Priština, 1. oktobar 2026.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, povodom 29. godišnjice studentskih protesta i u čast života i dela profesora Ejupa Statovcija, položio je vence sa svežim cvećem i odao počast na njegovom grobu.
Tom prilikom, premijer Kurti, sećajući se 1. oktobra 1997. godine, rekao je da je tog dana prekinuta tišina pod okupacijom, prekinuta je pasivnost koja je postojala i da je ceo narod stao zajedno sa studentima koji su transformisali otpor u aktivan i dali novu dinamiku politici na Kosovu.
„U to vreme bilo je oko 20 hiljada studenata i hiljadu nastavnika, a rektor Statovci je bio vođa, veoma poštovan profesor, akademik, ali i mudar, ali odlučan. Mudar, ali aktivan. Profesor, ali sa studentima“, rekao je premijer Kurti.
Podsećajući na doprinos profesora Statovcija, premijer Kurti je rekao da je, kada je ponovo pokrenuo Univerzitet, bilo još teže 1991. godine nego dve decenije pre te godine kada je osnovan Univerzitet u Prištini. „Dakle, možemo reći da Ejupu Statovciju nije bilo ništa lakše nego Dervishu Rozhaji, možda čak i teže“, rekao je premijer.
Stoga, kako je rekao premijer, čast koju odajemo profesoru Ejupu Statovciju je takođe čast Univerzitetu, ovom svetilištu znanja i nauke, ali i otpora i politike.
Cela izjava premijera Kurtija:
Zahvaljujući tadašnjem rektoru, profesoru Ejupu Statovciju, studentski protesti su podignuti na nivou Univerziteta u Prištini i mi, nastavnici i studenti, bili smo zajedno 1. oktobra 1997. godine, kada je tišina pod okupacijom prekinuta, pasivnost koja je postojala je prekinuta i ceo narod se pridružio studentima koji su transformisali otpor u aktivan i dali novu dinamiku politici na Kosovu.
Zahtevali smo oslobađanje univerzitetskih zgrada. Univerzitet u Prištini je bio Univerzitet Republike Kosovo, a profesor Ejup Statovci je bio na čelu studenata i svih nastavnika.
U to vreme, bilo je oko 20 hiljada studenata i hiljadu nastavnika, a rektor Statovci je bio vođa, veoma poštovan profesor, akademik, ali i mudar, ali odlučan. Mudar, ali aktivan. Profesor, ali i sa studentima.
Nikada ne zaboravljamo godinu 1991, jer verujem da je to trenutak kada se on dokazao na pravoj visini, čak i istorijski, rekao bih, kada je ponovo pokrenuo Univerzitet u Prištini, nakon što su nas izbacili iz univerzitetskih objekata.
Možda je Ejupu Statovciju, kada je ponovo pokrenuo Univerzitet, bilo još teže 1991. godine, nego dve decenije pre te godine kada je osnovan Univerzitet u Prištini. Dakle, možemo reći da Ejupu Statovciju nije bilo lakše nego Dervishu Rozhaji, možda čak i teže.
Ali, ne zaboravimo da je Univerzitet u Prištini glavna institucija svih Albanaca u bivšoj Jugoslaviji u drugoj polovini 20. veka.
Prema tome i čast koju odajemo profesoru Ejupu Statovciju takođe čast Univerzitetu, ovom svetilištu znanja i nauke, ali istovremeno i otpora i politike.
