Priština, 4. novembar 2026. godine
U organizaciji Kancelarije premijera Republike Kosovo, i u partnerstvu sa UNICEF-om, održan je okrugli sto pod nazivom „Strateški dijalog o mentalnom zdravlju i psihosocijalnoj podršci deci i adolescentima“.
Podsećajući se na prethodni sastanak povodom predstavljanja izveštaja „Mapiranje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške deci i mladima na Kosovu“, premijer Kurti je u svom uvodnom izlaganju istakao da je ovaj dokument pružio važan uvid u trenutno stanje, ali i niz preporuka za dalji rad.
„Nakon predstavljanja izveštaja, zatražio sam od UNICEF-a da se ponovo okupimo kako bismo zajedno sagledali nalaze, suštinski razmotrili preporuke i, pre svega, definisali korake koje kao država moramo preduzeti kako bismo unapredili agendu mentalnog zdravlja na Kosovu. Zato današnji sastanak mora da nas vodi od dokaza ka delima. Sada imamo više nego jasan dokument za razumevanje izazova i potreba. Naša odgovornost je da utvrdimo gde treba da usmerimo napore, koje mere zahtevaju prioritetno delovanje i kako možemo raditi na izgradnji održivijeg i pristupačnijeg sistema podrške mentalnom zdravlju“, izjavio je premijer.
Premijer Kurti je naglasio da mentalno zdravlje nije i ne može biti odgovornost samo jednog sektora ili institucije, ističući da je ono povezano sa zdravstvom, okruženjem u kojem deca uče, porodicama u kojima oni odrastaju, socijalnim i zdravstvenim uslugama, bezbednošću, zajednicama u kojima žive i mogućnostima koje im se pružaju.
„Kao Vlada, decu i mlade postavili smo u sam centar naših politika. Oni su i naša sadašnjost i naša budućnost. Tokom našeg mandata upravljanja preduzeli smo važne korake u podršci porodicama i deci u našoj zemlji, bez razlike. Počeli smo sa uvođenjem dečijeg dodatka i podrške porodiljama, postepeno povećavajući nivo te podrške tokom godina. Takođe, pokrenuli smo program rane intervencije za decu sa smetnjama u razvoju i stvorili više mogućnosti za osnaživanje i zapošljavanje mladih. Značajan napredak zabeležen je i u stopi preživljavanja dece, gde je neonatalni mortalitet smanjen za 27 odsto od 2020. godine, dok je obuhvat dece u ranom obrazovanju više nego udvostručen. Ipak, blagostanje i mentalno zdravlje moraju biti neraskidiv deo ovog ulaganja u decu i mlade“, dodao je on.
Premijer Kurti je rekao da je cilj da se ova diskusija ne završi samo listom izazova, već da se iz nje jasnije sagledaju zajednički prioriteti, naredni koraci i obaveze koje svaki od institucionalnih aktera mora preuzeti kako bi se ove preporuke sprovele u delo.
Na kraju svog izlaganja, premijer je zahvalio partnerima, UNICEF-u i Univerzitetu u Prištini na radu na mapiranju, kao i našim ministarstvima i institucijama, stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, akademskoj zajednici, nevladinim organizacijama i svim partnerima koji su dali doprinos ovom procesu.
Celo izlaganje premijera Kurtija:
Poštovane kolege iz Vlade Republike Kosovo,
Poštovana zamenice premijera i ministarko pravde, Donika Gërvalla-Schwarz,
Ministre zdravlja, Arbene Vitia,
Ministre obrazovanja i nauke, Hajrulla Çeku,
Ministre rada, porodice i vrednosti Oslobodilačkog rata, Andine Hoti,
Zameniče ministra sporta i omladine, Sejnure Veshall,
Poštovana šefice osoblja Kancelarije premijera, Flora Macula,
Poštovana gospođo Zeinab Hijazi, globalna liderka za mentalno zdravlje u UNICEF-u,
Poštovana gospođo Veronika Vashchenko, šefica Kancelarije UNICEF-a na Kosovu,
Poštovani profesori i istraživači, predstavnici državnih i obrazovnih institucija, akademske zajednice i civilnog društva,
Poštovani stručnjaci i partneri,
U avgustu ove godine okupili smo se u ovoj istoj sali povodom predstavljanja izveštaja „Mapiranje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške deci i mladima na Kosovu“, koji je realizovao UNICEF u saradnji sa Institutom za psihologiju u okviru Univerziteta u Prištini. Tada smo naglasili da ne možemo govoriti o budućnosti naše nezavisne države, Republike Kosovo, niti o razvoju našeg ljudskog kapitala, a da ne govorimo o blagostanju i mentalnom zdravlju dece i mladih.
