Prištin, 30 januar 2010
Govor Premjera Republike Kosova , Hashim Thaçi na Spomen akademiji, povodom 13-o godišnjice pogibije nacionalnih heroja, komandanta Zahir Pajaziti i njegovih saboraca, Edomond Hoxha i Hakif Zejnullahua
Poštovana porodico Jashari,
Poštovana porodico Pajaziti,
Poštovana porodico Zejnullahu,
Poštovana porodico Hoxha,
Poštovane porodice palih boraca
Poštovani prisutni
Svaka godine, na kraju januara, mi se okupljamo da bismo se setili slavnog pada jednog od najznačajnijih ličnosti naše borbe za slobodu i nezavisnu državu, pogibije heroja slobodnog i suverenog Kosova, komandanta, komandanta Zahir Pajazitija .
Navršava se 13 godina od njegove pogibije i pogibije junačkih saboraca, Hakif Zejnullahu i Edmon Hoxha, ali sečanje i pošravanje prema njima je jaće nego ikada ranije.
Njih danas poštuje nezavisna i suverena država Kosova, država za koju su oni, i na hiljade devojaka i momaka dali sve od sebe, trud i život.
Več hiljadama godinama, pokoljenja i generacije prenose jedni drugima poruku da je sloboda najdragocenija stvar čoveka.
To je največa vrednost nacija i naroda.
Prema tome, oni koji se žrtvuje za slobodu ostaju u večitom sećanju.
Takvi su Zahir, Hakif i Edmond. Takva su njihova dela i pogibija.
Njihova pogibija u januaru 1997 godine nosi u sebe veliko, istorijsko i političko značenje.
Ova pogibija bila je najasnija najava dolaska velikog časa istorije. Nailazio je čas kada je naš narod pod rukovodstvom Oslobodilačke Kosova, doneo veliku olluku: Odluku da se jednom zauvek okončaju tlačenje i ropstvo.
Njihova pogibija bila je najava velike epohe olobodjenja koja je krunisana u junu 1999 godine konačnim udaljavanjem srpske vojske i policija sa Kosova .
Zahir, godinama, zajedno sa mnogim drugovima iz celog Kosova, sa legendarnim komandantom Oslobodilačke Vojske Kosova, Ademom Jašarijem, radili su za ovaj dan.
U uslovima i okolnostima sistematske policijske represije koju je vršila Srbija, oni su uspeli da podignu prve baze OVK-a, širom Kosova.
Sa ovih baza oni su krenuli na desetine i desetine uspešnih akcija.
Ove akcije počele sa da uzdrmaju represivnu srpsku mašineriju i da povrate poverenje naroda u sebe .
Puška Zahir Pajazitija nosila je poruku da ne možeš biti miran ako tlačiš jedan narod .
Zahir je bio onde gde je zatrebalo . Bio je čovek od akcije.
Akcija je bilo njegovo disanje i besprimerna smelost, njegov karakter. On je bio rodjen za borca slobode.
Njegova pogibija bila je veliki gubitak za Oslobodilačku vojsku Kosova , ali i snažan test njene organizativne otpornosti.
Posao koji su obavili godinama Zahiri i na desetine drugih u organizovanju formacija OVK-a dao je njegove plodove.
Bez obzira na udarce koje bi mogla dobiti OVK je več postizala nesalomljiv nivo, i mogla je preduzeti i druge operativne korake. To se potvrdilo u narednim mesecima.
Samo par meseci kasnije, nakon pogibije Zahira, OVK se otvoreno nosilo sa srspkim policijskim snagama. Srpska bezbednost varala se računavši da je rasturila OVK.
Marširenje slobode više ništa nije moglo da zaustavi. Zahir, Edmond i Hakifi zauvek će ostati u našem sećanju kao predvodnici ovog marša.
Večta im uspomena i poštovanje prema njima i prema svim palim borima slobodnog i suverenog Kosova.