Prevod potpunog transkripta na engleskom intervjua koji je premijer Kurti dao novinaru Stivenu Sakuru za BBC, emisiju Hard tok
BBC: Dobrodošli u emisiju Hard tok na Svetskom servisu BBC sa mnom, ja sam Stiven Sakur. Danas sam u Prištini, glavnom gradu Kosova, male nacije u središtu Balkana koja je proglasila svoju nezavisnost pre nekih 15 godina. Kosovsku nezavisnost i državnost ne priznaju u susednoj Srbiji koja tu teritoriju i dalje smatra punopravno srpskom, ali više od 90% Kosovara su etnički Albanci a manje od 5% su Srbi, dok je vojna intervencija NATO iz 1999. godine prekinula kontrolu Beograda nad tom teritorijom. Tenzije su nedavno naglo porasle, Srbi i Kosovari se uzajamno optužuju za nepoštene namere i pribegavanje nasilju. Usred svega toga, na Kosovu su i dalje razmeštene mirovne snage NATO od 3.000 vojnika. Posle prvobitne intervencije NATO, kosovska vlada je imala snažnu podršku Vašingtona i Brisela, ali ima naznaka da beskompromisni i često kontroverzni tip nacionalizma premijera Kurtija frustrira saveznike Kosova. Uz Zapad koji je zaokupljen ratom u Ukrajini i očajnički željan da izbegne novi sukob na Balkanu, da li se to premijer Kurti upustio u opasnu diplomatsku igru? On mi se upravo pridružuje, dobrodošli u Hard tok.
Premijer Kurti: Dobrodošli u Prištinu i hvala na gostovanju.
BBC: Veliko mi je zadovoljstvo što sam u vašem kabinetu, gospodine premijeru. Koliko je Kosovo došlo blizu ponovljenom izbijanju sukoba u proteklih nekoliko meseci.
Premijer Kurti: Bilo je veoma teško, jer su dve ekstremističke terorističke organizacije koje finansira Srbija od koje ujedno dobijaju naređenja, „Civilna zaštita“ i „Severna brigada“, bile veoma aktivne, prvo time što su zastrašivale Srbe i srpske kandidate koji su hteli da glasaju i da se kandiduju na izborima, a drugo napadima od 29. maja na našu policiju, novinare, ali pre svega vojnike NATO.
BBC: U svom odgovoru opredelili ste se da svu krivicu svalite na vašu srpsku manjinsku populaciju, što nije način na koji međunarodna zajednica sada sagledava situaciju.
Premijer Kurti: Nikada ne svaljujem krivicu na srpsko manjinsko stanovništvo, oni čine 4% stanovništva Kosova, već sam krivio dve konkretne organizacije i Beograd pod čijom su kontrolom.
BBC: Izaslanik EU zadužen da pokuša da normalizuje situaciju ovde na Kosovu, Miroslav Lajčak, razgovarao je sa vama pre svega par dana i naglasio vam hitnu potrebu za deeskalacijom. Da li ste spremni da preduzmete mere za deeskalaciju tenzija?
Premijer Kurti: Naravno, ponudio sam da se što pre održe vanredni izbori u četiri severne opštine. Moramo da uspostavimo vladavinu prava tako da možemo sprovesti poštenu i otvorenu kampanju pre slobodnih i demokratskih izbora.
BBC: Sjedinjene Države i vaši evropski saveznici, svakako Ujedinjeno Kraljevstvo, tražili su od vas da to ne radite, a vi ih niste ni pitali za savet već ste samo to uradili. Zašto?
Premijer Kurti: Ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja i naš direktor policije Gazmend Hodža održali su 23. juna zajedničku konferenciju za štampu na kojoj su izložili svu municiju i naoružanje, uključujući minobacače, zaplenjene iz vozila sa beogradskim tablicama koje pripada toj „Severnoj brigadi“ ali koje u stvari pripada Železnici Srbije, javnom preduzeću iz Srbije. Na istoj konferenciji za štampu, ministar unutrašnjih poslova najavio je da će od vlade zatražiti da tu organizaciju proglasi terorističkom. Da nisam to uradio, prekršio bih svoje zakone i morao bih da zanemarim podatke dobijene od našeg sektora bezbednosti i obaveštajnih službi.
