Poštovana gđo. Donika Gervalla-Schwarz, zamenica premijera i ministarka Spoljnih poslova i dijaspore,
Poštovani predstavnici institucija, poslanici, ministri Vlade,
Poštovani ambasadori i predstavnici diplomatskih misija na Kosovu,
Poštovani prisutni,
Čast mi je i zadovoljstvo da vam se danas obratim, uoči 26. godišnjice Dana Oslobođenja i početka mira. Svake godine, obeležavajući ovaj istorijski dan, imamo priliku da se zahvalimo svima koji su iz inostranstva doprineli oslobodilačkom ratu našeg naroda. A najvažnije među njima bile su 19 zemalja NATO-a, koje su se pre 26 godina ujedinile kako bi okončale genocid Miloševićevog režima, takozvanog „balkanskog kasapina“, nad kosovskim Albancima.
Oslobođenje našeg naroda, 12. juna 1999. godine, došlo je nakon 78 dana bombardovanja Srbije i njenih vojnih položaja na teritoriji Kosova. Kako decenije prolaze, obeležavanje ovog dana i sećanje na pale borce i žrtve postaju ne manje nego sve više važniji. To je zato što se svake godine povećavaju napori Srbije i Rusije da prepišu istoriju: s jedne strane da dovedu u pitanje pravednost i opravdanost intervencije NATO-a, a s druge strane da je zloupotrebe kao presedan za neisprovociranu agresiju protiv Ukrajine.
Moramo se boriti i suprotstaviti ovim pokušajima iskrivljavanja istorije po svaku cenu, uz nepobitne činjenice tog vremena. U oštroj suprotnosti sa ruskim nezakonitim ratom, vojna intervencija NATO-a bila je i pravedna i neophodna.
U periodu 1998–1999., diskriminacija i nasilno ugnjetavanje albanskog stanovništva Kosova, koje su se nastavile posebno tokom svih 1990-ih, pogoršale su se i pretvorile u genocid i etničko čišćenje. Izvršene su stotine masakra, ubijeno je 12 hiljada nenaoružanih civila, silovano je 20 hiljada žena i muškaraca, 860 hiljada ljudi je proterano iz zemlje, a ukupno 80% stanovništva je proterano iz svojih domova.
Vojna intervencija je bila poslednja opcija, a ne prva, da se okonča ova genocidna kampanja, nakon niza diplomatskih napora da se Milošević ubedi da zaustavi svoju agresiju. Kao što nas je podsetila američka državna sekretarka Madlen Olbrajt, nakon što je tek drugi put u istoriji NATO-a odobrila vazdušne napade, citiram: „Moramo uzeti u obzir Miloševićevu istoriju, njegovu dugotrajnu nevoljnost da ozbiljno pregovara i akumulirano varvarstvo.“ Bombardovanja su konačno nastavljena tek nakon što su Milošević i njegov režim odbacili svako mirno rešenje.
Oslobođenje Kosova označilo je kraj mračnog perioda u istoriji našeg naroda, ali i otvaranje novog poglavlja, koje je kulminiralo nezavisnom i suverenom Republikom koju danas imamo. Samo 26 godina nakon oslobođenja i 17 godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je, iz ruševina rata i genocida, uspelo da postane najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu sa visokim ekonomskim dostignućima. Uspeh Kosova u decenijama od završetka rata je takođe uspeh za NATO. Jer je upravo zbog NATO intervencije i oslobođenja Kosova otvoren put za uspostavljanje naše države 9 godina kasnije.
Od Oslobodilačke Vojske Kosova, preko Kosovskih Odbrambenih Snaga, pa sve do Kosovskih Bezbednosnih Snaga, to su tri faze duže od četvrt veka istog pravca, zapadnog i demokratskog, mira i bezbednosti.
Kao što je NATO dao neophodan doprinos uspehu Kosova, tako je i Kosovo odlučno da kontinuirano doprinosi uspehu NATO-a. Prošle godine, ogromnom većinom glasova zemalja članica, Skupština Republike Kosovo postala je pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a.
A ovog meseca, održavanjem međunarodne terenske vežbe „Defender Europe 25“, u kojoj je učestvovalo ukupno 29 zemalja, Kosovo je bilo među 18 zemalja domaćina. Međutim, uveren sam da su ovo samo prvi koraci na putu Kosova ka punopravnom članstvu. Od oslobođenja do konačnog članstva, NATO i Kosovo su neodvojivi deo međusobne istorije i budućnosti.
Za to jesmo, i ostaćemo, zauvek zahvalni.
Hvala Vam!
