Brisel, 11. septembar 2025.
Prvi zamenik premijera na dužnosti za Evropske integracije, razvoj i dijalog Republike Kosovo, Besnik Bislimi, učestvovao je u sledećoj rundi razgovora održanih u Briselu u okviru procesa dijaloga. U nastavku su izjave i odgovori zamenika premijera na konferenciji za novinare održanoj nakon sastanaka, o detaljima održanih diskusija:
Pitanje: Gospodine Bislimi, bio je to još jedan sastanak na kojem se ništa nije dogodilo, kao što se obično dešava kada se sastanete sa svojim kolegom iz Beograda.
Odgovor: Ideja danas je bila da se prvo postigne napredak u osnivanju Zajedničke komisije za prisilno nestala lica, a zatim u drugom delu da se održi sastanak na kojem strane, Kosovo i Srbija, daju konkretne predloge prema kojima bi se 10. verzija plana sekvenciranja mogla postati kao prihvatljiv plan za strane. Što se tiče prve tačke, nažalost nismo bili u mogućnosti da završimo našu misiju, naime osnivanje Komisije za nestala lica, jer se Srbija verovatno povukla iz sporazuma zbog referentnih termina koji smo zaključili krajem decembra prošle godine, rekavši da žele ponovo da intervenišu u dokumentu, nešto što nije prihvatio ni Brisel ni naša strana. Ovde smo videli manje-više neslogu u srpskom timu, gde se čini da je neko želeo da je danas osnujemo (komisiju), ali su ostali to blokirali.
U međuvremenu, u drugom delu gde su strane trebale da daju konkretne predloge o tome kako bi se 10. plan sekvencije mogao učiniti prihvatljivim, kako bi se krenulo napred sa sprovođenjem Osnovnog sporazuma, Kosovo je dalo tri svoja predloga uz uveravanje da će članovi od 1 do 4 biti uključeni u Osnovni sporazum, jer tako se garantuje dopuna člana u aneksu u kojem se navodi da se strane slažu ili obavezuju na punu primenu Osnovnog sporazuma. Zatražili smo da se obaveza Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama premesti sa kraja plana na vrh plana i zahtevali smo da se putem preciznijeg jezika od strana eliminiše svaka mogućnost dvosmislenosti ili dvostrukog značenja. Iako je Srbija odbila da da konkretne predloge, stav Srbije se može prevesti kao, vrlo jednostavno, prvo zajednica, tj. preduslov, a zatim crvene linije Srbije, što zapravo znači da se Srbija povukla iz Osnovnog sporazuma ili odbija da razgovara o Osnovnom sporazumu.
Nakon toga, prešli smo na drugu tačku dnevnog reda, gde je od strana zatraženo da pokrenu tri teme za koje smatraju da bi trebalo da budu adresirane . Počeli smo sa temom Preševske doline, gde imamo problem blokiranja raspodele sredstava poljoprivrednicima u Preševskoj dolini, i u ovom trenutku je srpska strana prekinula diskusiju jer smatra da mi ne treba da brinemo o poljoprivrednicima u dolini i da ne treba da osiguramo da oni dobiju ta sredstva.
Pitanje: Da li je postignut ikakav napredak po pitanju nestalih, nakon što su iskopavanja počela u blizini Novog Pazara poslednjih dana?
Odgovor: Strane su čak 2024. godine se zapravo složile oko obaveza koje će i Kosovo i Srbija preuzeti, dok je Kosovo ispunilo skoro sve obaveze koje je preuzelo, Srbija je ostvarila nula napretka u 2024. godini, i celi njihov kompromis je bio da će lista njihovih obaveza za 2024. godinu proći kao obaveze za 2025. godinu, ali ni u tome nije bilo nikakvog napretka. Ono što se desilo jeste da su se u julu i avgustu ove godine odigrali veliki događaji baš na teritoriji gde je trebalo da se izvrše iskopavanja, i sumnjamo da je to urađeno sa ciljem uništavanja dokaza, a pre samo dva ili tri dana pokazali su spremnost da započnu iskopavanja u Kožlama u regionu Novog Pazara. Ali nije bilo nikakvog drugog napretka.
Pitanje: Neke političke stranke na Kosovu osporavaju legitimitet vašeg prisustva na ovom sastanku. Kako odgovarate na ovo?
Odgovor: Malo je zanimljivo da je ova besmislica stigla i do Brisela. Ja sam vršilac dužnosti zamenika premijera Vlade Republike Kosovo, zadužen, između ostalog i za temu dijaloga. Vlada mi je dala mandat i vlada mi ga može oduzeti. Demokratski savez Kosova mi ga nije dao, niti mi ga Demokratski savez Kosova može oduzeti, tako da je sve ostalo nelogično, slično većini stavova ovog političkog subjekta i drugih subjekata sa kojima se susrećemo poslednjih meseci.
Pitanje: Gospodine Bislimi, pitanje statuta Komisije za nestala lica bilo je jedno od svetla u tunelu za proces dijaloga. Danas je i ovo propalo, čini se da i Srbija odustaje od ovoga. Kažete da na osnovu Petkovićevih stavova, i Srbija formalno odustaje od sporazuma postignutog u Ohridu 2023. godine. Pa gde smo sa ovim maratonskim procesom koji se zove dijalog, da li se više isplati dolaziti u Brisel za sastanke?
Odgovor: Važno je da je danas, jasnije nego ikad ranije, Srbija izložila svoje stavove i prema Osnovnom sporazumu i prema Zajedničkoj komisiji za nestala lica, uvek pod okriljem svoje „konstruktivnosti“ i „iskrenosti“, što znači da se konstruktivnost i iskrenost Srbije prevodi u nedozvoljavanje osnivanja Zajedničke komisije i u postavljanje preduslova i crvenih linija za sprovođenje Osnovnog sporazuma. Mislim da je veoma važno da se ova poruka pravilno prenese državama članicama kako bi one razumele ko zapravo blokira napredak u dijalogu od 18. marta 2023. godine.
