Priština, 25.10.2022
Premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti učestvovao je na otvaranju samita Zapadnog Balkana „The Western Balkans Summit 2022“, koji je organizovao prestižni časopis The Economist, u saradnji sa Kancelarijom premijera Republike Kosovo.
Celi govor premijera Kurtija:
Dobro jutro, dame i gospodo,
Veoma srdačna dobrodošlica svim našim uvaženim gostima koji su otputovali u Republiku Kosovo da učestvuju na današnjem važnom događaju: Samit Ekonomista za Zapadni Balkan 2022 (Western Balkans Summit 2022), sa odgovarajućom temom vremena „Izgradnja mostova za mir, prosperitet i solidarnost“. I veliko hvala organizatorima koji su me pozvali da predstavim prvi panel pod nazivom: „Uklanjanje barijera za održivi rast, prosperitet i stabilnost za Zapadni Balkan“.
Kao što je tema samita u celini, tako i tema ovog prvog panela su velike i važne teme. Lako bismo mogli provesti nedelju dana raspravljajući o njima, umesto sat ili dan. Stoga će moja namera u ovim uvodnim rečima biti mnogo skromnija. Koristeći Republiku Kosovo kao primer, nadam se da ću pokazati da je ključ za postizanje održivog rasta, prosperiteta, stabilnosti i mira – ne samo na Zapadnom Balkanu, već iu Evropi i šire – demokratija. Pod “demokratijom” konkretno mislim na: uspostavljanje i unapređenje demokratskih država koje dobro funkcionišu i solidarnost među takvim državama.
Naša vlada je stupila na dužnost 22. marta 2021. godine uz odlučujuću narodnu većinu. Samo godinu i po kasnije, već smo pokazali da demokratija i ekonomski napredak idu ruku pod ruku. Naravno, od suštinskog značaja za demokratiju je blisko povezan princip vladavine prava. Demokratska vlada, pozajmljujući reči reči Džona Adamsa, je „vlada zakona, a ne vlada ljudi“. To je zato što su zakoni, usvojeni od strane izabranih predstavnika, konačni izraz volje naroda. Stoga, istinski demokratska država mora osigurati da se zakon u potpunosti poštuje od svih i da se jednako primjenjuje na sve – bogate i siromašne, jake i slabe.
Sa našom Vladom, Republika Kosovo je napravila velike korake ka ovom idealu. Prošle godine smo se poboljšali za 17 mesta na Indeksu Percepcije Korupcije Transparency International-a i za još 17 mesta na Svetskom Indeksu Slobode Štampe Reportera bez Granica. I mi smo broj jedan u regionu po vladavini prava, prema Projektu Svetske Pravde.
Od kada smo stupili na dužnost, organi za sprovođenje zakona su sproveli oko 800 policijskih operacija protiv privrednog kriminala i korupcije i uhapsili preko 2.000 osobe, uključujući oko 300 javnih i državnih službenika. Oni su razbili 68 kriminalnih grupa i zaplenili preko 1,7 tona ilegalne droge. A samo prošle nedelje, tužioci su zaplenili 75 vila koje su bile nelegalno izgrađene u nacionalnom parku. Spisak vlasnika bio je šokantan, ali ne i iznenađujući: visokorangirane sudije, bogati biznismeni (poslovni ljudi), političari i njihovi srodnici. Era zvanične korupcije i nekažnjivosti visokog nivoa brzo se bliži kraju.
Naš napredak u demokratizaciji jednak je našem ekonomskom napretku. Prošlu godinu smo završili sa 10,7% BDP-a kao privredni rast i rast od 83,6% u izvozu, hrani i pićima, IKT sektoru, koži, tekstilu i posebno preradi drveta i metala. Strane direktne investicije na Kosovu su takođe povećane za 47,6%, dok su poreski prihodi za 34%, bez promena u fiskalnoj politici. Otvorili smo preko 25.000 novih radnih mesta. A ovogodišnji budžet je najveći u istoriji naše zemlje.
