Mala Kruša, Prizren, 26. mart 2025
Nakon omaža u Velikoj Kruši, premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, nastavio je ka Maloj Kruši. On je učestvovao na komemorativnom skupu povodom obeležavanja 26. godišnjice masakra u Maloj Kruši, kao i odao poštu pored grobnica 113 civila, ubijenih od strane srpskih paravojnih snaga.
„Okupljajući se na ovom mestu, gde su pre 26 godina srpske policijske i vojne snage počinile najnehumanije zločine, odajemo počast za 113 ubijenih, herojskom otporu preživelih i osuđujemo počinioce ovih zločina“, izjavio je premijer Kurti.
Pre 26 godina, Srbija je sprovodila svoj mračni i užasni velikosrpski projekat, sprovodeći zloglasni plan „Potkovica“ za istrebljenje lokalnog albanskog stanovništva na Kosovu, a u okviru ovog genocidnog projekta, srpske vlasti su planirale tehniku proterivanja i terorisanja albanskog stanovništva i njegovo istrebljenje sa Kosova, počinivši masovna ubistva nevinih i nezaštićenih civila.
Ovde u Maloj Kruši, svedočanstva o zločinima Srbije su snažna. Međutim, presude i kazne za ove zločine su tako retke i nedovoljne. Stoga je hitno pitanje rešavanje zločina počinjenih tokom rata, jer iako ovi zločini ne zastarevaju, svedoci ovih gnusnih dela, svake godine su stariji i sve ih je manje. Pred tako surovim genocidom postoji samo jedan dostojanstven odgovor: uspostaviti pravdu kao moralni i univerzalni imperativ za svaku žrtvu. Obim zločina tada je primorao NATO da interveniše. „Ne može se izbeći pravda za ovakav zločin“, izjavio je premijer.
Izražavajući veliki optimizam da ćemo u pogledu sigurnosti, razvoja i demokratije napredovati i još brže, rekao je da je pravda zastala, uključujući i rešavanje zločina počinjenih tokom rata. On je izdvojio slučaj bivšeg rezervnog policajca Darka Tasića, koji je juna 2020. godine od strane Osnovnog suda u Prizrenu osuđen na 22 godine zatvora zbog oskrnavljenja i bacanja tela masakriranih u Maloj Kruši, u reku Beli Drim, dok mu je Apelacioni sud šest meseci kasnije prepolovio kaznu.
„Imaju uslove za rad, primanja su im dobra, ali ne mogu im dati hrabrost i volju. Tužilaštvo i sudovi u ovom trenutku kada se navršava 26 godina od oslobođenja Kosova, a svedoci su sve stariji i broj sve manji, treba da imaju moralni i nacionalni imperativ, da hitno i bez presedana tretiraju ovo pitanje, jer se rane ne mogu zaceliti i nemamo mira dok se kriminalci ne osude i kazne, a to se sada može uraditi i u odsustvu“, izjavio je premijer Kurti na komemorativnom skupu.
Iz Male Kruše, ponovo je naglasio svoju maksimalnu posvećenost, ne samo sećanju na žrtve rata, već i proučavanju njihove istorije i nasleđa, kao i institucionalnu angažovanost u rešavanju svih tih zločina genocidne Srbije.
Od univerzalnog poštovanja pravde, do konkretnog trijumfa pravde, državno sećanje i počast će biti redovno i sistematsko. Masakri i žrtve su naše državno i nacionalno pitanje, kao i pitanje pravde i međunarodne osetljivosti, ne samo domaće“, dodao je premijer.
Večna slava svim našim poginulima, rekao je na kraju premijer Kurti.
Govor premijera Kurtija:
Poštovana predsednice Republike Kosovo gđa Osmani Sadriu,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovana zamenice premijera Emilija Redžepi,
Poštovani predstavnici i rukovodioci državnih institucija,
Poštovani predsedniče Opštine Prizren, g-din Shaqir Totaj,
Poštovani Direktore Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu Atdhe Hetemi,
Poštovani Andin Hoti, predsedavajući Vladine komisije za nestala lica,
Poštovani predsedniče AAK-a, Ramuš Haradinaj,
Poštovani invalidi i veterani oslobodilačkog rata, udruženja proizašla iz rata, udruženja osoba nasilno nestalih,
Drage majke i ostali članovi porodica palih boraca i martira nacije,
Poštovani predstavnici Opštine, direktori i odbornici Skupštine Opštine,
Dragi stanovnici Kruše,
Sestre i braćo,
Dame i gospodo,
„Okupljajući se na ovom mestu, gde su pre 26 godina srpske policijske i vojne snage počinile najnehumanije zločine, odajemo počast za 113 ubijenih, herojskom otporu preživelih i osuđujemo počinioce ovih zločina“, izjavio je premijer Kurti.
U proleće 1999. godine, Srbija je sprovodila svoj mračni i užasni velikosrpski projekat, primenjujući zloglasni plan nazvan „Potkovica“ za istrebljenje lokalnog albanskog stanovništva na Kosovu.
