U nastavku se nalazi prevod intervju na srpski jezik premijera Republike Kosovo Albin Kurti, sa novinarom Stephan Israel, realizovan 9. januara i objavljen u listu Tages-Anzeiger, 16. januara 2023.
Neslužbeni prevod
Intervju sa premijerom Kosova Albin Kurti
“Srbija se nikada nije distancirala od Miloševića”
Šef Vlade Kosova Albin Kurti, uoči posete Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, upozorava na opasnost od „panslovenske hegemonije” Srbije i Rusije na Balkanu.
Gospodine Kurti, Vi odlazite na Svetski ekonomski forum u Davos ove nedelje, koja je vaša poruka tamo?
Posetite i investirajte na Kosovu! Zato što je Kosovo progresivna, proevropska i demokratska zemlja. Kosovo je priča o dvostrukom uspehu. Demokratske države NATO su 1999. zaustavile genocid Srbije na Kosovu. Od tada smo dokazali da ekonomski razvoj i demokratija idu uporedo.
Da li ćete se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i tražiti rešenje za blokirane odnose između Beograda i Prištine?
To zavisi od specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka. Zainteresovani smo za postizanje potpune normalizacije odnosa između dve zemlje, zasnovane na međusobnom priznanju. Uvek smo spremni za konstruktivan dijalog.
U poslednje vreme, međutim, vaš oštar stav o sporu oko međusobnog priznavanja registarskih tablica doprineo je eskalaciji situacije.
Da li bi Švajcarska prihvatila da se manjina u zemlji godinama vozi sa italijanskim ili francuskim registarskim tablicama? Ogromna većina Srba na Severu naše zemlje nema problema sa kosovskim tablicama. Manja grupa je instrumentalizovana iz Beograda. Naoružani ljudi iza barikada ne zanimaju se za ljudska prava, već teritoriju. Žele da zaštite sever Kosova kao zonu bezakonja. Uništili smo šest laboratorija za drogu u severnim opštinama i laboratorije za proizvodnju kriptovaluta, koje su koristile besplatnu struju. Tamo niko ne plaća račune za struju.
Srbi su dali ostavke na radna mesta u policiji i pravosuđu. Ovo je korak unazad u integraciji srpske manjine.
Ja ne mislim tako. Poslednjih deset godina imali smo lažnu integraciju. Srpski zvaničnici su uglavnom bojkotovali sednice. Sa mojim novim srpskim ministrom i njegovim savetnikom, sada imamo pravu integraciju. Oni su dvoje omraženih ljudi u Beogradu čak i više od mene.
Vi ste pobedili na izborima obećavajući borbu protiv posleratne korupcije. S druge strane, odnosi sa Srbijom nisu bili prioritet. Da li je ovo bila greška?
Beograd je nervozan, jer nam ide sasvim dobro, iako nas ne priznaju. Prema mišljenju međunarodnih stručnjaka, napravili smo veliki napredak u borbi protiv korupcije, vladavini prava i slobode medija.
Ipak, Kosovo bez popravljanja odnosa sa Srbijom ostaje suspendovano.
Naravno, tu će biti i naš sused sa severa. Ali imam dovoljno posla kod kuće. Budžet nam je veći za 17 odsto u odnosu na prošlu godinu i imali smo rast od preko 10 odsto u protekloj godini. Drugim rečima, na dobrom smo putu, uprkos nedostatku priznanja iz Beograda. Kada se ujutru probudim i razmislim o dnevnim prioritetima, Srbija nije prva.
Vi ste hteli da tražite dijalog sa lokalnim Srbima umesto sa Beogradom. To se nije mnogo primetilo.
Nijedan šef vlade pre mene nije održao toliko sastanaka sa predstavnicima srpskog civilnog društva. Ali mi to ne radimo javno. Angažovao sam srpskog savetnika na početku svog prvog mandata. Čim je njegovo imenovanje postalo javno, on i njegova supruga su bili jako ugroženi, tako da je mladić dao ostavku na svoju funkciju. Drugi pre njega koji su želeli integraciju su ubijeni.
Mladi glasaju „nogama“. Ne samo pripadnici srpske manjine, već i mnogi kosovski Albanci napuštaju Kosovo.
Nažalost, tako je. Mi radimo na tome da promenimo trend. Ja sam i za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Ali, kako je nedavno rekao američki predsednik Joe Biden, uzajamno priznanje bi trebalo da bude u centru. Od nas se do sada u briselskom dijalogu između Beograda i Prištine uvek tražilo da činimo kompromise i ustupke, sa idejom da će nas Srbija konačno priznati. Ali ovako to se nikada neće desiti
Nije li EU važnija za Kosovo od SAD?
Isto je rekao i Olaf Scholz, iako je to prvi rekao Bajden. Ali EU treba da razmisli da li želi da nastavi da daje fondove bez uslova. Beograd nije uspostavio sankcije Moskvi i iz Rusije dobija najjeftiniji gas. Za Beograd prioritet imaju odnosi sa Rusijom, ali i sa Kinom. Ovo mora da ima svoju cenu.
Predsednik Vučić je bio ministar propagande diktatora Slobodana Miloševića, a vi ste poslani u Beograd kao politički zatvorenik. Da li ovo utiče na vašu saradnju?
