Priština, 17. februar 2026.
U čast 18. godišnjice nezavisnosti Kosova, otvorena je druga međunarodna konferencija „Od rata do oporavka“, koju je organizovao Institut za ratne zločine na Kosovu.
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti, izjavio je u svom govoru da nema jače simbolike od povezivanja Dana nezavisnosti sa našom odgovornošću za naučno i institucionalno razmišljanje o ranama rata i putu našeg oporavka.
„Pored akademske aktivnosti, ova konferencija je deo šireg državnog i društvenog procesa suočavanja sa prošlošću, za dokumentovanje istine i pravde. Jer naša nezavisnost, pored toga što je demokratski politički čin, takođe je moralna obaveza sećanja na naše voljene, koji su ubijeni i odgovornost prema budućim generacijama“, rekao je premijer.
Takođe je pomenuo sudska ročišta koja se trenutno održavaju u Hagu, u okviru Specijalizovanih veća, u pravnom procesu koji je još uvek u toku i koji će slediti svoj pravni put do završetka. On je naglasio je da uprkos tome, ne može i neće promeniti fundamentalnu istorijsku istinu: da je borba Oslobodilačke vojske Kosova bila pravična i neophodan rat, za slobodu i opstanak, a ne iz želje za nasiljem ili moći. To je bio odgovor na represivni režim, na sistematsku represiju do aparthejda i uskraćivanje osnovnih prava našeg naroda do genocida. Ovaj proces ne može dovesti u pitanje oslobodilački i antikolonijalni karakter našeg rata, niti legitimnu težnju Kosova za slobodom, jednakošću i ljudskim dostojanstvom.
Premijer je izjavio da takozvana „Žuta kuća“ u Albaniji nikada nije postojala kao mesto za trgovinu organima od strane pripadnika OVK, već je deo hibridne naracije Srbije protiv OVK i Albanije, koju je pokrenuo ruski poslanik Konstantin Kosachev 15. aprila 2008. godine, ni dva meseca nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.
Nema „Žute kuće“, ali je sve više informacija, dokaza i činjenica da je postojao „Sarajevski safari“ u kome je, kako se navodi, učestvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u kome je, za određenu sumu novca, početkom devedesetih godina prošlog veka, mogao snajperima da puca na bosanske civile u opkoljenom gradu 90-tih godina oko Sarajeva. Trebalo bi angažovati poseban međunarodni sud da istraži i sudi zločinima „Sarajevskog safarija“, rekao je premijer Kurti.
Premijer Kurti je rekao da je dokumentovanje čin poštovanja prema životima svake osobe koja je ubijena, nestala ili mučena tokom rata. U tom smislu, dodao je da je Institut za ratne zločine na Kosovu značajno ojačao svoje kapacitete za dokumentaciju i arhiviranje, standardizacijom procedura verifikacije, izgradnjom novih baza podataka i unapređenjem rada na registraciji žrtava i ratne štete.
U međuvremenu Atdhe Hetemi, izvršna direktor Instituta za ratne zločine na Kosovu, rekao je da je nezavisnost Kosova plod dugog puta obeleženog nepravdom i patnjom, ali i rezultat otpora, žrtve naroda Kosova i podrške naših međunarodnih saveznika. „Stoga, sećanje i naučna refleksija o prošlosti ostaju suštinski element samog značenja naše državnosti i odgovornosti prema budućim generacijama“, rekao je on, dodajući da je ova konferencija nastavak kontinuirane tradicije i dokaz naše posvećenosti produbljivanju naučnog dijaloga, proširivanju perspektive istraživanja ratnih zločina.
Kompletan govor premijera Kurtija:
Poštovani gospodin Atdhe Hetemi, izvršni direktor Instituta za ratne zločine na Kosovu,
Poštovani profesor Arben Hajrulahu, rektor Univerziteta u Prištini,
Poštovane porodice žrtava i vi preživeli,
Poštovani predstavnici lokalnih i međunarodnih institucija,
Poštovani profesori, istraživači i studenti sa Kosova i sveta,
Poštovani predstavnici civilnog društva,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Na ovaj značajan dan za našu zemlju, otvaramo rad međunarodne konferencije „Od rata do oporavka“. Ne postoji jača simbolika od povezivanja Dana nezavisnosti sa našom odgovornošću za naučno i institucionalno promišljanje ratnih rana i puta našeg oporavka.
Pored akademske aktivnosti, ova konferencija je deo šireg državnog i društvenog procesa suočavanja sa prošlošću, za dokumentovanje istine i pravde. Jer naša nezavisnost, pored toga što je demokratski politički čin, predstavlja i moralnu obavezu sećanja na naše voljene koji su ubijeni i odgovornost prema budućim generacijama.
U tom kontekstu, ne mogu a da ne pomenem sudska ročišta koja se trenutno održavaju u Hagu, u okviru Specijalizovanih veća, u sudskom procesu koji je još uvek u toku i koji će slediti svoj pravni put do svog završetka. On je naglasio je da uprkos tome, ne može i neće promeniti fundamentalnu istorijsku istinu: da je borba Oslobodilačke vojske Kosova bila pravična i neophodna borba za slobodu i opstanak, a ne iz želje za nasiljem ili moći. To je bio odgovor na represivni režim, na sistematsku represiju do aparthejda i uskraćivanje osnovnih prava našeg naroda do genocida. Ovaj proces ne može dovesti u pitanje oslobodilački i antikolonijalni karakter našeg rata, niti legitimnu težnju Kosova za slobodom, jednakošću i ljudskim dostojanstvom.
