Priština, 5. maj 2011
Poštovani poslanici
Građani Republike Kosovo
Prvo mi dozvolite da vam se zahvalim za priliku da diskutujemo na ovoj interpelaciji o dosadašnjem procesu dijaloga o tehničkim pitanjima između države Kosovo i Srbije, i spremni smo da nešto tako uradimo i za pitanja dijaloga, tehnička , praktična pitanja, o kojima smo razgovarali i sa drugim državama, sa Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom.
Kao što znate tehnički dijalog između Kosova i Srbija, koji je započeo marta meseca 2011 godine, predstavlja dobru priliku za rešavanje problema, koji su posledica destruktivnog pristupa, nezakonitog miješanja i prepreka stvorenih od Srbije za više od deceniju nakon rata a posebno nakon proglašenja nezavisnosti 17. februara, 2008.
Vlada Republike Kosova je stupila u taj dijalog sa jasnom platformom o principima za očuvanje, unapređenje nacionalnih interesa, zaštitu Ustava zemlje, promovisanje regionalne politike i one spoljne politike Republike Kosova.
Mi smo uvereni da tako što ćemo biti ozbiljan i konstruktivan partner međunarodne zajednice, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, uzimajući aktivno učešća u dialog kako bi predstavili naše pravedne argumente, izlažući nezakonita miješanja i manipulacije, ali i prepreke Vlade Srbije u odnosu na Kosovo, a posebno sa jednim delom srpske zajednice na Kosovu, uspečemo da ukažemo na preostalie negativan uticaj Beograda, kako bi proširili pravni autoritet kosovskih institucija širom naše teritorije i da da ubrzamo interno i ono euroatlansko integrisanje i Republike Kosovo.
Ovde je bilo rečeno da se ne treba pominjati Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Evropske integracije, NATO, ali nešto takvo je vrlo opasno za narod Kosova.
Stoga volja naroda Kosova, je spremnost za evropsko Kosovo , za trajno i specijalno prijateljstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, za bržu integraciju u NATO i Evropsku uniju, i mislim da je to crvena linija politike vizije sa pristupom koji smo ranije čuli.
Mi nemamo budućnosti, bez podrške naših euroatlantskih partnera i mi gradimo našu državu unutar Evropske unije, znači kao deo evro-atlantskoj porodici.
Svaki drugi pristup je pristup da se Kosovo vrati natrag , što se nikada ne može dogoditi. Pristup nije u skladu sa voljom građana zemlje i potpuno je u suprotnosti sa vizijom državne politike i većina opozicije u Republici Kosovo za izolovan pristup, ali nije u skladu sa voljom birača , ljudi koji su se ranije ode predstavili.
Dozvolite mi da iznesem dodatne razloge zapto je Vlada Kosova prihvatila da bude deo ovog dijaloga za praktične probleme sa susednom zemljom, Srbijom.
Suprostavljanje Srbiji s ene vrši sa podizanjem glasa u Skupštini Kosova, nego sa konkretnim poslovima koje su ranije izvršeni da bi sklonili Srbiju sa Kosova.
Čuli su se isti glasovi kao što su se čuli i za konferenciju u Rambujeu, protiv te, ali istorijske konferencije za Kosovo sa međunarodnom zajednicom, što je rezultiralo u potpunim slobodom Kosova.
Glas se ovde podignuti glas protiv Srbije, onih koji su bili i protiv našeg dijaloga ili sastanaka sa međunarodnom zajednicom u Beču, proces koji je doneo nezavisnu i suverenu državu Kosovo.
Čuo se glas i protiv svih naših partnera , i euro-atlantskih procesa sada u ovom trenutku, kada je Kosovo na sigurnom putu da se integriše u NATO i Evropsku uniju i to će se desiti.
Dakle, postoji kontinuitet odbijanje procesa koji su doneli slobodu, nezavisnost Kosova i euro-atlantskih procesa.
Poštovani poslanici,
Građani Kosova,
Mi vidimo dijalog kao međunarodnu obavezu.
Posle odluke Međunarodnog suda pravde za legjitimitet nezavisnosti Kosova, postalo je jasno na međunarodnim spektra da je nezavisnost Kosova pakt, i kao takav ne dolazi u sukob sa međunarodnim pravom, naprotiv, postao je i međunarodno legitiman
Znam, da je čak i u to vreme bilo glasova da je Kosovo nepripremljen za Međunarodni sud pravde, ali Kosovo je ubedljivo i javno pobedilo.