U okviru ovog genocidnog projekta, srpske vlasti su planirale tehniku proterivanja i terorisanje albanskog stanovništva, kao i njegovo istrebljenje sa Kosova, počinivši masovna ubistva nevinih i nezaštićenih civila.
Vi ste svedoci tog strašnog ratnog vremena, kada je okupatorska neprijateljska Srbija počinila ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid nad nama, Albancima Kosova.
Čak su i aktivisti za ljudska prava u Beogradu, poput Srpkinje Nataše Kandić, nazvali zločin u Maloj Kruši genocidom.
Ovde u Maloj Kruši, svedočanstva o zločinima Srbije su snažna. Međutim, presude i kazne za ove zločine su tako retke i nedovoljne. Stoga je hitno pitanje rešavanje zločina počinjenih tokom rata, jer iako ovi zločini ne zastarevaju, svedoci ovih gnusnih dela, svake godine su stariji i sve ih je manje.
Za tako surov genocid, postoji samo jedan dostojanstven odgovor: uspostaviti pravdu kao moralni i univerzalni imperativ za svaku žrtvu. Obim zločina tada je primorao NATO da interveniše. „Ne može se izbeći pravda za ovakav zločin“, izjavio je premijer.
Sa najvišom institucionalnom i nacionalnom odgovornošću, moramo nastaviti sa posvećenošću u rešavanju ratnih zločina, pred pravdom i pred istorijom. Angažujmo se za mir danas, za bolji život budućih generacija, za najmlađe i za one koji će doći posle nas.
Dok radimo na suočavanju sa prošlošću, kao država i kao društvo, mi idemo napred sa našom zajedničkom posvećenošću da se borimo protiv nepravdi i da izgradimo pravednije i ravnopravnije društvo.
U tom cilju smo po prvi put, nakon završetka rata, usvojili Strategiju o tranzicionoj pravdi. Pojačali smo pravnu osnovu i povećali institucionalne kapacitete za istrage i suđenja za zločine počinjene tokom rata.
A da bismo tačno dokumentovali sve zločine, uspostavili smo Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu za dokumentaciju i istraživanje. Putem institucionalizacije našeg kolektivnog pamćenja održavamo živim sećanje na naše najmilije ubijene tokom rata i svedočimo monstruoznim zločinima genocidne Srbije na Kosovu.
Poštovani prisutni,
U junu 2020. godine, Osnovni sud u Prizrenu osudio je na 22 godine zatvora bivšeg rezervnog srpskog policajca Darka Tasića, za skrnavljenje i bacanje tela masakriranih u Maloj Kruši u reku Beli Drim. Međutim, Apelacioni sud je šest meseci kasnije, u decembru 2020. godine, prepolovio kaznu.
Dragi stanovnici Kruše, i poštovani učesnici ovog komemorativnog skupa,
ja sam veoma optimističan, da za sigurnost, za razvoj i za demokratiju, napredujemo i napredovaćemo još brže napred. Ali, ono što nam je ostalo nazad je pravda. Pravosuđe je zaostalo u gotovo svakom pogledu, uključujući rešavanje zločina počinjenih tokom rata. Imaju uslove za rad, primanja su im dobra, ali ne mogu im dati hrabrost i volju. Tužilaštvo i sudovi u ovom trenutku kada se navršava 26 godina od oslobođenja Kosova, a svedoci su sve stariji i broj sve manji, treba da imaju moralni i nacionalni imperativ, da hitno i bez presedana tretiraju ovo pitanje, jer se rane ne mogu zaceliti i nemamo mira sve dok se kriminalci ne osude i kazne, a to se sada može uraditi i u odsustvu“, izjavio je premijer Kurti na komemorativnom skupu.
Od sećanja do istorije i od osude do sudskog gonjenja, kao premijer Republike Kosovo, ponavljam svoju maksimalnu posvećenost, ne samo sećanju na žrtve rata, već́ i proučavanju njihove istorije i nasleđa, kao i institucionalnu posvećenost za rešavanje svih tih genocidnih zločina Srbije.
Od univerzalnog poštovanja pravde, do konkretnog trijumfa pravde, državno sećanje i počast će biti redovno i sistematsko. Masakri i žrtve su naše državno i nacionalno pitanje, kao i pitanje pravde i međunarodne osetljivosti, ne samo domaće, dodao je premijer.
Drage sestre i braćo,
Sa tugom i bolom sećamo se gubitka i patnji, ali istovremeno, sa odgovornošću, držimo ih visoko na prioritetima naše izvršne vlasti, za pravdu i rehabilitaciju. Kao institucije i kao građani Republike, zajedno se angažujemo za našu Republiku, baš kao što su oduvek bili ideali martira i heroja nacije, i baš kao što su želje mladih, potrebe stanovništva i snovi naše dece.
Sa srcima ispunjenim ljubavlju, poštovanjem i ponosom, danas se klanjamo sećanju na sve naše poginule. Neka je večna uspomena na njih!
Neka im je večna slava!
