Priština, 30. avgust 2022. godine
Suočavanje sa prošlošću stavili smo kao posebno poglavlje u opšti okvir koje bi trebalo da bude deo konačnog sporazuma sa Srbijom. Ne možemo da idemo ka budućnosti bez rešavanja prošlosti, bez suočavanja sa istom, rekao je premijer Republike Kosovo Albin Kurti u svom govoru povodom Međunarodnog dana nasilno nestalih osoba.
On je ponovio da je Vlada Republike Kosovo privržena i posvećena istini za sve nasilne nestanke koji su se desili na Kosovu bez obzira na etničku pripadnost, poreklo i zajednicu.
Voleli bismo da i Srbija to uradi, odnosno da se suoči sa svojom prošlošću. Da ozbiljno tretira ono što se desilo i posle pada Miloševića kada su otkrivene pet velikih masovnih grobnica sa ukupno 950 otetih i ubijenih, ubijenih i otetih naših ljudi u Batajnici, Perućcu, Petrovom Selu, Rudnici i Kiževku rekao je premijer.
Srbija i dalje negira ratne zločine na Kosovu, naglasio je premijer Kurti dodajući da ni 23 godine kasnije ne pokazuje spremnost da potpiše predloženi sporazum, koji bi doprineo rasvetljavanju sudbine nasilno nestalih građana Kosova.
Potrebna nam je pravda za sve zločine počinjene tokom rata i za svaki minut čekanja u najstrašnijoj strepnji nakon rata. Nećemo prestati da tražimo pravdu, rekao je premijer Kurti.
Prisutnima su se obratili Andin Hoti predsednik Vladine komisije za nestala lica, Ahmet Grajqevci iz Koordinacionog veća udruženja porodica nestalih lica Kosova kao i Flaka Zogu i Gramoz Beriša u ime članova porodica lica koja su nasilno nestala tokom rata na Kosovu.
Celi govor premijera Kurti:
Dragi članovi porodica nestalih, Flaka, Gramoz,
Poštovani predstavnici diplomatskih predstavništava u našoj zemlji,
Poštovani ministri Vlade i poslanici Skupštine,
Dragi članovi porodice narodnih heroja i palih boraca,
Sestre i braćo,
Dame i gospodo,
Sastajemo se danas ovde da obeležimo Međunarodni dan nasilno nestalih osoba.
Decembra 2010. godine, Generalna skupština Organizacije Ujedinjenih nacija je proglasila 30. avgust – Međunarodnim danom nasilno nestalnih osoba. Ovu inicijativu pokrenula su udruženja latinoameričkih porodica koja su želela da rasvetle sudbinu svojih nasilno otetih i nestalih rođaka.
Odjek ovog bola je veoma širok. Kao što je dubok i ubod ovog bola.
Iz celog sveta danas su ujedinjeni pozivi članova porodica, udruženja i država za istinu.
Naša država, Vlada Republike Kosovo je privržena i posvećena istini za sve nasilne nestanke koji su se desili na Kosovu bez obzira na etničku pripadnost, poreklo i zajednicu.
Nakon završetka rata na Kosovu u junu 1999. godine, registrovano je 6.057 nestalih osoba prema Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. Danas je još 1.617 nestalih, velika većina Albanaca, ali ima i Srba, Roma i drugih. Treba da se rasvetli sudbina svih, tj. svakog. Bez izuzetka, bez diskriminacije.
Suočavanje sa prošlošću stavili smo kao posebno poglavlje u opšti okvir koje bi trebalo da bude deo konačnog sporazuma sa Srbijom. Ne možemo da idemo ka budućnosti bez rešavanja prošlosti, bez suočavanja sa istom.
Voleli bismo da i Srbija to uradi, odnosno da se suoči sa svojom prošlošću. Da ozbiljno tretira ono što se desilo i posle pada Miloševića kada su otkrivene pet velikih masovnih grobnica sa ukupno 950 otetih i ubijenih, ubijenih i otetih naših ljudi u Batajnici, Perućcu, Petrovom Selu, Rudnici i Kiževku.
Međutim, Srbija i dalje negira ratne zločine na Kosovu. Ni 23 godine kasnije ne pokazuje spremnost da potpiše predloženi sporazum, koji bi doprineo rasvetljavanju sudbine nasilno nestalih građana Kosova. Danas smo ovde okupljeni zbog nestalih osoba.
Toliko ih je i toliko nam nedostaju. Uvek nas prate. Nikada nas nisu napustili. Oni su oteti. Nisu se vratili. Neki su nam delimično vraćeni, kao posmrtni ostaci. Samo sećanja, čežnja, čekanje i bol su potpuni. Bili su odvojeni od porodica, ali nikada nisu bili odvojeni od naših srca i umova. Nismo ih zaboravili jer ne možemo ih zaboraviti.
Oni su sa nama u svakodnevnom životu. Ali nema ih u radostima svih ovih godina. Nema ih za stolom za večeru, ali nikada ne nedostaju za stolovima za odluke. Kakvu god odluku da donesemo, sećamo se da smo Kosovo nestalih, Kosovo nasilno nestalih osoba. Mnogi su se vratili kako ih nismo očekivali, kao kosti. A mi ih još čekamo.
Prošlo je mnogo vremena i vreme se ne može vratiti. 23 godine kasnije majkama ne nedostaju samo deca, već i deca dece. I one koje nisu mogle da se rode. Majka koja danas u samoći tuguje i čeka nasilno nestale sinove, bila bi bakica u kući punoj buke iz života unuka i praunuka.
Danas smo započeli dan u kući muzeja porodice Qerkezi, u Đakovici. Majka Ferdonija je sačuvala sve što je ostalo od svih nestalih članova porodice. Ona ih ne čuva za uspomene, jer ih ima sve u glavi. Ne idemo da je posetimo da ih podsetimo, jer ih ne zaboravljamo. To mesto nam služi kao dokaz da je politika genocida i dalje se zaštiti. Niko se nije izvinio majci Ferdonija.
Niko joj nije dao odgovornost. Niti majci Nysreti, majci Luljeti kao i mnogim, mnogim drugim majkama.
Majke, očevi, članovi porodica, građani Kosova su prezreni zbog patnji kroz koje još uvek prolaze zbog rata od strane onih koji čine ili podržavaju zločine nad njima. Deca koja nikada nisu poznavala svoje roditelje, koja su im oduzeta zajedno sa pravom da dožive njihovu ljubav. Odrastali su bez njih. A njihov bol se povećava kada se zločini negiraju, ili samo kada se minimiziraju.
Ne znamo koliko oproštenje i pokajanje smanjuju bol roditelja koji su tražili i traže svoju decu. Ali neizvinjavanje, znamo da samo povećava bol. Nepokajanje produbljuje patnju i bes. Priznavanje zločina koje je Srbija počinila na Kosovu je minimum jedne humane politike, tj. da bude protiv genocidne politike.
Nikada ih nećemo zaboraviti. Svet ih nikada ne sme zaboraviti. Potrebna nam je pravda za sve zločine počinjene tokom rata i za svaki minut čekanja u najstrašnijoj strepnji nakon rata. Nećemo prestati da tražimo pravdu.
Hvala vam svima na pokazanoj posvećenosti i upornosti.
Last modified: 2 децембра, 2022