BBC: Pitao sam vas konkretno o vašoj saradnji i koordinaciji sa Sjedinjenim Državama i evropskim saveznicima. Američki Stejt department kritikovao je vaš potez kojim ste te grupe označili kao terorističke. Stejt department je izjavio da je tu odluku trebalo koordinisati sa najbližim međunarodnim partnerima Kosova, uključujući one koji su najodgovorniji za obezbeđenje stabilnosti na Kosovu. Kako je saopštio Stejt department, oni ponovo pozivaju Kosovo da se uzdrži od jednostranih poteza. Zašto ignorišete svoje prijatelje u Sjedinjenim Državama?
Premijer Kurti: Mi imamo redovnu komunikaciju i koordinaciju, kako sa EU tako i sa SAD, ali ja moram da poštujem i sprovodim pravni poredak i zakonitost Republike Kosovo. Ja sam premijer Kosova jer je Kosovo republika. Obavestili smo ih šta ćemo uraditi pet dana pre odluke kojom smo te dve organizacije proglasili terorističkim organizacijama. Dakle koordinišemo rad. To ne podrazumeva da smo uvek saglasni u svim pitanjima.
BBC: Srbi kažu da držite paravojne policijske snage u tim etnički srpskim gradovima, ima ih najmanje četiri na severu vaše zemlje. Kažu da imaju jasne dokaze, citiraću sad to iz srpske štampe, o prebijanju i mučenju etničkih Srba u njihovim zajednicama. Pominju pojedince kao što je Nenad Orlović, koji je slikan sa vrećom na glavi i grudima bez odeće. Bio je pretučen. Za te slike Srbi kažu da su kružile po Policijskoj službi Kosova kao hvalisanje zlostavljanjem etničkih Srba. Šta radite u vezi sa tim?
Premijer Kurti: Od tih desetak nasilnih ekstremista koji su uhapšeni, bio je samo jedan slučaj nedoličnog postupanja od strane policajca koji je odmah suspendovan. Što se tiče svih drugih navoda, moj ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova poslali su pisma g. Borelju, koji je praktično ministar spoljnih poslova EU, u kojima pišu da je sve što smo radili bilo u potpunom skladu sa shodnim procedurama i zakonima i uverili su ga u to.
BBC: Kažete da je trenutna situacija na severu vaše zemlje, da upotrebim reč kojom ste je opisali na početku intervjua, vrlo teška. Srpska strana koju naravno vodi predsednik Aleksandar Vučić kaže, citiraću ga, „Sad smo na raskrsnici gde se rešava da li će biti ili neće biti mira, a na Balkanu samo jedan čovek želi da podstakne sukob, to je Aljbin Kurti”.
Premijer Kurti: On me svakodnevno napada, ponekad više puta u istom danu, ali Kosovo je demokratska zemlja, prozapadno orijentisana. Kako kažu Transparensi internešenel, Fridom haus, Projekat svetske pravde, V-Dem izborna demokratija, prema nalazima Reportera bez granica, Kosovo je demokratska zemlja dok je Srbija hibridni ili neki drugi autoritarni režim. Znači mi smo za EU, za NATO i za SAD. Srbija je uveliko povezana sa Kremljem. On sve to govori ali to su jednostavno lažne optužbe protiv mene.
BBC: Ono što bi bila moja poenta tokom dosadašnjeg toka intervjua je da vam EU, SAD i najbliži prijatelji govore da morate preduzeti mere za deeskalaciju situacije, a ono što žele više od svega drugog jeste da ispunite obećanje koje je Kosovo dale pre nekih 10 godina, odnosno da dozvolite etničkom srpskom stanovništvu u vašoj zemlji da formira tu asocijaciju srpskih opština koje bi mogla da zastupa njihove interese u ovoj zemlji. Vaša zemlja je to obećala pre 10 godina. Vi odbijate da to sprovedete. Zašto?
Premijer Kurti: Beograd je želeo tu asocijaciju zbog svoje politike teritorijalnog etno-nacionalizma koji je iznedrio Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini. Tačno je da je moj prethodnik pre 10 godina potpisao takav sporazum (premijer Tači), te da je taj sporazum naknadno razradio drugi premijer, takođe moj prethodnik (premijer Mustafa), 2015. godine. Ali taj sporazum nije prošao test na Ustavnom sudu. Odluka Ustavnog suda kaže da ta asocijacija opština u osnovi krši 23 člana našeg Ustava.
BBC: Oni čine tako malecnu manjinu. Zbog čega ih se toliko plašite? Poredite ih sa situacijom u Bosni, sa Republikom Srpskom, ali Srbi tamo čine 30% stanovništva Bosne, a ovde čine svega 4 ili 5%. Pa zašto ste onda toliko uplašeni?
Premijer Kurti: Nismo uplašeni nego smo samo na oprezu, jer ih Beograd koristi da ne prizna Kosovo i da traži podelu Kosova.
