Priština, 18. decembar 2025.
Vršilac dužnosti premijera Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na otvaranju izložbe „Sećanje u fotografiji: Uništene džamije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom 1990-ih – Planirani sakralcid“.
U svom uvodnom govoru, premijer Kurti je rekao da kulturno nasleđe čini temelj našeg kolektivnog identiteta, povezuje nas sa prošlošću, jača svest o zajedničkim vrednostima i neguje u nama odgovornost da očuvamo kolektivno sećanje za buduće generacije.
„Tokom rata 1998-1999, pored hiljada izgubljenih života i materijalne štete, Kosovo je pretrpelo i tešku štetu na svom kulturnom nasleđu, koje su ciljale i uništavale srpske oružane snage. U presudama Haškog tribunala, namerno uništavanje kulturnog nasleđa tokom ovog rata smatrano je zločinom protiv čovečnosti“, rekao je on.
Govoreći o posvećenosti vlade, rekao je da su 2021. godine preduzeti konkretni koraci kako bi se postigla pravda za uništavanje monumenata kulturne baštine. Timm povodom je pomenuo sastav komisije sa domačim i međunarodnim stručnjacima, koja je zvanično dokumentovala štetu i gubitke, otvarajući put našem zahtevu za pravdom i nadoknadom štete. Na osnovu ovog izveštaja, tokom perioda 1998-1999. godine uništeno je 1788 monumenata kulturne baštine, preko 3724 muzejska predmeta je opljačkano iz kolekcija javnih muzeja na Kosovu, a uništeno je i 175 javnih biblioteka sa preko 1,7 miliona knjiga. Od 1788 uništenih monumenta, najmanje 500 su stambene kule, 218 džamija i 11 tekija, 17 katoličkih crkava, kao i Muzej Albanske prizrenske lige.
On je rekao da je ova izložba koju organizuju Islamska zajednica Kosova i Bosne i Hercegovine od posebnog značaja, jer na jasan i argumentovan način dokumentuje uništavanje verskog i kulturnog nasleđa kao deo namerne strategije brisanja kulturnog i verskog identiteta naših naroda.
Dalje, premijer je rekao da je u ovom važnom procesu dokumentovanja Islamska zajednica Kosova odigrala posebnu ulogu, doprinoseći vrednim informacijama o uništavanju islamskog kulturnog nasleđa i da se kroz istoriju Islamska zajednica pokazala kao važan stub za očuvanje i negovanje nacionalnih, verskih i kulturnih vrednosti u našoj zemlji.
Na kraju, zahvalio se svima na njihovom angažovanju i doprinosu u pripremi i organizaciji ove izložbe.
Ceo govor premijera Kurtija:
Poštovani muftija, Naim Tërnava, predsednik Islamske zajednice Kosova,
Poštovani gd. Rifat Fetić, poštovani gospodin Muhamed Jusić i svi učesnici iz Bosne i Hercegovine,
Poštovani gd. Vedat Sahiti, glavni imam Islamske zajednice Kosova,
Poštovana potpredsednica Skupštine Republike, Emilija Redžepi,
Poštovani članovi Islamske zajednice Kosova,
Poštovani direktore Kosovskog instituta za ratne zločine, Atdhe Hetemi,
Poštovani profesori, istraživači i radnici svih ogranaka Fakulteta za islamske studije,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Poštovani prisutni,
Posebno mi je zadovoljstvo da budem danas sa vama na ovom važnom događaju za naše kulturno nasleđe, izgubljeno i uništeno, namerno.
Kulturno nasleđe čini temelj našeg kolektivnog identiteta. Ono nas povezuje sa prošlošću, jača svest o zajedničkim vrednostima i neguje u nama odgovornost da očuvamo istorijsko sećanje za buduće generacije.
Tokom rata 1998-1999, pored hiljada izgubljenih života i materijalne štete, Kosovo je pretrpelo i tešku štetu na svom kulturnom nasleđu, koje su ciljano uništavale srpske oružane snage.
U presudama Haškog tribunala, namerno uništavanje kulturnog nasleđa tokom ovog rata kvalifikovano je kao zločin protiv čovečnosti.
Krajem 2021. godine, Vlada Republike Kosovo preduzela je konkretne korake kako bi postigla pravdu za uništavanje monumenata kulturne baštine. Komisija sastavljena od domaćih i međunarodnih stručnjaka zvanično je dokumentovala štetu i gubitke, otvarajući put našem zahtevu za pravdom i nadoknadom štete.
Na osnovu ovog izveštaja, tokom perioda 1998-1999. godine uništeno je 1788 monumenata kulturne baštine, preko 3724 muzejska predmeta je opljačkano iz kolekcija javnih muzeja na Kosovu, a uništeno je 175 javnih biblioteka sa preko 1,7 miliona knjiga. Od 1788 uništenih monumenata, najmanje 500 su stambene kule, 218 džamija i 11 tekija, 17 katoličkih crkava, kao i Muzej Albanske prizrenske lige.
U ovom važnom procesu dokumentovanja, Islamska zajednica Kosova je odigrala posebnu ulogu. Doprinela je vrednim informacijama o uništavanju islamske kulturne baštine. Kroz istoriju, Islamska zajednica se pokazala kao važan stub za očuvanje i negovanje nacionalnih, verskih i kulturnih vrednosti u našoj zemlji.
Ova izložba koju je organizovala Islamska zajednica Kosova i Bosne i Hercegovine je od posebnog značaja, jer jasno i ubedljivo dokumentuje uništavanje verskog i kulturnog nasleđa kao deo namerne strategije brisanja kulturnog i verskog identiteta naših naroda.
Dokumentujući činjenice, brojke i konkretne primere, ova izložba služi kao kolektivno sećanje, kao istorijski dokaz i kao snažan poziv da se zločini protiv kulturnog nasleđa ne relativizuju, ne zaboravljaju i da se prema njima postupa odgovorno i pravedno.
Očuvanje sećanja, dokumentovanje istine i traženje pravde ostaju trajne obaveze naše države.
Dozvolite mi da zaključim svoj govor zahvalivši se svima na vašoj posvećenosti i doprinosu. Zajedno, čuvajući sećanje i dokumentujući istinu, poštujemo prošlost i gradimo budućnost Kosova.