Sa ovom pozadinom je pokrenuta i rezolucije Generalne skupštine UN, 9. septembra 2010, koja je priznala mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
Ova rezolucija pod pokroviteljstvom Evropske unije i podržana od strane Sjedinjenih Američkih Država i velike većina država članica Ujedinjenih nacija, poziva Kosovo i Srbiju da počne dijalog za normalizaciju međusobnih odnosa.
Rezolucija, između ostalog predstavlja ciljeve dijaloga za uspostavljanje mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu i, kroz ovaj dijalog čiji je cilj dalje promovisanje saradnje, postizanja napredka u procesu evropskih integracija i poboljšanje života građana.
Kosovo i Srbija su prve zemlje koje su imale oružani sukob, ali koje su su razgovarale posle sukoba.
Srbija je bila u sukobu sa Hrvatskom, Slovenijom, Bosnom i Hercegovinom, i normalizovani su im odnosi kao države.
Dakle, bili smo u ratu, osvojili smo ga, želimo da uspostavimo mir, stabilnost i regionalnu saradnju u okviru evro-atlantskih vrednosti, ali uvek kao dve nezavisne države, i ovaj dijalog po prvi put u istoriji Kosova je ravnopravan dijalog izmedju legitimnih predstavnika Republike Kosovo i Srbije, koji je ranije nedostajao.
Uzimajući u obzir rezoluciju Generalne skupštine OUN i na snažnu podršku Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo, za tehnički dijalog između dve zemlje, Kosova i Srbije, izraženu u dekleraciji od 8. februara 2011, Vlada Republike Kosova vidi dijalog kao međunarodnu obavezu u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova za jačanje i konoslidovanja države Kosovo.
Međudržavni tehnički dijalog predstavlja najbolju priliku za dalji napredak Kosova ka postizanju ovog cilja, procesa integracije u okviru dijaloga, kao što ga vidi kosovska vlada, koji se sprovodi na tri nivoa:
Na prvom nivou su praktični problemi, sa kojima se suočavaju građani Kosova još od kraja rata.
U drugom nivou je sprovođenje jednog od najvažnijih preduslova za evropske integracije, to je regionalna saradnja.
Dok je treči nivo faktor Evropska unija, koji je značajan deo procesa dijaloga.
Poštovani poslanici
Kosovska vlada želi dobrosusedske odnose , normalizaciju i poboljšanje odnosa sa svim zemljama u regionu i poštovanje međunarodnih obaveza. Ali mi kao institucije Kosova smo takođe postavili crvene linije na pitanja koja ni na koji način neće biti deo nijednog potencijalnog dijaloga.
Ovi principi o kojima se ne može pregovarati ili crvene linije su:
Status Kosova je rešen jednom za svagda, Kosovo je nezavisna i suverena država ,o nezavisnosti Kosova se ne pregovara, Kosovo je nezavisna država sa nepovredivim teritorijalnim integritetom međunarodno priznatim.
Države Kosovo je priznata od strane najmoćnijeg dela međunarodne zajednice, od 75 zemalja, među kojima su SAD, većina zemalja Evropske unije, države regiona i šire.
Kosovo je članica Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, proces priznavanje će se nastaviti.
Suverenitet i teritorijalni integritet Republike Kosovo je neosporiv, neotuđiv i neodvojiv i štiti se svim sredstvima, utvrđenim Ustavom i zakonom.
Interno regulisanje zemlje je suverena nadležnost državnih institucija regulisana Ustavom Republike Kosovo, a zatim je plan predsednik Ahtisarijev platforma za regulisanje prava i garancija zajednice za integraciju u Ustav Republike Kosovo.
Ahtisarijev plan predviđa posebne nadležnosti za srpsku zajednicu i druge zajednice, o čemu smo se svi složili.
Dakle, Vlada Kosova sprovodi rezoluciju Skupštine Kosova o međudržavnom dijalogu između države Kosovo i Srbije, i redovno ćemo obavještavati Skupštinu Kosova, o važnim pitanjima, pitanjima koja su od posebnog značaja, međudržavnim odnosima, zahtevaće se ratifikacija od strane Skupštine Kosova. Čak je i predsedništvo obavešteno o sastancima u Briselu.
Kosovo je stavilo crvene linije i vodi se međudržavni dijalog između Kosova i Srbija.
Da li priznaje Kosovo Srbiju ili ne , Kosovo je spremno za uzajamno priznavanje, da Kosovo prizna Srbiju i da Srbija prizna Kosovo kao državu.
Rezolucijom donetom od kosovskog parlamenta, Vlade ima državnu platformu za tehnički dijalog i sa Srbijom, ali i sa drugim zemljama u regionu
Last modified: 2 децембра, 2022