U nastavku možete pronaći intervju preveden na albanski premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija, sa italijanskom novinarkom Leticijom Tortelo, vođen 14. januara 2023. i objavljen u La Stampi 16. januara 2023. godine.
Nezvanični prevod
Albin Kurti „Putin se igra sa kožom Kosova, tako da Srbija hoće da potkopa Balkan“
Kosovski premijer: „Beograd ima pakt sa Moskvom, treba da interveniše EU, preko nas prolazi i granica između NATO-a i Rusije. Potrebno je više vojnika, po mogućnosti Italijana“.
Može da bude dogovora sa Vučićem ako priznaje našu zemlju. Sa srpskom manjinom primenjujemo prava iz Ustava
Barikade na severu zemlje infiltrirali su proruski elementi, od Night Wolves-a do Wagner-ovih plaćenika
Beograd želi da stvori malu Rusiju u regionu, Evropa ne može da bude neutralna zbog sopstvene bezbednosti
Letizia Tortello
Od Ukrajine do Kosova „Neprijatelj je isti: Putin. Srbija ima dogovor sa Kremljom da destabilizuje region. Granica između NATO-a i Rusije je takođe ovde, na Balkanu. Kosovski premijer Albin Kurti podneo je 15. decembra zahtev za članstvo u EU. Sada se diše, posle nedelja tenzija i sukoba na severu zemlje, sa srpskom manjinom koja je postavila barikade. Sećanje na rat (1998-99) je preblizu i previše bolno da bi se razmišljalo o novom sukobu. Čini se da su neprijateljstva u ovom planu samo odložena za kasnije, pred aprilske izbore. Dijalog Srbije i Kosova je dalje nego ikad. Prema Kurtiu , zato što se Beograd tome protivi. Kao svojevrsna okretna vrata kroz koja Moskva želi indirektno da ugrozi i EU.
Premijeru Kurti, vaša zemlja, najmlađa rođena u Evropi, pre 15 godina, doživljava opasne mesece za svoju stabilnost. Kako planirate da sprečite eskalaciju?
„Naša zemlja je imala dobru godinu. Mi smo dokaz da demokratija i ekonomski razvoj idu ruku pod ruku, sa rastom od 4%, izvozom +23, stranim direktnim investicijama +47. Popravili smo se za 17 pozicija u Indeksu percepcije korupcije, isto tako i za slobodu štampe. Mi smo na prvom mestu na Zapadnom Balkanu po vladavini prava. Ali odnosi sa Srbijom nisu normalni i treba da ih normalizujemo”.
Ali dogovor između vas i predsednika Srbije Vučića izgleda nemoguć. U debati ste sa teškim pitanjima i odgovorima. Koliko daleko ste spremni ići za mir u svojoj zemlji?
„Normalizacija odnosa u osnovi mora imati uzajamno priznanje. Srbija treba da prizna Kosovo. Verujem da predlog EU od septembra prošle godine može poslužiti kao dobra osnova za dalje razgovore u pravcu ovog demokratskog cilja. Mora se izvršiti međunarodni pritisak
Takođe, sa vaše strane bi trebalo da bude iskorak ka Beogradu. Pažnju vam je skrenuo američki izaslanik u Prištini Derek Šole podsećajući da poštujete dogovor o formiranju Zajednice severnih opština sa srpskom većinom. Hoćete li to uraditi?
„Moji prethodnici su za deset godina, u razgovorima u Briselu, sklopili 33 sporazuma. Jedna od njih je i Zajednica opština sa srpskom većinom. Jedini sporazum koji je pao na testu Ustavnog suda Kosova. Stoga se nalazimo u ovoj nevolji. Mislim da Kosovo garantuje najviši nivo manjinskih prava. Posebno za srpsku manjinu. Našu državu čine 93% Albanci, skoro 5% Srbi, ostalo su Bošnjaci, Romi, Aškalije, Egipćani, Turci i Goranci. Mi jednostrano primenjujemo principe našeg Ustava koji je napisao bivši finski predsednik Marti Ahtisari u periodu pre proglašenja nezavisnosti. Reč je o najvišim evropskim standardima. Etnička asocijacija opština je u suprotnosti sa duhom našeg Ustava”.
Beograd govori o ozbiljnoj diskriminaciji svog stanovništva. Ima li istine u tome?
