Priština, 2. april 2026.
Celi govor premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija, na plenarnoj sednici Skupštine Republike Kosovo:
Poštovani zameniče predsednice Gola,
Poštovani poslanici Skupštine,
Poštovani ministri Vlade,
Dragi građani Republike,
Drago mi je što se ponovo susrećemo na plenarnoj sednici Skupštine Republike, na povratku u dom demokratije, skoro mesec dana nakon dekreta predsednice o njegovom raspuštanju. Izdati dekret je bio u suprotnosti sa Ustavom Republike Kosovo i stvorio je situaciju koja zahteva jasnoću, a ne zabunu; koja zahteva odgovornost, a ne izbegavanje.
Ustavni sud je govorio o prirodi naše demokratske i parlamentarne republike i ograničenjima koja Ustav postavlja za svaku instituciju. U ovom redosledu, raspuštanje Skupštine nije instrument za prevazilaženje političkih teškoća i pre svega, sada je utvrđeno i dokazano i od Ustavnog suda da predsednik ne može raspustiti volju naroda, čak ni pod pritiskom rokova i ustavnih nejasnoća. Volja naroda se ne poništava dekretima i shodno tome se ni ne raspušta.
Sada, nakon razjašnjenja i potvrde ove nesporne istine, danas pred nama nemamo institucionalni vakuum, već imamo jasan zadatak. Skupština je funkcionalna i vraća se svom radu. Mandat poslanika je živ, a odgovornost prema javnim procesima i politikama je još veća. Ustavni rokovi su u toku. Država nije prestala da deluje i nema razloga da je zaustavljamo.
Naprotiv, svaki pokušaj prekida ovog funkcionisanja bio bi ne samo politički pogrešan, već i presedan koji krši samu ideju podele i ravnoteže vlasti. Demokratija se ne održava niti unapređuje blokiranjem rada i funkcije jedne druge, već poštovanjem svake druge vlasti u granicama koje je postavio sam Ustav.
Ovo nije apstraktno pitanje ili teorijska debata. Nastavak rada naših institucija je konkretniji nego ikad. Ali istovremeno i neophodniji nego ikad pre. Dakle, na putu pred nama ne bi trebalo da budu prepreke, negodovanja ili odbijanja da se krene napred, već se od nas očekuje usvajanje međunarodnih sporazuma, zakonodavnih agendi koje poboljšavaju svakodnevni život građana bez razlike, javnih politika u korist budućih generacija koje zahtevaju doslednost i pravnu sigurnost.
I sve to ne može biti talac politički proizvedene krize. Volja naroda je izražena 28. decembra, na slobodnim i demokratskim izborima, sada moramo govoriti o našoj volji da pokrenemo dobra dela za građane. Stoga se moramo vratiti tamo gde smo stali i nastaviti naš rad sa ozbiljnošću.
Građani očekuju da što pre pristupimo uspostavljanju Biroa za konfiskaciju neopravdano stečene imovine, jer borba protiv korupcije nije poglavlje koje se otvara i zatvara prema političkoj nužnosti, već je neprekinuta linija koja odvaja pravdu od nepravde. Nešto što građani, bez obzira na stranku, zahtevaju i pozdravljaju. Ako građani to pozdravljaju, nema razloga da to stranke ne podrže.
Nismo došli ovde da upravljamo deformisanom stvarnošću, već smo odgovorni da je pozitivno menjamo. A promena počinje tamo gde država jasno stavi do znanja da svaki cent koji zloupotrebe javni službenici moraju vratiti onome kome pripada, odnosno građaninu. Ako običan građanin mora da polaže račune za svaki cent koji zaradi, onda čak i oni koji su se neopravdano obogatili moraju da odgovaraju za svaki evro koji su zloupotrebili.