Ja znam s kim imam posla. Nemačka je imala denacifikaciju nakon Drugog svetskog rata. Srbija se nije bavila sa svojom prošlošću. Aleksandar Vučić me je u svojim propagandnim medijima opisao kao teroristički ološ. Istovremeno, srpski generali osuđeni za ratne zločine dobijaju položaje na Vojnoj akademiji, nakon što odsluže zatvor u Beogradu. Šta oni treba da predaju tamo?
Prema vašem mišljenju, normalizacija sa najvažnijim susedom, dakle, nije moguća?
Srbija nije normalna zemlja, jer se nije distancirala od nasleđa diktatora Slobodana Miloševića. Sada dodajte tome nedistanciranje prema Vladimiru Putinu i njegovom ratu u Ukrajini. Demokratija je u Srbiji bila kratak period nakon završetka diktature. Uskoro će se navršiti 20 godina od ubistva prozapadno orijentisanog premijera Srbije Zorana Đinđića u Beogradu. Od tada mračne sile u Srbiji slave povratak. Beograd traži odnos sa susedima sličan onome što Moskva ima sa Ukrajinom i Belorusijom. Stoga ovo susedstvo za nas predstavlja bezbednosni rizik.
Može li se zamisliti veći konflikt od onog od 1990. godine?
Bilo bi neodgovorno da se kaže da ne postoji rizik eskalacije. Od ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, videli smo pokazatelje panslovenske hegemonije, kao što su zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije. Čak i nekoliko stotina ljudi može prouzrokovati veliku štetu.
Šta podrazumevate sa panslovenskom hegemonijom?
Srbija želi da Republika Srpska, Crna Gora i Sever Kosova budu njene sfere uticaja. Isto kao što se Rusija ponaša sa Belorusijom i Ukrajinom. Naš problem je to što naši zapadni partneri veruju da se Srbija vodi samo oportunizmom, da čeka kraj Putinove ere i da će tada biti jasno orijentisana ka Evropi. Ovo je naivno. Aleksandar Vučić više očekuje povratak Donalda Trampa u Vašington nego kraj rata u Ukrajini. Osamdeset odsto stanovništva u Srbiji ima pozitivno mišljenje o Vladimiru Putinu. Srbija sebe smatra kao deo panslovenske, pravoslavne sfere, van Evrope.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell nedavno vas je optužio da ste glavna prepreka nastavku pregovora o normalizaciji sa Srbijom. Zašto ne sprovodite sporazume poput onih o autonomiji Zajednice srpskih opština? U poslednjih deset godina potpisali smo 33 sporazuma sa Srbijom. Skoro ništa nije sprovedeno. Neki od ovih sporazuma bi bili i u našem interesu, ali Beograd uvek insistira na autonomiji opština sa srpskom većinom. Zašto mislite da je tako? Srbija želi da Kosovo, kao i Bosna, ima državu u državi sa Republikom Srpskom, odnosno da postane nefunkcionalna. Rekao sam Vučiću da, ako zaista želi nešto da uradi za srpsku manjinu, treba da prizna Kosovo. Ne može da kaže da je Kosovo „lažna država“ i da istovremeno zahteva opštinsku autonomiju u okviru ove države. To je kao da naručite čaj bez šolje. Mi nismo glupi.
Ukrajina, zemlja u ratu, dobila je status kandidata za članstvo u EU. Više od 20 godina nakon završetka rata, Kosovo je daleko od toga. Da li ste razočarani u EU?
Mi nemamo alternativu EU. Nema smisla biti ogorčen ili razočaran. Bio sam veoma ponosan kada sam 15. decembra podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Da li znate šta je uradio predsednik Srbije? On se obratio svim zemljama članicama EU koje nisu priznale Kosovo, a ima ih pet, da ne prihvate aplikaciju Kosova. Veoma sam srećan što je Ukrajina dobila status kandidata. Ukrajina to zaslužuje. Ukrajinci zaslužuju punu solidarnost u svojoj borbi protiv ruskog fašizma.
Kosovo će 1. januara naredne godine biti poslednja balkanska zemlja, kojoj će biti odobren bezvizni režim. Hoće li se tada ubrzati egzodus mladih?
Ljudi sa obrazovanjem već́ dobijaju radne vize. Nemačka je privlačna za radnike i potrebni su joj radnici. Svako ko je želeo da ode odavno je iskoristio svoju šansu. Neki se vraćaju i ovde investiraju. Ali važno je da se porodične posete olakšaju i da ljudi mogu da posete zapadnu Evropu, bez potrebe da troše mnogo novca na vizu.
Nije li iseljavanje problem i za Kosovo? Kompanije sada dovode radnike iz Indije ili Tajlanda.
To je veliki problem. Imamo mnogo pravnika i politikologa, koji žele da postanu diplomate. Ali mi imamo samo 30 ambasada. Kako da akomodiramo sve ove diplomate? Ono što nedostaje našem tržištu su, na primer, obučeni kuvari, zidari ili frizeri. Zbog toga radimo na implementaciji dualnog sistema obrazovanja kao u Švajcarskoj ili Nemačkoj.
Last modified: 18 јануара, 2023