije, već o karakteru njihove države kao takve. Oni hoće homogenizaciju Srba za hegemoniju Srbije.
Ne mogu ni da zamisle, a kamoli da definišu Srbiju bez hegemonije. Oni pripadaju onome što neki nazivaju neliberalnom demokratijom, koja niti veruje u ljudska prava niti toleriše politički pluralizam. U tom smislu, glavna politička stranka u Srbiji je Srpska pravoslavna crkva. Zato Vučić i Dodik izgledaju kao savetnici patrijarha. Već tri decenije širom sveta pričaju o islamskom fundamentalizmu na Balkanu da bi lakše širili svoj pravoslavni fundamentalizam. Oni žele jednu državu, jednu crkvu, jednog lidera i jednu političku partiju.
Zamišljaju da samo homogenizacija nacije omogućava teritorijalnu hegemoniju države. Protiv toga smo mi, narodi koje je Srbija više od jednog veka tlačila i eksploatisala i gde je više puta izvršila genocid, jer je želela našu zemlju bez nas. Treći faktor je međunarodna zajednica koja, po mom mišljenju, ili ne razume ili zatvara uši i oči pred činjenicom koju mi, narodi Balkana, znamo, a to je da predsednik Vučić više voli i boji se Kremlja nego Brisela ili Vašingtona. Zoran Đinđić, koji se borio protiv organizovanog kriminala u Srbiji, a intelektualno je bio mnogo dublji i orijentisan na Zapad, verovatno bi priznao nezavisnost Kosova. On je ubijen. Sada se Aleksandar Vučić niti bori protiv organizovanog kriminala niti želi da prizna nezavisnost Kosova.
Izašao sam iz srpskih zatvora pre više od dve decenije, ali Vučić nije izašao od kada sam bio u zatvoru. Zatvor nije samo koja postoje rešetke.
Večernji List: Da li ste se u nekom trenutku plašili da će doći do rata, zbog svih ovih tenzija i kada je Vučić poslao vojsku na granicu?
Premijer Kurti: Da li će biti rata ili ne zavisi od Beograda. U tom smislu, situacija nije mnogo drugačija od pre tri decenije. Ovde smo da budemo oprezni i jaki, ali da se nikada ne plašimo. Države koje imaju kompleks superiornosti, kada se smanje ili oslabe, postaju opasne. Opet, Srbija je u tom smislu kao Rusija. Ali njihova opasnost za nas se ne pretvara u strah od njih, već u dodatne napore za razvoj i demokratiju. Kosovo je demokratska republika, koja je prema svim međunarodnim organizacijama prva među ovih šest zemalja Zapadnog Balkana, po vladavini prava i slobodi medija, ljudskim pravima i borbi protiv korupcije. Istovremeno, demokratski napredak smo pratili i ekonomskim razvojem. Imali smo prosečan privredni rast od 7.35 odsto bruto domaćeg proizvoda za ove dve godine, izvoz i strane investicije su se istovremeno udvostručili, privredu smo povećali više od milijardu evra godišnje, dok nam je trebalo tri godine da dostignemo milijardu, državni budžet je 17 odsto veći od prethodnog. Dakle, Kosovo je priča o dvostrukom uspehu, ekonomiji i demokratiji, a sa druge strane, mi smo uspešna priča o intervenciji NATO-a pre 24 godine da se zaustavi genocid Miloševićevog režima. Da bi bilo rešenje sa Srbijom, Briselski sporazum mora da se primeni. Dok za pomirenje Srbija mora da se distancira od Miloševića i Putina, zvanični Beograd mora da krivi njih oboje za situaciju u kojoj smo se našli i oni i mi.
Večernji List: Pre nekoliko dana ste se fotografisali pored špijunskog, tj. drona Bajraktar, da li ste se dogovorili sa međunarodnom zajednicom i Vašingtonom?