Mi ovo ne radimo kao čin osvete, već kao čin jednakosti. Jer država koja ne kažnjava nepravedno jake, zapravo svakodnevno napušta one slabije. Ako zahtevamo porez od svih koji rade sa znojem na čelu i sa fizičkim ili intelektualnim naporom i svake večeri se vraćaju iscrpljeni, onda koji je razlog da ga ne zahtevamo od onih koji, bez ikakvog truda, otvaraju svoja jutra obogaćeni?!
Dok očekujemo podršku za zakon o Birou, odnosno zloupotrebe javnih sredstava, očekujemo i podršku za zaštitu građana od zloupotreba sa visokim cenama. Pozicija i opozicija su svedoci da naši građani imaju žalbe na zloupotrebe sa visokim cenama. Onda, ako se složimo oko problema, moramo se složiti i oko rešenja.
Drugim rečima, moramo vratiti zakon o ograničenju cena, ne kao ideološku debatu, već kao konkretan odgovor na stvarnost koju svaka porodica oseća svakog dana. Svet ide iz krize u krizu: rat koji je počeo se ne završava, počinje drugi za koji nismo ni mislili da će početi.
Od pandemije 2020. godine, do rata u Ukrajini 2022. godine, pa sve do rata na Bliskom istoku, dok se energetskoj krizi iz 2022. godine dodaje i ova iz 2026. godine. Znate da smo na svaki izazov odgovorili konkretnim ekonomskim paketima i pokušali smo da pomognemo svakoj društvenoj kategoriji u svakoj dimenziji, u proteklom mandatu.
Ali, kao i u svakoj krizi, vi znate, poštovani poslanici, da neko bira da profitira. Postoje trgovci, velika preduzeća koja su zloupotrebila krizu da bi veštački povećala cene. Stoga, kada cena osnovnih proizvoda raste izvan svake ekonomske logike, kada tržište gubi osećaj za pravdu, a građanin ostaje bespomoćan, onda se država ne može kriti iza apstraktnih principa.
Mora intervenisati sa razboritošću, ali i sa odlučnošću. Jer ekonomska sloboda ne može da se pretvori u slobodu eksploatacije i tržište ne može biti prostor gde najjači uvek odlučuju o najslabijima.
Treba napomenuti da smo ranije pokrenuli istu inicijativu za ovo, ali je opozicija osporila to na Ustavnom sudu. Dakle, žalba na visoke cene postala je žalba Ustavnom sudu kako bi zaustavila zloupotrebu cena!
Uskoro ćemo je vratiti ovde na glasanje i očekujemo da će opozicija razmotriti i podržati nas u ovom nacrtu zakona. Jer ovaj novi, ali u suštini stari nacrt zakona štiti sve građane od zloupotrebe visokih cena. Dakle, one koji nas podržavaju kao većina, ali i građane koji podržavaju DPK (PDK), DSK (LDK), ABK (AAK) i tako dalje.
Prema tome, zajednički problemi zahtevaju zajednička rešenja i očekujemo podršku svih. Uvek naglašavajući da ovo nije intervencija protiv tržišta; ovo je intervencija za pravdu na tržištu. A pravda na tržištu je deo pravde u društvu.
Poštovani poslanici,
Ako država mora biti pravedna u ekonomiji, mora biti podjednako pravedna i u javnom prostoru. Javni prostor pripada svima, što znači nikome po imenu. I evo još jednog pitanja koje se ne može zanemariti: mediji.
Demokratija ne živi samo od glasa građana, već i od izgovorene reči. A ona mora biti slobodna da bi bila validna. Ali reč ne može biti slobodna ako je zarobe skriveni interesi. Izveštavanje o finansiranju sa vrećama novca nije samo problem profesionalne etike; to je direktna pretnja integritetu javne debate.
Jer kada novac uđe nevidljivo, on ne kupuje samo medijski prostor, već kupuje uticaj, usmerava narativ i, na kraju, deformiše percepciju građanina.
