Prizren, 17 juni 2023
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, nakon odavanja počasti koju je izvršio u kući Muzej prof. Ukshina Hotija, učestvovao je na svečanosti koju je organizovao Univerzitet „Ukshin Hoti“ u Prizrenu povodom obeležavanja 80 godina od njegovog rođenja.
Premijer Kurti je započeo govor podsećajući sve prisutne da je profesor Ukshin Hoti taj koji je proveo više od 13 godina na univerzitetu, a skoro isto toliko i u zatvoru. U početku je to savest univerziteta pod kaznom, ali za života će to biti kažnjena savest univerziteta.
Rekao je da je Ukshin Hoti, sa celinom njegovog teorijskog stava i praktičnog delovanja onemogućio je lukavstvo mišljenja koje uliva strah nad misli, onemogućio je univerzitet kao funkciju samostraha. “Stavio je pečat od kojeg budućnost naših univerziteta teško može pobeći, i dobro je što je tako. Ovaj njegov gest pripada onoj vrsti saveza između individualnosti znanja i mesta znanja. Ovo govorim u Prizrenu, upravo na mestu gde je pre 145 godina zapečaćen Zavet Lige“, rekao je premijer Kurti, dodajući da imamo istorijsku i političku dužnost da damo temelje zavetu multidisciplinarnog univerziteta sa autonomijom kolektivne inteligencije.
Ističući da je Univerzitet mesto umnožavanja disciplina i sjedinjenja disciplina, kombinacije njihove kreativnosti, premijer je rekao da je u ovom trenutku ličnost Ukshina Hotija jasan primer individualnog subjekta gde je izražena kolektivna priroda inteligencije. Ljubav prema književnosti, kreativnost u međunarodnim odnosima i istoriji, produkcija u novinarstvu.
Osim toga, premijer Kurti je visoko ocenio lik profesora Hotija, dok je od svih tražio, u bilo kojoj disciplini, da proučavaju Ukshinove tekstove.
„Ovim želim reći da je renesansa proces koji se nastavlja. Renesansa se uvek nastavlja u formi političke albanologije, odnosno kao finalistička centralizacija naših univerziteta. I preporoditelji su nas doveli ovde, Ukshin koji nije među nama i među njima, i svaki oblik znanja i delovanja doveli su nas u novo stanje odakle možemo posedovati kreativnost višestruko slobodniju nego u njihovo vreme“, rekao je Premijer Kurti.
Govor premijera Kurtija:
Poštovana Arbërie Nagavci,ministarko obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija,
Poštovani profesoru Mentor Alishani, rektor Univerziteta u Prizrenu,
Dragi Andin i Brisilda,
Poštovani Enver Cikaqi, general-major, zamenik komandanta Kosovskih bezbednosnih snaga,
Poštovani članovi Skupštine Republike, Artan Abrashi, Arbër Rexhaj, Fidan Jilta, Enis Kervan, Jetmira Vrenezi i Ardian Gola, istovremeno i predsednik skupštinskog odbora za obrazovanje, nauku, tehnologiju, kulturu, sport i inovacije,
Poštovani načelnici opština, g. Shaqir Totaj iz Prizrena, Smajl Latifi iz Orahovca i Bali Muharremaj iz Suve Reke,
Dame i gospodo,
Profesori i studenti,
Poštovani učesnici,
Ukshini je taj koji je proveo više od 13 godina na univerzitetu, a skoro isto toliko u zatvoru. U početku je to savest univerziteta pod kaznom, ali za života će to biti kažnjena savest univerziteta.
Jedno od najvažnijih Ukshinovih pitanja, ove kažnjene savesti univerziteta, bi bilo: kako uveriti druge u ono što jesmo i šta želimo da budemo?
Prvo, moramo sami znati šta smo i šta želimo da budemo.
Drugo, uspostavimo poziciju za čovjeka koji se obavezuje da odgovori na ova pitanja: on kaže: „govorimo kao pripadnici INTELIGENCIJE ovog naroda“.
Treće, budući da je fakultetski diplomirani Ukshin Hoti, „zatvorenik savesti“ toliko dobro zna i poznaje svoju oblast da više nema mesta za kompleks inferiornosti: zato on utvrđuje da pozitivna promena u položaju Albanaca pomaže Evropi u razjašnjavajnu njenih pozicija. I to određenje vrši iz zatvorskih uslova, u odgovorima našem velikom piscu Ismailu Kadareu. Univerzitetski intelektualac govori o stanju sveta neugrožen od sopstvenog stanja. Svuda, čak i u zatvoru, on je pripadnik inteligencije, univerzitetska ličnost koji se odražava kao militant mišljenja. U razgovoru u kojem se našao prosvećena osoba slobode, Kadare, i zatvorenik savesti, Hoti. Jedan od najređih razgovora koje čovečanstvo ima sreće da vidi, Kosovu je suđeno da ga živi.