Kada kažem da demokratija i ekonomski napredak idu ruku pod ruku, ja iznosim ne samo logičnu tvrdnju, već i uzročnu. Da, suprotno onome što neki od svetskih diktatora veruju, ne postoji nikakva prirodna kontradikcija između demokratije i ekonomskog uspeha. Ali iznad toga, naše demokratske reforme su takođe direktno doprinele ovom uspehu, na najmanje tri različita načina.
Prvo, strane kompanije su mnogo spremnije da investiraju u neku zemlju ako nisu prinuđene da korumpiraju javne službenike da uđu na domaće tržište. Na Kosovu su prošli dani „plati za igru“. Drugo, veća je vjerovatnoća da će pojedinci i poslovanja plaćati poreze kada znaju da će njihov novac država potrošiti odgovorno, umesto da ga kradu korumpirani političari i njihovi srodnici. I treće, kada su ljudi optimisti u pogledu pravca vlade i zemlje, oni teže da troše umesto da štede. Na sve ove načine, naše demokratske reforme su pomogle napredovanju našeg ekonomskog napretka.
Ali uprkos ovom napretku, mi uvek nastojimo da učinimo više da pomognemo našim građanima da se izbore sa mnogim krizama koje danas pogađaju svet. I ovde Kosovo može ponuditi koristan plan—plan za to kako demokratija koja dobro funkcioniše može uspešno da upravlja krizom za dobrobit svih građana, posebno onih sa manje prednosti.
Ovo je posebno važno, jer Kosovo vodi žestoku bitku protiv dve od najzabrinjavajućih ekonomskih pretnji sa kojima se svet danas suočava: drastičnog smanjenja snabdevanja energijom i naglog rasta cena, posebno osnovnih proizvoda. Zbog nepostupanja i nemara vlasti u prošlosti, ovi problemi pogađaju građane Kosova više nego građane nekih drugih zemalja. Na primer, tokom prethodne dve decenije gotovo je potpuno izostalo ulaganje u nove izvore proizvodnje električne energije. Ovo, kombinovano sa neuspehom da se izvrše neophodne popravke kako bi naše postojeće elektrane održale u potpunosti funkcionalne. Kao rezultat, Kosovo je postalo preterano zavisno od uvozne električne energije. Slično tome, u istom vremenskom periodu nedostajala je podrška vlade za lokalne proizvođače i industrije. To je naše građane učinilo ranjivim na brzo rastuće cene robe strane proizvodnje.
Suočena sa ovim jedinstvenim izazovima, naša vlada se rukovodila sa dva glavna cilja. Prvi je kratkoročni cilj: osigurati da naši građani budu što je moguće više zaštićeni od najgorih efekata trenutne situacije. S tim u vezi, trenutno usvajamo suštinski paket za ublažavanje inflacije. Taj paket subvencioniše račune za struju onima koji smanjuju potrošnju struje. Na primer, za količinu energije koju mesečno uštedite ove jeseni i zime, u odnosu na isti mesec prošle godine, udvostručićemo subvenciju domaćinstva. Takođe pruža finansijsku pomoć penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, studentima i radnicima u javnom sektoru. I konačno, daje podsticaj poslodavcima u privatnom sektoru da povećaju plate svojim radnicima kako bi ublažili udar rasta cena. Svako privatno preduzeće koje odluči da poveća plate svojim zaposlenima, mi ćemo subvencionisati 50% povećanja.
Uz ove kratkoročne mere, naša Vlada preduzima i korake na rešavanju i dugoročnih problema koji su naše građane pre svega učinili izuzetno ranjivim. U sektoru energetike sprovodimo novu desetogodišnju strategiju koja se fokusira na obezbeđivanje novih izvora električne energije, posebno obnovljivih izvora. Pregovarali smo i potpisali kompakt od 236,7 miliona dolara sa Korporacijom Milenijumskog Izazova (Millennium Challenge Corporation) koji će značajno doprineti ovom cilju. Kompakt dodeljuje sredstva za brojne prioritete, uključujući baterije za skladištenje, za povećanje efikasnosti i povećanje energetske bezbednosti. Takođe će proširiti mogućnosti zapošljavanja u energetskom sektoru za žene i mlade.