BBC: Da li ste sada spremni da razgovarate sa predsednikom Srbije Vučićem o svemu tome, ili niste?
Premijer Kurti: Naravno. Bio sam u Briselu 22. juna ali je predsednik Vučić bio onaj koji nije hteo da se sastanemo. Svoju konstruktivnost i svoju kreativnost pokazujem sve vreme različitim predlozima. Na primer, predložio sam model koji je nadahnut položajem Srba u Hrvatskoj. Srbija i Hrvatska imaju sporazum o normalizaciji sa mehanizmom za zaštitu manjinskih prava i Srbi su zadovoljni time. Rekao sam hajdemo i mi tako.
BBC: Da, ali problem je u tome što je vaša vlada 2013. godine potpisala dokument kojim je izričito dato obećanje koje niste spremni da ispunite. Da li vas to brine? Da li vas brine to što vaši najbolji prijatelji, vaši najvažniji prijatelji u međunarodnoj zajednici počev od Evropske unije misle da ovo radite pogrešno i zaista su u toj meri uvereni da vi pogrešno radite i da treba da se predomislite da su upravo uveli sankcije Kosovu.
Premijer Kurti: Te sankcije nemaju nikakve veze sa sporazumom iz 2013. godine jer taj sporazum je deo 39 sporazuma koje su moji prethodnici potpisali i koji je trebalo da se sprovedu ukoliko su pravno valjani i obavezujući shodno članu 10. Osnovnog ugovora koji sam zaključio sa predsednikom Vučićem u Briselu a zatim i Aneks za primenu istog u Ohridu. Tako da ne možete sada da terate zapregu pre konja time što ćete prebirati i izdvojiti taj jedan sporazum koji je samo deo tih 39 sporazuma.
BBC: Znači, premijeru, vi kažete da se ne vrti sve oko sporazuma potpisanog 2013. godine, te mi recite zbog čega onda države članice EU, koje su vaši prijatelji, zašto vam upravo sada uvode sankcije?
Premijer Kurti: To ima veze sa situacijom na severu, gde jednostavno s jedne strane ne žele da nazovu pravim imenom konkretnim dešavanjima i stvarima Na primer, pre mesec dana trojicu naših policajaca na teritoriji Kosova otele su srpske specijalne vojne i policijske jedinice, a one to ne nazivaju agresijom Srbije.
BBC: Pa Srbi kažu da su te policajce uhvatili unutar teritorije Srbije.
Premijer Kurti: Samo što to nije tačno. Izneo sam tonu dokaza. Svi moji međunarodni partneri i prijatelji znaju da se to dogodilo u Leposaviću. Prema mom mišljenju, ono što nastoje da urade jeste da budu blagi prema Srbiji da bi pokušali da je odmaknu od uticaja Kremlja, a mislim da ta politika nije uspela.
BBC: Znači mislite da sve ovo ima veze sa Rusijom?
Premijer Kurti: Mislim da to uveliko ima veze sa time da se Beograd pogura u pravcu Brisela i Vašingtona dok je Beograd u stvari čvrsto povezan sa Kremljem. Istorijski, kulturno ali isto tako i u vojnom i energetskom pogledu.
BBC: Samo da razjasnimo, vi optužujete EU da je izdala svoj čvrst odnos sa vama zato što pokušavaju da nagovore predsednika Vučića i Srbe da se udalje od Putina i Rusije? Je li tako?
Premijer Kurti: Nemam drugo objašnjenje zbog čega bi ga toliko tolerisali. Mi smo kao ljudska bića u potrazi za smislom. Ne znam kako bih objasnio sebi i drugima koliko su blagi prema Beogradu.
BBC: Možda bi trebalo da se osvrnete na diplomatsku sliku. Mislim, čitao sam izveštaje koje ste, siguran sam, pročitali i vi, o tome da znatne količine srpske municije, na primer proizvedene u Srbiji, odlaze preko trećih strana za Ukrajinu da ih koriste ukrajinske snage. To je važno Sjedinjenim Državama i Evropi i možda bi trebalo da prihvatite da se upravo sada diplomatske prilike menjaju te da ćete i vi morati da se i tome prilagodite?
Premijer Kurti: Pa ako je neki autokrata Putinov prijatelj, demokratska zemlja kao što je Kosovo ne treba da plaća cenu da bi se to promenilo.
BBC: Veoma otvoreno govoreći, osećate li kao da ste vi i vaši interesi žrtvovani zbog toga što je Zapad toliko zabrinut zbog rata u Ukrajini?
