17.01.2022

Premijer Kurti povodom 31. godišnjice Januarskog Plamena: Moramo biti ujedinjeni da izvršimo amanet naših palih boraca i heroja

Gnjilane, 17. januara 2022.

“Januar je mesec bola u albanskoj istoriji“, tako je počeo svoj govor premijer Republike Kosovo Albin Kurti na Akademiji plamena 2022. godine u okviru 31. godišnjice nacionalne manifestacije kulture „Januarski Plamen“. Spomenuo je smrt nacionalnog heroja Skenderbega 1468. godine, ubistvo Isa Boletinija 1916. godine, smrt Ismaila Qemajlija 1919. godine, pad Rexhep Malë i Nuhi Berisha 1984. godine, masakr u Rečaku 1999. godine, svi su se dogodili u januaru.

Ali Januarski Plamen nije samo podsetnik na tugu za gubitkom naših heroja u borbi za slobodu, već i svetlost plamena koji osvetljava put naše generacije i generacija koje dolaze za svetlu budućnost naše otadžbine, rekao je premijer Kurti.

“Kao potomci čitavih generacija Albanskog nacionalnog pokreta u albanskim zemljama, stalno dobijamo energiju iz vatre koju su držali zapaljenu svojim životom, radom i smrću od Gjon Sereçi, Metush Krasniqi i veliki Adem Demaçi sa prijateljima i mnogim liderima Albanskog nacionalnog Pokreta, primamo svetlost Januarskog Plamena Jusufa, Kadrija, Bardhosha, Rexhepa, Nuhija, Zijaha, Bajrama, Afrima, Fadila i hiljada aktivista koji su pali u različitim epokama do Oslobodilačkog rata Adema Jasharija i OVK-a i hiljada palih boraca koji su pali za „Slobodu Kosova“, dodao je dalje.

Uzimajući za primer aktivnost Jusufa e Bardhosha Gërvallë i Kadri Zeke u demokratskom spoljnom svetu preko kojih je međunarodno mnjenje informisano o ugnjetavanju Albanaca u bivšoj Jugoslaviji, govorio je o važnoj ulozi albanske dijaspore koja se sve više pretvara u veliku snagu sa političkim, ekonomskim i intelektualnim potencijalom za Albanski nacionalni pokret. Ovaj pokret je kulminirao u presudnoj ulozi pripreme, snabdevanja i organizovanja oslobodilačkog rata na Kosovu 1998. i 1999. godine.

Amanet preporodioca da samo spajanje pera i pušaka donosi slobodu ljudima, prvi put su u albanskim krajevima realizovali Jusuf, Kadri i Bardhosh sa prijateljima, rekao je premijer Kurti. Uz sećanje na Jusufa, Kadrija i Bardhosha, danas i zauvek, sećamo se i odajemo čast svim ćerkama i sinovima, muškarcima i ženama, devojkama i momcima, koji su svojim životima vekovima čuvali plamen Slobode. Moramo da učimo iz njihovog života, dela i zakletve za otadžbinu, stoga svi obični građani i nosioci državnih funkcija, moramo biti ujedinjeni da izvršimo amanet naših palih boraca i heroja, poručio je na kraju premijer Kurti.

Zatim je premijer Kurti, u pratnji gradonačelnika opštine Gnjilane, Alban Hyseni, posetio kolektivnu izložbu vizuelnih umetnosti u okviru nacionalne manifestacije kulture „Januarski Plamen“.

Ceo govor premijera Republike Kosovo, Albin Kurti

Poštovane porodice heroja Zeka, Gërvalla, Malaj, Berisha i Shemsiu,
Poštovane porodice heroja i palih boraca Oslobodilačkog rata,
Poštovani saborci i saradnici heroja Oslobodilačkog rata,
Poštovani borci i veterani Oslobodilačke vojske Kosova,
Poštovani gradonačelniče opštine Gnjilane,
Poštovani ambasadore Republike Albanije,
Poštovani direktore Albanološkog instituta,
Poštovani rektore Univerziteta u Gnjilanu,
Poštovane kolege članovi Vlade Republike Kosovo,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani prisutni građani,
Dame i gospodo,
Drage sestre i braćo,

Januar je mesec bola u albanskoj istoriji. Smrt nacionalnog heroja Skenderbega 17. januara 1468. godine, ubistvo Isa Boletinija 23. januara 1916. godine, smrt Ismail Qemajlija 24. januara 1919. godine, pad Rexhep Malë i Nuhi Berisha 11. januara 1984. godine, masakr u Rečaku 15. januara 1999. godine.