Danas, više nego ikad, treba da se osećamo kao univerzitetska lica poput njega, da oživimo njegove teze. U definiciji istinskog znanja nema mesta za kompleks inferiornosti a ni za mutnu savest. Ako znanje sadrži kompleksnost inferiornosti, to je znanje za plaćanje, a ne za stvaranje, to je znanje drugih bez nas, a ne naša svest koja može služiti i drugima. Ako postoji mesto u Republici gde se gradi svest bez kompleksa inferiornosti, to mesto je svakako univerzitet. Jedna od direktiva ili aksioma profesora Ukshina Hotija je sledeća: „Svaka asimilacija je nasilna u činjenici da ste prisiljeni zaboraviti da pripadate sebi.“ Ukshin Hoti je išao na četiri univerziteta, Zagreb, Beograd, Harvard, Priština. Gotovo isto toliko je proveo u zatvoru. Ali, mesta koja su toliko suprotna služila su za rad iste kvalitete misli: javnog mnijenja čvrstog znanja. Stoga se reč nauka često pojavljuje u njegovom teorijsko-političkom diskursu. Nema misli bez teorije, a nema prakse bez refleksije. Nema znanja bez zemlje, bez teritorije, jer nema apstraktnog znanja bez akcionih direktiva. Istinsko znanje postaje svest za akciju.
Ako nastojimo znati kako bismo izbegli sebe, onda više nismo u javnoj inteligenciji o poslovima, već u inteligenciji kao stečenoj lukavosti koja nastoji preobraziti javne poslove u privatne interese. Ukshin Hoti je svojim sveukupnošću teorijskog stava i praktičnog delovanja onemogućio lukavstvo mišljenja koje uliva strah nad razmišljanjem, onemogućio je univerzitet kao funkciju samozastrašivanja. On je stavio pečat od kojeg budućnost naših univerziteta teško može pobeći, i koliko je dobro što je tako. Ovaj njegov gest pripada onoj vrsti saveza između individualnosti znanja i mesta znanja. Ovo kažem u Prizrenu, tačno na mestu gde je zapečaćen Zavet i Liga pre 145 godina. Ali još uvijek imamo historijski i politički zadatak: da damo osnovu zavetu multidisciplinarnog univerziteta uz autonomiju kolektivne inteligencije. Univerzitet je mesto umnožavanja disciplina i sjedinjenja disciplina, kombinacije između njihovih tvorevina. U ovom trenutku, ličnost Ukshina Hotija je jasan primer individualnog subjekta gde je izražena kolektivna priroda inteligencije. Ljubav prema književnosti, kreativnost u međunarodnim odnosima i istoriji, produkcija u novinarstvu.
Univerzitetski Ukshin nam pokazuje da student i profesor nisu pojedinci, već individualnosti. Individualnost znači integralni izraz inteligencije kod pojedinca, ali koji nosi kolektivno znanje. Sve što mislim kada kažem ovo stanje u suštini Ukshinovih razmišljanja i poruka, u stvari on je to sam rekao, tačnije, bolje da ga citiramo: „Svesno sam želeo da ojačam intelektualni identitet albanske inteligencije na Kosovu“.
Ali, to saznanje, ta svest da je na univerzitetu istovremenost disciplina, u stvari treba da bude i kontinuitet, zbir teorijskih stavova od javnih izjava preporoditelja do zvaničnih izraza, ideoloških ili ne, u vremenu. Ukshin je bio veliki majstor bavljenja političkom istorijom nasuprot geopolitici. Politička historija se ne sme svesti na ideologizirane emocije, niti na kosmopolitiku koja samu sebe slama pod teretom zemaljske kugle. Protiv potiskivanja volje pod geopolitikom, ponovo imamo Ukshin Hotija za našeg branioca: „Smrt geopolitičke misli je neophodan preduslov za uspešno ujedinjenje Evrope“. Evo programa za sva evropska znanja.
Svako od vas, u bilo kojoj disciplini, treba da proučava Ukshinove tekstove. Ako primetite, sva mišljenja koja se danas pojavljuju da potiskuju našu volju nikada se ne odnose na znanje preporoditelja svih vremena, uključujući Ukshina. Pod ovim mislim da je renesansa proces koji je u toku. Renesansa se uvek nastavlja u formi političke albanologije, odnosno kao finalistička centralizacija naših univerziteta. I preporoditelji su nas doveli ovamo, Ukshin koji nije među nama i među njima, i svaki mučenički oblik znanja i delovanja doveli su nas u novo stanje iz kojeg možemo posedovati kreativnost višestruko slobodniju nego u njihovo vreme. Ne prepoznajući ili zaboravljajući autohtonost nauke za univerzalnost, renesansni horizont za oslobođenje, rizikujemo da izgubimo čak i razloge za nezavisnost.
Dragi moji prijatelji, studenti i profesori, nezavisnost se ne uvozi, niti se uvozi demokratija, jer to nisu dobra nego vrednosti. U vremenu tolikih roba bez vrednosti, oni su vrednost bez robe. Demokratija ima kao vitalni uslov nezavisnost subjekta, stoga je uvek autentična. Upravo Ukshin jasno ističe da je demokratija autentična kao projekat inteligencije naroda na svom visokom jeziku i na svom prirodnom jeziku. Upravo zato što je Ukshin Hoti autentičan u svojoj vezi između akcije i refleksije, demokratija koju on proizvodi je autentična.
Takav profesor će prvo biti osuđen kao branilac istine protesta svojih studenata. Jer ovaj profesor u osnovi zna tajnu univerziteta: veliki most koji vodi u budućnost je samo ona teorija koja svoje oličenje vidi u studentu.
Njegovo znanje je autentično u istoj meri u kojoj ga artikulišete u svojoj studentskoj i univerzitetskoj inteligenciji, odnosno kao kreativni pojedinci i kao naučni kolektivi. Oslobodimo zatočenu svest renesanse. Ovo je vaša misija, ovo je naša misija.
Hvala vam.