Štaviše, sproveli smo niz trajnih promena koje će pomoći građanima da prevaziđu kako aktuelne ekonomske izazove, tako i takve izazove u budućnosti. Tako smo, između ostalih inicijativa, po prvi put u Republici Kosovo uveli subvencije za majke i decu. Povećali smo penzije za 11%, uključujući invalidske penzije za 33%. I po prvi put u istoriji naše zemlje javno visoko obrazovanje je potpuno besplatno, samo za doktorat treba malo da se plati. Što se tiče privatnog sektora, izdvojili smo 108 miliona evra za proširenje lokalne proizvodnje i izvozne industrije. Dugoročno, ovo će smanjiti izloženost građana i poslovanja oscilacijama cena uvezene robe.
Želim da završim ovaj govor rekavši nekoliko reči o vezi između demokratije i mira, pored veze između demokratije i ekonomije, posebno u svetlu ruskog ilegalnog rata. Istorija nam je povremeno pokazivala da autokratski vladari, koji nisu odgovorni nikome osim sebi, često liberalno koriste rat kao sredstvo lične slave, teritorijalne ekspanzije ili finansijske dobiti. Nasuprot tome, odgovornost prema narodu čini demokratske države generalno nesklonim ratu. Da je Rusija prava demokratija, verovatno nikada ne bi izvršila invaziju na Ukrajinu. I slično tome, da je Srbija prava demokratija – umesto jednopartijske države u kojoj opozicija nema šanse da pobedi – ne bi predstavljala tako ozbiljnu pretnju dugotrajnom miru u našem regionu. U tom smislu, napor predsednika Bajdena da promoviše demokratske vrednosti širom sveta takođe se može posmatrati kao napor da se održi mir među narodima. Nasuprot tome, autokrate okreću leđa svom narodu da bi se zagrlili.
Nigde se ova tendencija više ne pojavljuje nego u sve prijatnijim odnosima između Rusije i Srbije. Za početak, Srbija i dalje odbija da se pridruži sankcijama EU-a i SAD-a protiv Putina i bogatih oligarha koji mu pomažu da ostane na vlasti. A otkako je počeo rat, Beograd je zatvorio jedno oko prema ruskoj agresiji, ratnim zločinima i drugim kršenjima ljudskih prava. Predsednik Srbije nije pokazao nikakvu zabrinutost zbog sklapanja dva velika sporazuma sa svojim prijateljem u Kremlju. Prvi sporazum, o kome su pregovarali u maju, obezbeđuje Srbiji trogodišnje snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije. Ovo je u trenutku kada je Rusija radikalno smanjila svoje snabdevanje zemljama EU-a, namerno pogoršavajući trenutnu energetsku krizu. Drugi sporazum, potpisan tek prošlog meseca, još je alarmantniji. Prema ovom sporazumu, Beograd i Moskva su se dogovorili da ubuduće održavaju međusobne konsultacije o spoljnopolitičkim pitanjima. Odavno znamo da Srbija želi da ima sve: rusko oružje i kineske investicije s jedne strane; Evropski novac i američku toleranciju s druge strane. Ali ruska invazija je otkrila nešto čega smo se dugo plašili, iako još uvek nije pouzdano poznato: Suočen sa izborom između demokratije i autokratije, Beograd šalje sve jasnije signale da će izabrati ovu drugu umesto prve.
Za razliku od našeg severnog suseda, Kosovo se pokazalo kao pouzdan partner i lojalan saveznik svih drugih demokratskih država. Sa entuzijazmom smo učestvovali u ‘Defender Europe 2021’ zajedno sa 26 drugih zemalja i među prvima smo koji su se pridružili sankcijama SAD-a i EU-a. Pružili smo utočište za preko 1.800 izbeglica iz Avganistana i devet novinara iz Ukrajine, koji su sada stanovnici našeg glavnog grada Prištine. Ukratko rečeno, naša spoljna politika je vođena čvrstim uverenjem da demokratski svet mora da govori jednim glasom. Mora delovati gvozdeno odlučno, ka zajedničkom cilju. Sada nije vreme za neutralnost, već za solidarnost. Izgledi za trajni mir – ne samo na Zapadnom Balkanu, već u Evropi i šire – zavisi od toga šta odlučimo da radimo zajedno.
Hvala Vam puno.
Last modified: 2 децембра, 2022