Premijer Kurti: Mislim da ih veoma brine mogućnost prelivanja sukoba na Balkan, što je realno, zbog povezanosti Beograda i Moskve ali oni isto tako znaju da vladar Srbije u Beogradu nije demokrata i da ima veliku moć a oni se nikada nisu suočili sa prethodnim zločinima koje su počinili u prošlosti. Oni svoje susede smatraju privremenim državama. Na primer, Beograd Bosnu i Hercegovinu priznaje de jure ali ne i de fakto. Postoji jak uticaj Beograda u Crnoj Gori. Dakle, ta vrsta regionalne hegemonističke moći u direktnoj je vezi sa Moskvom i ja mislim da je to nešto za šta Republika Kosovo ne treba da plaća cenu. U odnosu na demokratu, ja sam socijaldemokrata. U odnosu na autokratu, i ja moram da budem suverenista. Ono šta radimo na severu je vladavina prava kao suverenitet i suverenitet kao vladavina prava.
BBC: Činjenica je a plaćate cenu, jer vam je EU uvela sankcije pre nekoliko nedelja. Prema podacima vašeg sopstvenog Udruženja kosovskih preduzeća, koštaćete svoju zemlju do 500 miliona evra do kraja ove godine. Gubite pristup grantovima za infrastrukturu i drugim investicijama koje pristižu iz Brisela. Uz vašu slabu ekonomiju, ne možete sebi priuštiti da izgubite ovu finansijsku i ekonomsku podršku. Dakle, šta ćete da radite?
Premijer Kurti: Imali smo privredni rast od 7,35% BDP, u proseku, za ove dve godine kako sam na vlasti. Za dve godine, izvoz je udvostručen. SDI su udvostručene u dve godine. Prihodi od poreza uvećani su za 2/3 i stvarno je sramota da se sada uvedu te sankcije Kosovu.
BBC: I vaša poslovna zajednica kaže da se Aljbin Kurti mora prizvati pameti.
Premijer Kurti: Radim najbolje što mogu, ali ne mogu da jednu demokratsku republiku predam toj fašističkoj miliciji na severu.
BBC: Pre neki dan, Bil Klinton je održao govor u Tirani u kojem je rekao da je vreme da Albanci, a mislio je na Albance sa Kosova jer je govorio o kosovskoj krizi, koji su sada većina, moraju prestati sa ovom ludošću. Zapitao je koje bi se krupno političko pitanje uopšte moglo unaprediti raspravljanjem o tome na koji način se vode četiri mala grada. Klinton je rekao, prekinite sa ludostima. Da li ste spremni da prekinete s time?
Premijer Kurti: Pa ja niti sam lud, niti dopuštam da me neko pravi ludim. Ja sam premijer jedne demokratske republike. Vladavina prava. Najdemokratskija zemlja ima najdemokratskiju profesionalnu policiju, a mi smo veoma zahvalni predsedniku Klintonu koji je u stvari u Tirani rekao da Srbi nije trebalo da bojkotuju izbore, da je trebalo da glasaju, te da je to osnovni uzrok: neučestvovanje u demokratskom procesu, slaba izlaznost i isprazan legitimitet. Prihvatam vanredne izbore, toliko mogu da učinim, a član 72. o lokalnoj samoupravi kaže da sa 20% biračkog tela u opštini mogu da pokrenu postupak koji će dovesti do vanrednih izbora. Uradimo tako. Ja ću pomoći. Ne ulazi se u kabinet predsednika opštine sa ulice, uz miliciju, već samo demokratski.
BBC: Dobro, ali poznato vam je da se Srbi neće vratiti u opštinske kancelarije. Neće pristati da učestvuju na novim izborima ako ne obećate da ćete im dati tu autonomnu asocijaciju srpskih zajednica. Ako im je ne date, onda čak i ako budete držali nove izbore u tim zajednicama, Srbi neće učestvovati. Tako da u stvari time ništa ne postižete. Imate li rešenje koje bi moglo da reši ovaj problem?
Premijer Kurti: Ponovo sam im ponudio model koji je Srbija već prihvatila sa Hrvatskom. Hrvatska je uspešna priča kod vas i kod članica NATO.
BBC: Uz poštovanje, Srbi u vašoj zemlji nisu zainteresovani za ono što je urađeno u Hrvatskoj. Ono što žele je da bude ispunjeno obećanje koje im je dato 2013. godine.
