Atina, 11. jul 2022.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvuje na Symi simpozijumu, 24. po redu, u Atini.
Prvog dana simpozijuma, premijer Kurti je učestvovao u panel diskusiji „Implikacije rata u Ukrajini: Nova strategija za ubrzanje pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji: Mogućnosti i scenariji“.
U svojoj diskusiji, premijer je naglasio uspehe tokom prve godine upravljanja, poboljšanje ekonomskih i demokratskih indikatora, kao rezultat institucionalne stabilnosti.
On je rekao da je Kosovo dvostruka uspešna priča. S jedne strane uspešna priča zbog intervencije NATO-a 1999. godine, čiji je cilj bio da zaustavi srpski genocid Miloševićevog režima, a s druge strane, kako se izrazio premijer, to je uspešna priča zbog kombinacije ekonomskog rasta sa kvalitativnom demokratijom.
Što se tiče integracije u Evropskoj uniji, premijer je izrazio verovanje da najbolji put za napredak je Berlinski proces, nakon novog početka koji je pokrenuo kancelar Šolc. Ovaj Berlinski proces 2.0, kako ga je nazvao premijer Kurti, doneo bi zajedničko regionalno i EU tržište kao vrednost i mehanizam unutar svih šest zemalja Zapadnog Balkana.
„Kada kažem evropske vrednosti mislim na vladavinu prava, ljudska prava, građanska prava, suočavanje sa prošlošću, demokratizaciju, slobodu medija, manjinska prava“, rekao je on.
O ruskoj invaziji i vojnoj agresiji u Ukrajini, premijer je rekao da je hitna dužnost za EU, i da veruje da osim pokazivanja empatije, simpatije i solidarnosti prema ukrajinskom narodu i njihovim naporima za oslobođenje, moramo uraditi sve što možemo da im pomognemo da oslobode sebe.
Premijer Kurti je istakao da EU i NATO moraju više da sarađuju jer će se o bezbednosti i odbrani Evrope odlučiti u ovoj deceniji.
Kompletan govor premijera Kurtija:
Dobar dan,
Imam veliku čast i zadovoljstvo da budem deo Symi simpozijuma, što sam se vratio ovde, a mislim da ne postoje ljudi koji se ne vraćaju ovde. Ovo je veliki forum progresivne politike, socijaldemokrata i zelenih.
Imali smo veoma dobru prvu godinu u vladi nakon plebiscitarne pobede iz prošle godine, u februaru prošle godine. Imali smo institucionalnu stabilnost koja nam je omogućila da imamo impresivan ekonomski rast od 10,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, prvi dvocifreni rast koji je prvi put zabeležen nakon oslobođenja, 1999. godine.
Strane direktne investicije su porasle za 22 odsto, poreski prihodi za 54 odsto, bez promene fiskalne politike. Mislim da kada ljudi imaju nadu više troše nego što štede, a kada vide da nema korupcije u vladi, pokazuju veću spremnost da plate poreze.
Zatim smo imali rast u kapitalnim investicijama za 10,3 odsto, dodali smo 25,000 novih radnih mesta na tržištu rada i imali smo rast izvoza za 83, 6 odsto uprkos niskoj osnovi, izvoz je porastao za 83,6 odsto, obrada drvne sirovine, kože, tekstila, hrane, pića i IT sektora.
U indeksu o percepciji korupcije ostvarili smo napredak za 17 mesta u borbi protiv korupcije, a takođe smo ostvarili napredak za 17 mesta u indeksu slobode medija organizacije World Freedom.
Prema World Justice Project, za procenu vladavine prava, Kosovo zauzima 60. mesto u svetu i prva je od šest zemalja Zapadnog Balkana. Primili smo oko 1500 afganistanskih izbeglica, 5 odsto od njih su još uvek na Kosovu, a izrazili smo spremnost da primimo do 5000 ukrajinskih izbeglica.
Danas su četiri novinara iz Ukrajine postali građani, stanovnici našeg glavnog grada Prištine, pored četiri novinara koji već rade iz Prištine na informisanju Ukrajinaca, i ne samo njih.
Ovo je bila godina ekonomskog rasta i borbe protiv korupcije, socijaldemokratske vlade sa institucionalnom stabilnošću. Imali smo Paket ekonomskog oživljavanja, 7 odsto bruto domaćeg proizvoda za one koji su izgubili radna mesta, za profilizaciju na radnim mestima, za domaću proizvodnju, rast izvoza, podršku porodicama, podršku za zdravstvene radnike i policiju tokom pandemije COVID-19 i brojne druge mere.