Premijer je izjavio da takozvana „Žuta kuća“ u Albaniji nikada nije postojala kao mesto za trgovinu organima od strane pripadnika OVK, već je deo hibridne naracije Srbije protiv OVK i Albanije, koju je pokrenuo ruski poslanik Konstantin Kosachev 15. aprila 2008. godine, ni dva meseca nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Nema „Žute kuće“, ali je sve više informacija, dokaza i činjenica da je postojao „Sarajevski safari“ u kome je, kako se navodi, učestvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u kome je, za određenu sumu novca, početkom devedesetih godina prošlog veka, mogao snajperima da puca na bosanske civile u opkoljenom Sarajevu 90-tih. Trebalo bi angažovati poseban međunarodni sud da istraži i sudi zločinima „Sarajevskog safarija“, rekao je premijer Kurti.
Dragi članovi porodica koji ste izgubili svoje voljene tokom rata,
Naša država vas čuje, vidi vas i zna vaš bol. Vaša patnja je deo naše državne istorije i naše nacionalne savesti.
Dokumentovanje je čin poštovanja prema životu svake osobe koja je ubijena, nestala ili mučena tokom rata.
Institut za ratne zločine na Kosovu značajno je ojačao svoje kapacitete za dokumentaciju i arhiviranje. Postupci verifikacije su standardizovani, izgrađene su nove baze podataka i unapređen je rad na registraciji žrtava rata i štete. Ovi koraci mogu zvučati tako tehnički, ali su toliko neophodni za tranzicionu pravdu. Jer zemlja koja se suoči sa prošlošću jače se kreće ka budućnosti.
Uvaženi prisutni,
Dnevni red ove konferencije, koja traje tri dana, obuhvata sesije o sećanju, svedočenjima, traumi, obeležavanju spomenika, seksualnom nasilju tokom rata, nestalim osobama, iskustvima dece u ratu, kao i o putevima pravde i isceljenja. Ovaj višedimenzionalni pristup je od vitalnog značaja, jer su posledice rata i psihološka, pravna, društvena, kulturna i politička pitanja.
Ovaj pristup nam govori o našem društvu koje želi da duboko razume, a ne da pojednostavljuje. Da leči, a ne da krije ili zaboravlja.
Dragi mladi ljudi koji ste danas ovde
Kosovo koje gradimo je Republika znanja, aktivnih univerziteta, istraživača koji sarađuju sa svetom, konferencija koje okupljaju međunarodne i lokalne stručnjake. Kosovo je to koje svoje teško iskustvo transformiše u doprinos nauci, međunarodnom pravu i studijama o pravednom miru i tranzicionoj pravdi.
Republika Kosovo je izgrađena na težnji za slobodom i jednakošću. Naša država ima dužnost da čuva sećanje, da podrži preživele i da osigura da se zločini ne relativizuju ili zaborave. Sećanje je institucionalna odgovornost i garancija neponavljanja.
U tom duhu, podneli smo zvaničan zahtev u vezi sa arhivom Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Vlada Republike Kosovo je zatražila da svaka odluka u vezi sa njihovom budućnošću garantuje jednak i dostojanstven pristup žrtvama i našim institucijama. Ove arhive čine izuzetno vredan deo međunarodne dokumentacije zločina počinjenih tokom rata na Kosovu i zbog toga su neodvojivi od istraživanja, dokumentovanja i arhivskog rada koji se danas odvija na Kosovu. Institut, kao državni mehanizam za dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata, spreman je da sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom radi uspostavljanja informaciono-dokumentacionog centra na Kosovu, koji bi omogućio pristup javnim materijalima Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTYJ), i podržao naučna istraživanja i obrazovanje, kao i ojačao integritet kolektivnog sećanja u skladu sa međunarodnim standardima. Ovo je prirodna veza između međunarodne pravde i naše nacionalne odgovornosti za očuvanje istine.
Poštovani prisutni,
Ovog 17. februara, kada slavimo našu nezavisnost, ponovo potvrđujemo našu posvećenost pravdi, potpunoj dokumentaciji i iskrenom suočavanju sa prošlošću.
Gradimo našu budućnost na dokumentovanoj istini, poštujući sećanje na svaku žrtvu i žrtvu celog našeg naroda.
Želim vam uspešan rad na konferenciji, na produbljivanju znanja, jačanju međunarodne saradnje i konsolidaciji naše institucionalne posvećenosti.
Poštovani građani,
Budućnost Kosova nije određena samo izazovima koje smo prevazišli, već i načinom na koji smo se njima bavili. Izabrali smo put prava i pravde, put institucija i profesionalizma.
Kosovo sutrašnjice je Kosovo znanja, pravde i saradnje.
I gradimo ga zajedno danas i svakog dana. Sa nepokolebljivom posvećenošću, sa visokim profesionalizmom, sa velikom ljubavlju i punom verom u našu budućnost kao suverene i demokratske Republike, kao pravne i razvojne države, koja spaja jednakost sa solidarnošću, ali i život svih sa dostojanstvom.
Srećan Dan nezavisnosti!!
Neka je slava martirima za slobodu!
Živela Republika Kosovo!
