Priština, 02.02.2023
Na poziv Ambasade Izraela na Kosovu, premijer Republike Kosovo Albin Kurti učestvovao je na svečanosti koja je održana u Narodnoj biblioteci povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na holokaust.
Počastvovan pozivom, premijer Kurti je rekao da smo se okupili ovde, u znak novog prijateljstva naše dve zemlje dve godine nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa, da se zajedno prisetimo Holokausta – jedne od najmračnijih epizoda u istoriji čovečanstva.
„Dok se danas okupljamo ovde da obeležimo sećanje na žrtve Holokausta, prisetimo se prošlosti, sa pogledom na budućnost. Najbolji način da im odamo počast nije samo rečima, već i našim delima. Kratko rečeno , da ga nikada ne zaboravimo, ali i nikada više“, rekao je premijer Kurti u govoru pred prisutnima.
Celokupni govor premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija:
Uvažena ambasadorko, gospođo Tamar Ziv,
Uvažena prethodna predsednice, gospođo Atifete Jahjaga,
Uvaženi ambasadori i predstavnici diplomatskih misija na Kosovu,
Poštovani poslanici i ministri u Vladi,
Poštovani predsednici opština,
Uvaženi predsedniče Jevrejske zajednice Kosova, gospodine Votime Demiri,
Poštovani gosti, partneri i prijatleji,
Dame i gospodo,
Velika mi je čast što sam ovde danas zajedno sa vama, na prvoj zvaničnoj ceremoniji podsećanja na Holokaust održanoj na Kosovu. Naročito je primereno što se ovaj događaj održava upravo u nedelji u kojoj obeležavamo drugu godišnjicu uvođenja diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela. Kao znak našeg novog prijateljstva uspostavljenog između naša dva naroda, okupili smo se da se zajedno podsetimo na Holokaust — kao jednu od najmračnijih stranica u ljudskoj istoriji, takvoj koja prkosi ljudskom poimanju.
Ne možemo tražiti da se shvati nešto što se, na kraju krajeva, shvatiti ne može. Ali moramo da pamtimo. Dvostruka zapovest proistekla iz perioda posle Holokausta glasila je „Da se nikad ne zaboravi“ i „Da se nikad ne ponovi“. Prema mom mišljenju, te dve zapovesti najbolje je razumeti uzevši ih zajedno. One povezuju prošlost sa budućnošću: da bi smo sprečili da se u budućnosti ikad više ponovi nešto kao Holokaust, nikad ne smemo zaboraviti ono šta se dogodilo u prošlosti.
Istorijat Holokaust prepun je događaja koji su obilovali strašnim ljudskim zlom. Na nivou države, ono što izdvaja Holokaust bio je nemilosrdan i sistematski način na koji je njegovo zlo bilo planirano i izvršeno. Hitler i njegovi sledbenici bili su toliko opsednuti svojim takozvanim „konačnim rešenjem“ da su izdvojili ogromne resurse za njegovo postizanje — vojnike, opremu, železnicu, koncentracione logore i mnogo drugog— čak i na uštrb svojih ratnih potreba. Rezultat, u smislu ljudskih života, bio je poražavajući: u Holokaustu je ubijeno šest miliona Jevreja, dve trećine jevrejske populacije u Evropi.
Pa ipak, zlo Holokausta seže daleko dublje od pukog broja ubijenih ljudi. „Leon S.“, preživeli iz koncentracionog logora Buhenvald, ispričao je ovu priču, posle mnogo godina, o prisilnoj deportaciji njegove porodice iz Poljske:
U to vreme, sa nama je živela moja baka. Imala je tek nešto više od 60 godina, ali je šepala zato što je nekoliko godina ranije slomila nogu koja nikad nije potpuno zarasla. Kad je trebalo da se popnemo u vagone — naš prevoz do sabirnog centra —zamolila je, na poljskom, jednog rođaka da joj pomogne da se popne u vagon. Tad je jedan od nemačkih vojnika, koji je očigledno razumeo poljski, rekao „Evo ja ću ti pomoći“. Izvadio je pištolj iz futrole i ubio ju je.
Iz svedočenja drugih preživelih kao što je Leon S., saznali smo mnoštvo sličnih priča, koje dokumentuju okrutnu nečovečnost Holokausta. Postoje još milioni takvih priča koje nikad nećemo čuti.
Ali kroz srce te tame pribijali su i neki zraci svetlosti. Jer stvarno, 27. januar 1945. godine nije bio tužan dan, bio je srećan dan. Tog dana je oslobođen Aušvic. Bilo je još mnogo drugih priča o hrabrim ljudima po celoj Evropi i šire — uključujući i porodice sa Kosova — koji su svesno pružali utočište Jevrejima, svojim prijateljima, komšijama i izbeglicama, ponekad pod velikim rizikom za sebe same.
Ono što danas treba da nas nadahne nisu samo strahote Holokausta već i hrabrost tih ljudi. Oni treba da nas podstaknu da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo i da se borimo protiv sistematskog državnog nasilja — na svakom nivou uključujući genocid — gde god da se odigrava u svetu.
Ovde, na Kosovu, na kojem je počinjen poslednji genocid u 20. veku, više smo nego voljni da učinimo ono što je do nas u ovoj svetoj dužnosti. Odmah posle nelegalne ruske invazije na Ukrajinu, pridružili smo se sankcijama protiv odgovornih koje su uvele SAD i EU. Na vojnom planu, kosovski vojnici su srčano učestvovali u vežbi Evropski branilac (Defender Europe), a ove godine mi ćemo biti domaćin vojne vežbe u našoj zemlji. Nakon što su Talibani preuzeli vlast u Avganistanu, na Kosovu smo prihvatili 1.893 avganistanskih izbeglica, a spremni smo da primimo do 5.000 izbeglica iz Ukrajine. Na kraju, u sklopu našeg programa „Novinari stalni izveštači“, primili smo 12 novinara iz Ukrajine i pet iz Avganistana, koje sam ranije ove nedelje lično dočekao i pozdravio u Prištini.
I zato, na ovom današnjem skupu namenjenom da obeležimo sećanje na žrtve Holokausta, podsetimo se na prošlost, sa pogledom na budućnost. Najbolji način da očuvamo sećanje na stradale nije samo našim rečima već i našim dalima. Ukratko, da se nikad ne zaboravi ali i da se nikad ne ponovi.
Last modified: 3 фебруара, 2023