Javno obrazovanje je sada besplatno i na univerzitetskom nivou, a naročito smo povećali broj školskih stipendija za devojke koje studiraju na STEM i za manjine. Jer, uopšte gledano, studentkinje su bolje od studenata, ali nakon što diplomiraju one završavaju u javnom sektoru, gde su plate dosta niže, a momci idu u privatni sektor, gde su plate više, naročito u IT sektoru. U srednjoročnom planu ovo posmatramo kao socijalni jaz koji želimo da sprečimo. Ovo je razlog zbog čega kada se radi o STEM studijama mi dajemo veliku prednost devojkama.
Povećali smo budžet za subvencionisanje po hektaru za sejanje pšenice i pružamo podršku poljoprivredi kao nijedna vlada pre nas. Stavljamo tačku na neformalnost i na monopole u ekonomiji, zaplenili smo 1.1 tonu narkotika, uništili smo 54 kriminalne grupe, 270 državnih i javnih službenika su uhapšeni zbog korupcije i zloupotrebe dužnosti u prvoj godini našeg četvorogodišnjeg mandata.
Mi verujemo da je Kosovo dvostruka uspešna priča. S jedne strane uspešna priča zbog intervencije NATO-a 1999. godine, čiji je cilj bio da zaustavi srpski genocid Miloševićevog režima. Intervencija na Kosovu je vredela.
A takođe smo uspešna priča zbog kombinacije ekonomskog rasta sa kvalitativnom demokratijom. Jer, kao što znamo, postoje supersile koje žele dokazati da ekonomskom rastu nije potrebna demokratija, da je zapravo autokratija bolja jer donosi sigurnu stabilnost.
Ali mi dokazujemo da ekonomija i demokratija idu uporedo jedna sa drugom i to je veoma važno jer je to ogroman napor oko diskursa, oko naracije 21. veka. Mi nismo velika zemlja, ali smo veoma dobar primer ekonomskog razvoja i kvalitativne demokratije koje zajedno koračaju.
Autokratije su svuda opasne, ne samo u Ruskoj Federaciji, a ja verujem da favorizovanje političke stabilnosti pre demokratskih reformi je dovelo na scenu ove autokrate.
Dugo vremena smo favorizovali političku stabilnost pre demokratskih reformi. Prošlo je 227 godina otkako je Imanuel Kant objavio svoj čuveni esej „Večni mir – demokratije se ne bore jedna protiv druge“.
A to možemo videti u slučaju ruske invazije i vojne agresije u Ukrajini. Da je Ruska Federacija demokratska, ne bi napala Ukrajinu. Tu postoji i kontrast, nije samo autokratija protiv demokratije, već i Republika protiv Imperije, jer mislim da živimo u teškim vremenima kada se protiv Republika bori. Ljudi koji ne veruju u građanska prava, ljudska prava, koji ne veruju u jednakost, već u moć, samo u moć koju koriste, zloupotrebljavaju, vrše i onda imamo ove posledice.
Što se tiče integracije u Evropsku uniju, verujem da imamo najbolji put napred sa Berlinskim procesom, ako mogu da ga nazovem 2.0, nakon novog početka koji je započeo kancelar Šolc koji svi čekamo na jesen ove godine. Ovaj Berlinski proces 2.0 doneo bi zajedničko regionalno i EU tržište kao vrednost i mehanizam unutar šest zemalja Zapadnog Balkana.
Kada kažem evropske vrednosti mislim na vladavinu prava, ljudska prava, građanska prava, suočavanje sa prošlošću, demokratizacija, sloboda medija, manjinska prava.
Mislim da sa kancelarom Šolcom u Berlinu i predsednikom Bajdenom, kao vodećim progresivnim svetskim liderom koji je trenutno u Beloj kući, možemo da ojačamo transatlantski aspekt izvan bezbednosnog aspekta. Takođe, u smislu socijaldemokratskih, progresivnih pogleda na svet. Vreme pokazuje da je EU nekako prepuštena levici. Zato što desničarski faktori i vlade žele oslabljenu EU za svoje nacionalne interese.