Dezinformisani građanin nije slobodan građanin. Manipulisan je i, kako izveštaji pokazuju, ova manipulacija dolazi direktno od naših neprijatelja, ali nažalost, oni pronalaze put i unutar naše zemlje.
Mi nemamo nijedan interes da ograničavamo medije. Naprotiv, imamo interes da budu jači, nezavisniji, istraživačkiji i kritičniji. Ali nezavisnost se ne može graditi na tajnosti koja finansira klevetu i dezinformacije.
Uređivačka sloboda mora biti zagarantovana, ali je mora pratiti potpuna transparentnost vlasništva i finansiranja. Građani moraju znati ko govori, u čije ime govori i iz kojih izvora govori, kao i ko ih finansira.
Ako je svako drugo preduzeće odgovorno za svoje finansije i resurse, mediji takođe moraju biti pozvani na isti nivo odgovornosti. Ovo ne samo da štiti građane od manipulacija i dezinformacija, već štiti i novinare i poštene medije koji izveštavaju i informišu iz tačnih izvora i sa mogućim praćenjem finansija.
Zakon o Nezavisnom savetu za medije koji ćemo vam predstaviti nije za kontrolu medija, već za njihovu zaštitu od zarobljavanja. Cenzura je prepreka istinitim vestima, a ne lažnim vestima sa sumnjivim finansiranjem.
Demokratija koja ne uočava ovu opasnost na vreme rizikuje da nesvesno izgubi slobodu, i, sa istom logikom, Evropska unija je delovala kada je zatvorila emitovanje ruskih portala i televizija.
Ako su u bivšim diktaturama rezultati bili kontrolisani, danas postoji rizik da će oligarhija kontrolisati premise kako bi manipulisala rezultatima. Danas interesne grupe ne utiču na slobodu izražavanja; one kontrolišu ekonomiju medija, tako da ne bude potrebe za mešanjem u slobodu izražavanja.
Poštovani poslanici,
Na kraju, sva ova pitanja, od dekreta do međunarodnih sporazuma, od borbe protiv korupcije do tržišne pravde i transparentnosti u medijima, povezana su sa jednim principom koji bi trebalo da nas vodi, ali i da nas ujedini: sa vladavinom prava.
Pravna država zahteva odgovornost i polaganje računa . Nastavićemo naš rad kako bi naša zajednička republika mogla biti primer građanima bez razlike i model za region Zapadnog Balkana.
Naš narod je mnogo patio od nepravdi stranaca i zato zahteva odgovornost od svojih predstavnika. Skupština je dom u kome se promovišu politike koje zahtevaju odgovornost od onih koji su zloupotrebili javna sredstva, gde se postavljaju standardi za javni govor, gde se poštuju međunarodni sporazumi i zahteva odgovornost od onih koji zloupotrebljavaju slobodu izražavanja i gde se podržavaju inicijative koje štite građane od visokih cena.
To je dužnost svih nas i zato zahteva podršku svih nas zajedno.
Sve ove inicijative će uskoro biti pred vama, zbog čega očekujemo da ih što pre adresirate, razmotrite, procesuirate i usvojite što pre.
Stoga, danas nemamo luksuz odlaganja. Nemamo luksuz blokade. I ne trebaju nam novi, ponovljeni izbori, kao bekstvo od odgovornosti koja nam pripada.
Moramo dozvoliti Kosovu, njegovim legitimnim institucijama, sa novom i jasno izraženom voljom građana, da rade. Bilo je dovoljno izbora i ponovnih izbora. Građani su dovoljno govorili.
Sada treba da radimo što je više moguće, zajedno, a ne da imamo novih blokada koje ne bi dozvolile da stara godina bude prošlost.
Blokade, zamke, klopke, taktike, nisu način razmišljanja razvoja, već stagnacije. Vreme je da krenemo napred i budemo na vrhu zadatka, posebno u ovim teškim globalnim okolnostima.
Hvala Vam.