„Beograd insistira na tome jer ne želi da ima dogovor. Ne mogu da nadoknadim Srbiji što je izgubila rat 1999. U stvarnosti, ono što je potrebno jeste da Srbija prizna svoje zločine u svojoj novijoj istoriji, da se distancira od svoje prošlosti, Miloševića, i od svoje sadašnjosti, Putina. Što se mene tiče, ja sam kao premijer ovde za potrebe srpskih građana. Kosovo treba da bude multietničko i suvereno društvo. Mislim da je vreme da se pronađe dijalog sa Srbijom. Ali iz predloga EU, koje je Beograd odbio prošlog 27. oktobra, oni žele da izvuku samo ono što im odgovara“.
Kakvu ulogu igra Rusija na Balkanu?
„Kosovo je Putinova opsesija. Vučići je devedesetih godina za svoj slogan imao „Veliku Srbiju“, a sada ga je promenio u „Srpski svet“, imitaciju ruskog izraza Russkij mir. Beograd je najbliži i najjači klijentelistički režim Kremlju. Srbija ponovo želi Veliku Srbiju, želi Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini, želi da pretvori Crnu Goru u Ukrajinu i želi da nam uzme sever Kosova. Kada je u pitanju Zajednica opština, nije reč o pravima Srba, već o teritorijalizaciji prava. Mentalitet sličan onom despotskog predsednika Putina.
Vučić, međutim, izjavama demonstrira da želi da se distancira od Moskve. Da li po vašem mišljenju igra dvostruku igru?
„Srbija je napravila izbor. Sa Rusijom je potpisala tri velika sporazuma: u maju za gas po najjeftinijoj ceni, u septembru, uz dogovor bivšeg ministra spoljnih poslova Selakovića i ruskog ministra Lavrova u Njujorku o sinhronizaciji spoljne politike. Nedavno je najproruskiji srpski političar Aleksandar Vulin, bivši potpredsednik stranke koju vodi Miloševićeva supruga Mira Marković, sada je šef srpske obaveštajne službe. Ima onih koji ne žele to da vide, to mi je vrlo jasno”.
Da li mislite da EU čini dovoljno da izbegne rusko prisustvo na Balkanu?
„EU mora biti jasnija i odlučnija. Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, nije osudila agresiju,na Ukrainu a na istoj liniji sa Kirilom je i Srpska pravoslavna crkva. Zato mislim da EU treba da bude hrabra. Da se kaže istina Beogradu i postupi na osnovu posledica. EU ne treba da bude neutralna prema zemlji koja nije neutralna prema Rusiji”
Koji su rizici?
„Konkretna opasnost je što se oko granice Kosova nalazi 48 operativnih baza srpske vojske i žandarmerije, na manje od 5 kilometara od nas. Tu su ruski Night Wolves (motociklistička banda veoma bliska Putinu, prim. red.), a takođe i Vagnerovi plaćenici i paravojska. Postoje slike sa njihovim grbovima. Bili su prisutni i na barikadama na severu. Tih 16 barikada su bile Vagnerove barikade“.
Plašite li se da će se sever Kosova pretvoriti u vaš Krim?
„Mislim da Srbija želi da bude mala Rusija na Balkanu, gde će Republika Srpska u Bosni i Hercegovini biti mala Belorusija, a Crna Gora Ukrajina. Za sever Kosova opasnost je njegovo pretvaranje u Pridnjestrovlju, kao na primer u Moldaviji. To je ono što oni žele: deo teritorije na Kosovu, ali koji i dalje kontrolišu kako bi podrivali zemlju u celini, ali i Evropu”.
Šta očekujete od NATO-a?
„Granica između Kosova i Srbije postala je granica između NATO-a i Rusije. Mislim da nam je potrebna veća podrška NATO-a sa više vojnika, uključujući Italijane, na Kosovu i podrška našoj vojsci”.
Šta očekujete od Italije?
„Italija je najveći sused Zapadnog Balkana. Ona je partner i saveznik. Treba da bude aktivnija i da nam pomogne da održimo dugoročni mir“.
Kako vidite Kosovo posle deset godina?
„Pre mesec dana podneli smo zahtev za članstvo u EU. U prošlosti su se najbrže integrisale Švedska i Finska, za tri godine. Kipar i Malta, za 14 godina. Voleo bih da ostanem u proseku, odnosno 9 godina. EU je politički projekat i najvažniji istorijski proces mira i prosperiteta planete nakon Drugog svetskog rata. Mi želimo da uđemo da bismo pružili naš doprinos .“
Last modified: 17 јануара, 2023