26.06.2021

Premijer Kurti za „Le Monde”: „Kada će Srbija biti spremna da prizna Kosovo?”

PHOTO: MARIN LUDOVIC/AFP

 

Priština, 26. juna 2021.

U prvoj zvaničnoj poseti Parizu, gde ga je primio predsednik Republike Francuske, Emanuel Makron (orig. Emmanuel Macron), premijer Republike Kosovo, Aljbin Kurti (orig. Albin Kurti) dao je intervju najvećem francuskom listu „Le Monde”. U intervjuu je premijer Kurti naglasio da je njegov diplomatski prioritet sticanje priznanja od Srbije, što je Beograd više puta odbijao.

Sledi čitav intervju premijera Kurtija datom novinaru Remiju Ourdanu (orig. Rémy Ourdan) iz lista „Le Monde”.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, je boravio u prvoj poseti Francuskoj, u sredu (23. juna). Gospodin Kurti je bivši aktivista političkog krila kosovske gerile, Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji je tokom rata na Kosovu dve godine bio u pritvoru u Srbiji. Tada je stvorio Pokret Vetevendosje! („Vetevendosje”), sa revolucionarnim programom, i postao je snažni protivnik „uzastopnih vlada komandanata OVK-a”.

Aljbin Kurti se danas predstavlja kao socijaldemokrata i izabran je sa platformom za borbu protiv nezaposlenosti, korupcije i organizovanog kriminala. Nakon kratkog prvog mandata na mestu premijera 2020. godine, njegov pokret je jasno pobedio na izborima za zakonodavstvo u martu, a na čelo vlade se vratio 22. marta. Trinaest godina nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, njegov diplomatski prioritet je da dobije priznanje od Srbije, što je Beograd, još od sukoba, odbio da učini.

„Le Monde”: Upravo ste se prvi put sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu. Kakav je bio vaš utisak?
Ovo je prvi sastanak za budući dijalog. Nije bio lak, ali je bio konstruktivan. Insistirao sam da se ispod tepiha ništa ne sme skrivati, što znači da pitanje uzajamnog priznavanja Kosova i Srbije treba iskreno rešavati. Svima nam je potrebno ovo uzajamno priznanje. Gospodin Vučić je odgovorio da nikada neće priznati Kosovo. Odbijanje stvarnosti, sa jedne strane, niti istine, sa druge strane, dolazi iz iste logike. Srbija se sada mora distancirati od dana [Slobodana] Miloševića, koji su započeli aparthejdom, a završili genocidom na Kosovu. Srpski lideri moraju da napuste Miloševićevo nasleđe.
Nezavisnost Kosova stara je trinaest godina. Ne možemo imati razgovore kao pre 2008. godine. Još od odluke Međunarodnog suda pravde, 2010. godine, koji je presudio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije kršilo međunarodno pravo, ova rasprava je zatvorena. Neću da pričam o statusu Kosova, ovo je rešeno pitanje. Jedina tema su danas odnosi između Kosova i Srbije. Vučić ovo mora da shvati. Međutim, Vučić i dalje Kosovo smatra teritorijom koju Srbija jednog dana mora da povrati, bez obzira na svoj narod, svoje građane. Srbija se mora suočiti sa svojom prošlošću i demokratizovati.

„Le Monde”: Konkretno, kako dijalog između Kosova i Srbije može da napreduje?
U Briselu sam izneo četiri predloga. Prva je uzajamnost prava srpske i albanske manjine u svakoj od zemalja. Druga je „deklaracija o miru”, kojom se obavezuju da više nikada neće vojno napasti jedni druge, posebno u vreme kada Beograd kupuje oružje od Rusije; ali je to Vučić odmah odbio. Treće je da pitanje nestalih lica tokom rata postane prioritetno pitanje. I četvrti je prelazak na regionalni sporazum o slobodnoj trgovini.

„Le Monde”: Ovaj srpsko-kosovski dijalog se odvija pod nadzorom Evropske unije i sa američke strane. Budući da je Trampova (orig. Trump) administracija želela razmenu teritorija između Srbije i Kosova, da li vidite diplomatsku promenu od izbora Džoa Bajdena (orig. Joe Biden)?
Izbor predsednika Bajdena je vrlo pozitivan signal. Najpre, Džo Bajden je postao lider socijaldemokrata u svetu, veoma je zanimljivo vreme. Drugo, verujem da američka administracija ne obraća mnogo pažnje na ono šta je gospodin Tramp na diplomatski način uradio. Ova apsurdna priča o razmeni teritorija je završena, o njoj više ne govorimo.

„Le Monde”: Kakav je bio vaš prvi sastanak sa Emanuelom Makronom?
Razgovarali smo o bilateralnim pitanjima iz oblasti bezbednosti, kulture i frankofonije. Sa svoje strane, insistiram na pitanju liberalizacije viznog režima za stanovnike Kosova: tri godine nakon zelenog svetla koje je dala Evropska unija, a došlo je i do drastičnog pada imigracije, Pariz je i dalje skeptičan. Nadam se da će ova poseta pomoći da se prevaziđe skepticizam francuske države. Takođe sam insistirao na potrebi za vrlo jakim bilateralnim ekonomskim odnosima sa Francuskom.
Na diplomatskom nivou, zamolio sam predsednika Makrona da poveže buduće priznanje Srbije sa Srbijom i radi dobijanja stolice za Kosovo u Ujedinjenim nacijama, zato što ova dva pitanja, po mom mišljenju, ne bi trebalo razdvajati. Gospodin Makron me pitao šta je Kosovo spremno da pruži Srbiji u zamenu za priznanje, ali pravo pitanje je: Kada bi Srbija bila spremna da prizna Kosovo? Verujem da bi trebalo da prestanemo sa taktikom da Srbiji uvek pružimo više, a da nikada ne budemo zadovoljni razmenom.