Mi, kao potomci čitavih generacija Albanskog nacionalnog pokreta u albanskim krajevima, stalno dobijamo energiju iz vatre koju su držali zapaljenu svojim životom, radom i smrću od Gjon Sereçi, Metush Krasniqi i veliki Adem Demaçi sa prijateljima i mnogim liderima Albanskog nacionalnog Pokreta, primamo svetlost Januarskog Plamena Jusufa, Kadrija, Bardhosha, Rexhepa, Nuhija, Zijaha, Bajrama, Afrima, Fadila i hiljada aktivista koji su pali u različitim epokama do Oslobodilačkog rata Adema Jasharija i OVK-a i hiljada palih boraca koji su pali za „Slobodu Kosova.

Put jedinstva koji su utrli Jusufi, Kadriu i Bardhoshi sa prijateljima, promenio je tok borbe za slobodu. Dakle, 17. januar je jedan od najvažnijih dana u novijoj istoriji Kosova.

17. januara se navršava 40 godina od fizičkog ubistva tri heroja naroda Kadrija, Jusufa i Bardhosha. Međutim, ovo fizičko ubistvo trojice sinova naroda oživelo je patriotski duh čitavog jednog naroda. Jugoslovenski UDB je zaista jako udario na Albanski nacionalni pokret, ali je oživeo borbeni duh i podigao naš narod na noge.

Amanet preporodioca da samo spajanje pera i pušaka donosi slobodu ljudima, prvi put su u albanskim krajevima realizovali upravo Jusuf, Kadri i Bardhosh sa prijateljima.

Organizovanje i vođenje demonstracija i dijaspore u demokratski spoljni svet od strane Jusufija, Kadrija i Bardhosha, preko kojih je demokratski svet informisan o ugnjetavanju Albanaca u bivšoj Jugoslaviji, posebno u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, srušilo je lažnu propagandu Jugoslovena u to vreme za dobar i slobodan život građana, za samoupravu konstitutivnih jedinica i jedinstvo-bratstvo među narodima. Albanska dijaspora je postajala glavna snaga sa političkim, ekonomskim, kulturnim i intelektualnim potencijalom za Albanski nacionalni pokret, što je kulminiralo presudnom ulogom pripreme, snabdevanja i organizovanja oslobodilačkog rata na Kosovu u poslednje dve godine prošlog veka.

Njihovo glavno delo na ujedinjenju svih političkih grupacija nacionalnog karaktera, koje su delovale na Kosovu i u svim albanskim zemljama u bivšoj Jugoslaviji, dugi niz godina i decenija, dakle, pretvarajući sve ovo u jedinstveni Nacionalni Pokret sa izvanrednim potencijalom nepoznatim do tada, prestravio je UDB. Upravo taj duh svealbanskog jedinstva u Albanskom nacionalnom pokretu u bivšoj Jugoslaviji prenosio se u svim fazama kasnijeg razvoja, sve do raspada bivše Jugoslavije i Oslobodilačkog rata na Kosovu.

Srbija i tadašnja Jugoslavija su shvatile da je ruka i um ovih aktivista ispunjen patriotskom snagom za ujedinjenje, da su sanjali i pokazivali, pisali i delovali za slobodu. Zajedno su pokazali i dokazali da su sloboda, naša budućnost i naša sudbina, za sve nas, za naš narod, zajednička, nerazdvojna, pa su sanjali slobodu i ravnopravnost Albanaca na njihovim zemljama koje su ostale van Republike Albanije.

Bili su nepokolebljivi idealisti, ali i objektivni realisti, uvereni da se ne možemo boriti odvojeni i sami, već samo ujedinjeni i sa mnogo prijatelja zaslužujemo i osvajamo Slobodu. Stoga su, kako je rekao Jusufi, svesno živeli slobodno ali moćno, znajući da će doći trenutak žrtvovanja za Kosovo, Albaniju i albanizam.

Ubistvo tri tribuna Pokreta nastavljeno je širokom kampanjom hapšenja pripadnika tajnih patriotskih organizacija koje su delovale na Kosovu, a to nije mogla biti slučajnost. Usledila su druga ubistva i likvidacije, Raxhep Mala i Nuhi Berisha, Kadrijev sin od strica, Afrim Zhitia i Fahri Fazliu, Ali Ajeti i Bajram Bahtiri i mnogi drugi.

Dakle, nikada ne treba zaboraviti da je pre poslednja tri rata na Kosovu, u Makedoniji i u Dolini bio još jedan rat, samo tokom 80-ih ima više od 200 palih boraca, Albanaca angažovanih u organizacijama za oslobađanje Kosova i drugih krajeva u Bivšoj Jugoslaviji. U toj deceniji preko 80 odsto političkih zatvorenika širom Jugoslavije bili su Albanci.
Mi, zajedno sa sećanjem na Jusufa, Kadrija i Bardhosha, danas i zauvek, sećamo se i odajemo čast sve one ćerke, muškarce i žene, devojke i momke, koji su svojim životima vekovima palili plamen Slobode.