Socijaldemokrate, levičari, su oni kojima je EU od Drugog svetskog rata prepuštena kao glavni istorijski proces i politički projekat mira i prosperiteta u Evropi. Levica mora imati hrabrosti da prigrli svoju sudbinu da im je EU ostavljena. A ovo je ključno pitanje za socijaldemokrate danas.
Berlinski proces 2.0 mogao bi biti modeliran po EFTA-EEA, slično Norveškoj, Lihtenštajnu, Švajcarskoj i Islandu koji ga imaju kao ugovor sa EU, sa zajedničkim sudom i savetodavnim, nadzornim organom, gde bi se EU razvijala unutar svake zemlje, ali ipak ne samo od sebe, jer nam je potrebna pomoć spolja. Dakle, mi moramo da razvijamo EU u sebi. Mislim da je za sve nas Evropa naš kontinent i EU naša sudbina i mislim da imamo sreće zbog toga.
Veoma sam često kritičan prema EU, ali nikada ciničan ili ogorčen. Greška je biti ciničan ili ogorčen jer u nekim slučajevima nepoverenje EU u ljude i države Zapadnog Balkana nema veze sa nama, već sa EU. To je izraz nedostatka samopouzdanja. Dakle, kada EU pokazuje nepoverenje prema nama, ja brinem za EU, ne za nas, i zaista želim da doprinesem boljoj EU, proširenju EU, gde unutrašnja konsolidacija i spoljno proširenje idu jedno uz drugo.
Naravno, ruska invazija i vojna agresija su hitan zadatak za EU i verujem da pored pokazivanja empatije, simpatije i solidarnosti prema narodu Ukrajine i njegovim oslobodilačkim naporima, moramo učiniti sve što možemo da im pomognemo da se oslobode.
I osećam da uvek okupirani narodi mogu da plate visoku cenu za okupaciju i da na kraju osvoje svoju slobodu. I to je izvodljivo.
Ne treba razmišljati o verovatnoći da ćemo pobediti, već jednostavno pomoći jer smo na pravoj strani. Dakle, vreme je za normativu zasnovanu na viđenju vrednosti, a ne kalkulaciju za utilitaristički pristup.
Jer ovu brutalnu i neopravdanu invaziju do sada nismo videli. Mislim da se to verovatno neće videti ni u bliskoj budućnosti. Ovo me posebno brine jer je Srbija na Zapadnom Balkanu razvila veoma široke i bliske odnose sa Ruskom Federacijom. Ali o tome mogu više da pričam u delu za pitanja i odgovore.
Želim samo da istaknem činjenicu da je Srbija prošle godine planirala 99 zajedničkih vojnih aktivnosti sa Rusijom i izvela 104, što znači da su premašili svoj plan. U 2012. godini samo 2 zajedničke vojne aktivnosti, 2016. godine 50 zajedničkih vojnih aktivnosti, a prošle 104. Gazprom takođe poseduje i 56 odsto akcija Naftne industrije Srbije, većinu akcija najvećeg skladišta gasa u Banjskom Dvoru u Vojvodini, koje je drugo najveći u jugoistočnoj Evropi. Od 250 poslanika u Skupštini Srbije, 151 je bio član Grupe prijateljstva Srbija-Rusija.
Regionalno sedište Sputnjika za Balkan je u Beogradu. Ova povezanost Republike Srpske u Bosni, ali posebno Srbije sa Kremljom, trebalo bi da nas sve zabrine. Postoji 48 isturenih operativnih baza oko granice sa Kosovom od avgusta 2001. godine; 28 vojnih, 20 žandarmerijskih.
Ne kažem da će napasti ovog ili sledećeg meseca, mislim da se to neće desiti. Ono što me brine jeste da ako posle Ukrajine budemo imali sukob i „prelivanje“ negde drugde, onda će Balkan biti epizoda broj tri. Mislim da nismo epizoda broj dva. Do sada smo imali epizodu broj jedan u Ukrajini, moj predosećaj mi kaže da ćemo sigurno biti epizoda broj tri.
Zbog toga, EU i NATO moraju da sarađuju, oni su potrebni jedni drugima više nego ikada ranije.
Mi smo prošle godine učestvovali na „Defender Europe 2021“, učestvovaćemo na „Defender Europe 2023“, naredne godine.
Potrebne su nam više zajedničkih aktivnosti, jer će se o bezbednosti i odbrani Evrope odlučiti u ovoj deceniji.
Hvala vam puno.
Last modified: 2 децембра, 2022