Izveštaj nam je pružio važan uvid u trenutno stanje, ali i niz preporuka za dalji rad. Nakon predstavljanja izveštaja, zatražio sam od UNICEF-a da se ponovo okupimo kako bismo zajedno sagledali nalaze, suštinski razmotrili preporuke i, pre svega, definisali korake koje kao država moramo preduzeti kako bismo unapredili agendu mentalnog zdravlja na Kosovu.
Zato današnji sastanak mora da nas vodi od dokaza ka delima. Sada imamo više nego jasan dokument za razumevanje izazova i potreba. Naša odgovornost je da utvrdimo gde treba da usmerimo napore, koje mere zahtevaju prioritetno delovanje i kako možemo raditi na izgradnji održivijeg i pristupačnijeg sistema podrške mentalnom zdravlju.
Mentalno zdravlje nije i ne može biti odgovornost samo jednog sektora ili institucije. Ono je povezano sa zdravstvom, okruženjem u kojem deca uče, porodicama u kojima oni odrastaju, socijalnim i zdravstvenim uslugama koje ih podržavaju, bezbednošću, zajednicama u kojima žive i mogućnostima koje im se pružaju. Upravo zbog toga, danas su sa nama predstavnici različitih sektora i institucija, a naš odgovor takođe mora biti maksimalno integrisan kako bi potrebe i usluge za decu i mlade prešle na jedan viši nivo u našoj zajedničkoj budućnosti.
Kao Vlada, decu i mlade postavili smo u sam centar naših politika. Oni su i naša sadašnjost i naša budućnost. Tokom našeg mandata upravljanja preduzeli smo važne korake u podršci porodicama i deci u našoj zemlji, bez razlike. Počeli smo sa uvođenjem dečijeg dodatka i podrške porodiljama, postepeno povećavajući nivo te podrške tokom godina. Takođe, pokrenuli smo program rane intervencije za decu sa smetnjama u razvoju i stvorili više mogućnosti za osnaživanje i zapošljavanje mladih. Značajan napredak zabeležen je i u stopi preživljavanja dece, gde je neonatalni mortalitet smanjen za 27 odsto od 2020. godine, dok je obuhvat dece u ranom obrazovanju više nego udvostručen. Ipak, blagostanje i mentalno zdravlje moraju biti neraskidiv deo ovog ulaganja u decu i mlade.
Naša ambicija je jasna – da izgradimo sistem koji ne samo da reaguje u kriznim situacijama, već unapred investira u prevenciju, identifikaciju i rano pružanje podrške. Sistem u kojem deca, mladi i njihove porodice znaju kome da se obrate i gde mogu dobiti odgovarajuću podršku u pravo vreme.
Da bismo to postigli, moramo pažljivo sagledati kako da ojačamo saradnju između sektora zdravstva, obrazovanja, socijalnih usluga, pravosuđa i drugih oblasti; kako da unapredimo profesionalne kapacitete i osiguramo da podrška bude pristupačna deci i mladima, bez obzira na to gde žive i kakve su njihove životne okolnosti.
Naš cilj danas nije da ovu diskusiju završimo samo listom izazova, već da sa ovog sastanka izađemo sa jasnijim razumevanjem naših zajedničkih prioriteta, narednih koraka i obaveza koje svako od nas mora preuzeti kako bismo ove preporuke sproveli u delo.
Izveštaj koji je pripremio UNICEF ne pruža sveobuhvatnu procenu mentalnog zdravlja odraslih, starijih lica ili opšte populacije na Kosovu. Ipak, on nudi važne dokaze i konkretne preporuke za dve posebno značajne grupe u našem društvu: decu i adolescente.
Sada je naša odgovornost da ove dokaze pretočimo u politike, usluge i konkretne rezultate za decu i mlade, ali ne samo.
Nakon izbora vlade, odnosno njenog ponovnog izbora 13. septembra, i nakon izbora nove predsednice Republike 6. oktobra, imamo punu institucionalnu stabilnost da planiramo, pripremamo se i realizujemo ciljeve.
Izašli smo iz onih hitnih vanrednih situacija koje su nas sputavale u svakom drugom pogledu, i verujemo da je sada vreme da razmišljamo ne samo kratkoročno, već srednjoročno i dugoročno. Ovo je utoliko važnije kada je reč o mentalnom i javnom zdravlju dece, adolescenata i ne samo, gde ne postoje brza i instant rešenja. Dakle, moramo se pripremiti i raditi za rezultate koje nećemo videti odmah u 2026. ili 2027. godini, već u godinama koje dolaze. Upravo to je naša institucionalna posvećenost i odgovornost – da razmišljamo izvan tekuće godine, pa čak i izvan tekuće decenije, kako bismo ostvarili rezultate koji su naša dužnost, a potreba građana.
Na kraju, zahvaljujem partnerima, UNICEF-u i Univerzitetu u Prištini na radu na mapiranju, kao i našim ministarstvima i institucijama, stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, akademskoj zajednici, nevladinim organizacijama i svim partnerima koji su dali svoj doprinos ovom procesu.
Hvala Vam.