Mi sve možemo da uradimo, najbolje, ali možemo sve da izgubimo ako ne vratimo poverenje naroda u slobodan i srećan život na Kosovu. Moramo vratiti duh, duh zajedništva i jačanje države. Ovo je bio san, ovo je bio ideal i ovo je životna poruka naših heroja.

U jednom od mnogih spisa i govora Kadri Zeke, on je naglašavao važnost jedinstva bez razlike. Citiram: „Teški trenuci kroz koje prolazi naš narod i opasnosti koje mu prete čine još hitnijom potrebu ujedinjenja svih poštenih i patriotskih Albanaca. Dakle, samo ujedinjenje svih Albanaca, bez obzira na verske, klasne ili političke stavove, može spasiti našu otadžbinu od krvavih kandži neprijatelja. Udružimo šake i srca u ovom svetom ratu, da ispunimo amanet naših predaka. Ne možemo izdati krv i poruku naših izuzetnih rodoljuba koji nisu poštedeli ni poslednju kap krvi za slobodu arberske zemlje. Ali naš narod ne može zaboraviti i izdati krv hiljada naše braće i sestara koja se ovih dana neoskudno izliva u obračunima sa jugoslovenskim šovinistima. Zatvorili su Univerzitet Kosova, koji smo sa toliko truda i žrtvovanja stvorili, i otpustili ogromnu većinu njegovih profesora, poništivši sve dosadašnje sporazume između Albanije i Kosova koji su se odnosili na saradnju u oblasti kulture, umetnosti i obrazovanja. Otpustili su mnoge radnike Albance iz preduzeća, kao i mnoge nastavnike srednjih i osnovnih škola. Odlučili su da promene sve udžbenike jezika, istorije i drugog i planiraju da preduzmu mnoge druge reakcionarne mere protiv našeg naroda“, ovo je govorio i pisao Kadri Zeka.

Uložena su mnoga sredstva da se spreči emitovanje albanske televizije iz Tirane na Kosovu.
Bio sam dete u to vreme, ali se sećam kako se na toj frekvenciji albanske televizije pojavila zavesa na ekranu, kao šahovnica sa belim i crnim kvadratima, ali bez slika. Zvanična politika koju vodi Beograd trubila je u svim novinskim izdanjima, preteći svuda i bilo kome naredbom da osude demonstracije.

Dakle, to je bio politički i društveni kontekst u kojem su posle demonstracija 1981. delovali Kadriu, Jusufi i Bardhoshi. Bilo je veoma opasno, veoma teško, ali oni su bili nezaustavljivi.

Naravno, kada bi mogli da nas vide i čuju, sad bi nas savetovali, a možda i grdili za razna pitanja, mnoge poslove, ali bi naravno insistirali da čuvamo teritoriju i suverenitet Kosova po svaku cenu i svim sredstvima; naravno da bi bili na čelu rata da bi sprečili fragmentaciju i eksploataciju Kosova.

Stoga, i imajući ovo na umu, moramo biti u našem delovanju.

Svoju poeziju “Vratiću se majko” Jusuf Gërvalla završava stihovima:

“Na tom ognjištu gde moj glas najpre odjekuje,
neka unuci tamo grade kuće”

Jusuf Gërvalla je znao da će na putu kojim je išao biti veoma teško da se živ vrati svojoj majci i otadžbini. Mi, unuci Jusufa Gërvalle, Kadrija Zeke, Bardhosha i mnogih drugih sličnih njima, trebali bismo da izgradimo našu zajedničku kuću.

Možda možemo reći da se u tom smislu unuk ne rađa nego unuk se postaje, podižući kuću do majke i ognjište na koje se vraćaš. Ovo je glas koji odjekuje za unuke koji odgajaju Kosovo kao dom pun ljubavi, kao Kosovo sa pravdom za svoj narod, Kosovo koje razvija svoj proizvodni potencijal, za Kosovo bez korupcije i kriminala, za Republiku Kosovo sa demokratijom, i slobodu i jedinstvo.

Moramo učiti iz njihovih života i dela, iz njihovog zaveta boljeg života u našoj slobodnoj otadžbini. Oni su nas naučili kako se otadžbina voli, naučili su nas kako da stvaramo i negujemo duh slobode i napretka. Dakle, svi mi, obični građani i nosioci državnih funkcija, moramo biti ujedinjeni da nosimo oporuku naših palih boraca i heroja.

Januarski Plamen, nije samo podsetnik na tugu za gubitkom naših heroja u borbi za slobodu, već i svetlost plamena koji osvetljava put naše generacije i generacija koje dolaze za svetliju budućnost naše otadžbine.

Večna slava životu i delu Jusufa, Kadrija, Bardhosha, Rexhepa i Nuhija!

Slava herojima i palim borcima Slobode!
Hvala vam!