Premijer Kurti: Mi imamo našu vojsku. Prošlo je dosta vremena otkako smo pokrenuli inicijativu da našu vojsku opremimo dronovima Bajraktar i konačno smo ih kupili. Postigli smo uspešan dogovor i ugovor sa Turskom i platili dronove. Kada smo ih dobili, saopštio sam našim građanima, nisam hteo to da uradim dok svi dronovi koje smo kupili ne stignu na Kosovo. Dakle, dosta se pričalo o nabavci dronova sa Kosova, ali ja to nisam objavio dok poslednji dron za koji smo potpisali ugovor nije stigao na Kosovo.
Večernji List: Možemo li u budućnosti očekivati nabavku tenkova i bombardera, kako bi Kosovo postalo nezavisno u svojoj odbrani?
Premijer Kurti: Udvostručili smo godišnji budžet za odbranu Kosova i povećali broj vojnika za 80 odsto. Ovo nije da napadate nekoga, već da se uspešno odbranite. Znate, oko naše granice sa Srbijom postoje ofanzivne baze srpske vojske i vojne policije, ukupno 48 i moramo biti oprezni i odgovorni. Dakle, potrebna nam je dobro opremljena vojska koja će uspešno braniti Kosovo od moguće srpske agresije.
Večernji List: Nezavisno od pomoći međunarodne zajednice?
Premijer Kurti: Uvek računamo na pomoć međunarodne zajednice, ali u isto vreme moramo imati svoje snage. Težimo ulasku u NATO, za našu korist, ali i za naš doprinos.
Večernji List: Što se tiče Haškog suda, još uvek imate neke ljude u zatvoru, Tačija, Veselia i još neke generale, šta Vlada Republike Kosovo radi po tom pitanju i verujete li u njihovu nevinost?
Premijer Kurti: Borba OVK je bila pravedna, čista, oslobodilačka i antikolonijalna.. Verujem u nevinost onih koji su tamo. Podržavamo njihovu odbaranu i do sada smo kao država platili više od 16 miliona evra za njihovu odbranu. Međunarodna zajednica mora da shvati da nisu završili svoj posao o oblasti pravde na prostorima bivše Jugoslavije, jer su devedesetih godina srpske snage ubile 150.000 nesrba. To znači da, ako je jedna osoba ubila do 10 njih, u Srbiji ima 15 hiljada serijskih ubica koji slobodno šetaju. Od ovog broja, čak ni 1% njih nije završilo iza rešetaka. I ovde imamo izraženu asimetriju koja je u suprotnosti sa pomirenjem naših naroda na Zapadnom Balkanu.
Večernji List: Zašto ne želi da potpiše Aleksandar Vučić?
Premijer Kurti: Zato što zna da sporazum koji je prihvatio predstavlja de facto priznanje Kosova. Prihvatio je sporazum da ga ne potpiše i nije ga potpisao da bi počeo da krši sporazum, kao što je to učinio u Savetu Evrope kada su glasali protiv Kosova 24. aprila ove godine. Članstvo Kosova u Savetu Evrope potrebno je kosovskim Srbima, ali ne i zvaničnom Beogradu. Postigli smo dogovor 2. maja ove godine, u kojem smo rekli da treba otvoriti arhive zadnjeg rata, kako bi se saznalo što više o nasilno nestalim licima. Andin Hoti, koji je predsednik naše Vladine komisije za nestala lica i sin je nestalog Ukšina Hotija, uputio je pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i zatražio da se na osnovu ovog sporazuma otvori arhiva 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, glavnog odgovornog za mnoge masakre na području Drenice, ali nije dobio odgovor mamo 1617 nestalih iz prošlog rata. Imamo 1617 nestalih iz prošlog rata.
Večernji List: Da li postoji mogućnost da se ubrzo sastanete sa Aleksandom Vučićem?
Premijer Kurti: Poslednji put kada smo bili u Briselu, 22. juna, nije hteo da se sastane sa mnom. Imali smo dva bilateralna sastanka, ja na jednoj strani, a Vučić na drugoj, sa Borelom i Lajčakom. Vučić nije ni konstruktiva,n ni zainteresovan za razgovore, koji bi doveli do primene naših dogovora.
Last modified: 27 јула, 2023