Premijer Kurti: Za ovih 15 godina od kako smo proglasili nezavisnost, prosečni godišnji budžet koji se izdvaja po opštini po glavi stanovnika je 62% veći za opštine sa srpskom većinom nego za ostale. Sve vreme im dajemo privilegije. Problem nije u tome da se zadovolje Srbi. Problem je što ne mogu da zadovoljim Beograd za gubitke koje je Srbiji kao državi naneo Miloševićev genocidni režim. To je problem. Problem je i Beogradu, ne unutar srpske zajednice. Ljudi su generalno svuda dobri i miroljubivi. Ja verujem u ljude, ali postoje autokrati koji uništavaju to dobro u njima.
BBC: Premijeru, ne radi se o tome da su sada samo vaši strani partneri zabrinuti i frustrirani zbog vas, već su zabrinuti i mnogi ljudi ovde, na Kosovu. Jedan od lidera opozicione Demokratske stranke, Memlji Krasnići, rekao je da se igrate vatrom i da su mnogi Kosovari itekako svesni vaših rezultata. Vi ste političar usijane glave. U različitim periodima svoje karijere, bili ste u zatvoru zbog političkih protesta, 2015. godine puštali ste suzavac u kosovskoj skupštini, pa ste se čini mi se i sami povredili. 2018. godine proglašeni ste krivim zbog nezakonite upotrebe oružja i ometanja službenih lica u obavljanju svojih dužnosti. Poznati ste kao impulsivan, nacionalistički političar usijane glave. Možda ćete ovim preterati.
Premijer Kurti: Uz čašu vina ili dve, mogli bismo raspredati nadugačko o mom političkom aktivizmu i mom iskustvu opozicionog lidera i tako bliže i tako dalje, ali ovde se ne radi o meni i ja nisam sam u tome. Velika većina ljudi na Kosovu misli da ne smemo odustati od vladavine prava. Ja sam premijer i Srba. Imam jednog srpskog ministra, Nenada Rašića. Tri severne opštine imaju Srbe za zamenike predsednika opština: Draganu Miletić u Leposaviću, Katarinu Adžančić u Severnoj Mitrovici i Slađanu Pantović u Zvečanu. Ja sarađujem sa Srbima, ali Srbi koje Vučić plaća da sabotiraju državu Kosovo su veoma posebnog soja. Oni su privilegovana manjina unutar srpske manjine i ja neću da kapituliram pred njima.
BBC: Problem je, a sad gledam u taj dokument, evo, originalni dokument Deklaracije o nezavisnosti Kosova iz 2008. godine. Šta je Kosovo od tada zaista postiglo? Niste normalizovali odnose sa Srbijom. Dobili ste priznanje preko 100 zemalja, ali velike države kao što su Rusija i Kina pa čak i pet država članica Evropske unije i dalje ne priznaju Kosovo. Vaša privreda je u strašnom haosu. Stotine hiljada vaših ljudi napustilo je Kosovo u potrazi za poslom u Evropskoj uniji. Možete li iskreno reći, nekih 15 godina nakon što je ovaj dokument potpisan, da ispunjavate očekivano?
Premijer Kurti: Da, mi smo uspešna priča intervencije NATO-a kojom je zaustavljen genocid Srbije i uspešna priča demokratskog i ekonomskog napretka koji teku ruku pod ruku. Svih sedam članica Grupe G7 priznaje Kosovo. Imamo priznanja 117 zemalja i dobićemo ih još. Kosovo je ovde i ostaje ovde, a ja sam tu da mu služim. Politiku shvatam kao javni servis u službi ljudi. Ja sam demokratski izabran pre dve godine ubedljivom pobedom na izborima, u najvećoj transformaciji vlasti na Kosovu od kako smo proglasili nezavisnost. I s punim optimizmom kažem da ćemo uspeti. To unosi nervozu u Beograd i Moskvu i zbog toga svoju nervozu prenose u nasilje na severu moje zemlje. Ali mi ćemo i ovog puta pobediti.
BBC: Na kraju i vrlo ukratko, možete li mi garantovati da neće biti obnavljanja ratnih sukoba na Balkanu zbog Kosova?
Premijer Kurti: Imate moju garanciju da vlada Kosova ničim neće doprineti eskalaciji i da će učiniti sve za deeskalaciju. Ponudio sam da potpišem osnovni ugovor o normalizaciji, Beograd je odbio. Tako da imate moju dobru volju, iskrene i čiste namere, a ja garantujem da ćemo u mojoj zemlji negovati i EU i SAD kao vrednosti i strateški interes i da će oni prevladati.
BBC: Premijeru Kurti, bilo mi je zadovoljstvo da razgovaram sa vama. Mnogo vam hvala.
Last modified: 19 јула, 2023