Priština, 15. avgust 2022.
U Univerzitetskoj biblioteci u Prištini je otvoreno 40. izdanje Međunarodnog seminara o albanskom jeziku, književnosti i kulturi.
Pozdravni govor premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija, pročitan na otvaranju 40. izdanja Međunarodnog seminara o albanskom jeziku, književnosti i kulturi:
Poštovani direktore Munishi,
Poštovana zamenice direktora Dhurata Sheri,
Poštovani predsedniče Kosovske akademije nauka i umetnosti, Mehmet Kraja,
Poštovani članovi Akademije,
Poštovani ministri,
Poštovani profesori, istraživači, dame i gospodo,
Žao mi je što danas ne mogu biti sa vama na najvažnijem godišnjem događaju za oblast albanologije.
Jezik i reči, jedna po jedna, uvek nas stavljaju pred visoku odgovornost. Čak, možda i ne samo odgovornosti, već i duga. Jezik je svakome od nas dao toliko toga. Ali ovo davanje u obliku dara jezika i njegovih tvoraca mora se pretvoriti u odnos. Dakle, ono što smo dobili moramo i dati.
Odnos između jezika i nacije nije samo istorijski. To su dve svesti koje pomažu znanju i univerzalnoj radoznalosti. Kroz jezik se pravilno uči ne samo ljubav prema naciji, već i prema samom životu, prema samom jeziku i ljudskosti.
Dok jezik gradi i održava naše odnose, pisci i istraživači održavaju naš jezik.
Napadnut isprekidanim razmišljanjem, brzim razmišljanjem, prevelikim pojednostavljivanjem, nepotrebnim prevođenjem, albanski jezik nije samo naše oruđe za znanje, politiku i život, već je i naš cilj razvoja.
Jezik je po svojoj javnoj prirodi naše zajedničko bogatstvo. Kada pisac, publicista ili prevodilac obogati svoj jezik, učinio je sve nas bogatijim kroz naš zajednički albanski jezik.
Jezička moć nije samo u potvrđivanju drevnosti, koja je naučno prevazišla sumnje, već i u prepoznavanju i upotrebi. Što bolje poznajemo jezik, bolje vladamo svojim mislima. Zbog toga je jezik politička i individualna nezavisnost.
Da ne treba pokušavati da razrešimo čvrsti čvor jezika, nacije, istorije i geografije je dokazan stav. One su čvrsto povezane jedna za drugom. Ali moramo ga zaštititi radi rezultata u svim disciplinama. Ne samo za našu kulturu, već za sve kulture koje nam se nude u pisanom obliku. Čak i radi učenja stranih jezika, potrebno nam je duboko poznavanje maternjeg jezika.
Prevodi su obavili mnogo zadataka, dajući nam stil, biografiju i istoriju druge zemlje, a ujedno su povećali naš rečnik.
Stoga, svi mi kao korisnici jezika moramo zapamtiti Čabeja i njegovu poruku, da „moramo služiti jeziku kao što on služi nama“.
Jezik je oblik nacije koji svuda nosimo sa sobom. Ne treba očekivati odavanje počasti zbog neprimjenjivanja obaveznih pravila koja nas kao disciplina obavezuje.
Svi treba da imaju visok osećaj odgovornosti, a ne samo sastavljači albanskog jezika i profesionalci, jezički naučnici. Stoga ga moramo učiniti dostupnim svim našim sunarodnicima gde god da žive.
U našim institucijama se po prvi put radi na implementaciji koncept dokumenta za učenje albanskog jezika u dijaspori i za sertifikaciju jezika.
Zajedno sa institucijama Republike Albanije pripremili smo tekst prvog nivoa „Albanski jezik i albanska kultura“ posvećen našoj deci u dijaspori, koji će biti podeljen u septembru, kao i zajednički bukvar.
Verujemo da je moguće integrisati našu dijasporu u Evropu i svet bez asimilacije. Učenje albanskog jezika je ključ integracije bez asimilacije.
Albanci su nacija jezika, ne samo zastave i drugih simbola. Stoga je poznavanje jezika neophodno za bolje razumijevanje našeg naroda i za učenje naše istorije. Uloga Seminara i doprinos istraživača u ovom aspektu su veoma vredni.
Četrdeseto izdanje Seminara, koliko sam informisan, imaće najveći broj seminarista i učesnika ikada, oko 150. Čestitajući vam ovu jubilarnu godinu, želim što plodonosnija predavanja, sesije i kurseve u obradi lingvističkih pitanja i učenju albanskog jezika.
Hvala.
Last modified: 2 децембра, 2022