Priština, 21. septembar 2022.
Pokrenut u okviru Berlinskog procesa, organizovan u saradnji sa Savetom za regionalnu saradnju (RCC), Digitalni samit Zapadnog Balkana je najveći regionalni događaj IKT-a, koji okuplja predstavnike vlada, privatni sektor, akademiju, i povezuje ih sa IKT zajednicom sa Zapadnog Balkana, EU i šire, rekao je premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, na otvaranju samita.
Naglašavajući da je digitalizacija jedan od glavnih prioriteta, on je istakao da Vlada radi na uspostavljanju elektronskih servisa sa građaninom u centru, koji pružaju povećanu transparentnost i odgovornost upravljanja, unapređuju kvalitet usluga i olakšavaju život građanima.
Govoreći o ljudskoj komponenti digitalne transformacije, premijer je istakao stanovništvo kao naš najveći nacionalni potencijal. Sa našom veštom omladinom u tehnologiji, živim IKT sektorom i preduzetničkim duhom naše IKT zajednice, mi imamo neke od ključnih komponenata za uspešnu implementaciju digitalne transformacije, rekao je on.
Premijer je istakao da je zalaganjem Vlade za društveno-ekonomski razvoj i transformaciju ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, cilj da se uspori odliv mozgova, kao i povratak mozgova, kroz inicijative koje će pomoći da se oslobodi potencijal naše dijaspore.
Ističući digitalne veštine, digitalnu povezanost, digitalnu ekonomiju i sajber bezbednost kao prilike i izazove naše zemlje, on je naglasio da su slični i izazovi sa kojima se suočavaju i druge zemlje Zapadnog Balkana.
Ovo izdanje Digitalnog samita pružiće priliku zemljama Zapadnog Balkana, da nastave i unaprede diskusiju o proširenju saradnje u oblastima kao što su interoperabilnost, digitalni identitet, slobodan protok podataka i sajber bezbednost, rekao je premijer. On je dodao da će samit takođe pomoći da se otvori put za integraciju Zapadnog Balkana u pan-evropsko digitalno tržište.
Kompletan govor premijera Kurti na otvaranju samita:
Uvaženi ministri,
Uvaženi predstavnici EU-a i Zapadnog Balkana,
Uvaženi pripadnici IKT zajednice,
Uvažene zvanice,
Dame i gospodo,
U ime Vlade Republike Kosovo, veliko mi je zadovoljstvo da budem domaćin 5. Digitalnog samita Zapadnog Balkana. Pokrenut u okviru Berlinskog procesa, organizovan u saradnji sa Savetom za regionalnu saradnju (RCC), Digitalni samit Zapadnog Balkana je najveći regionalni događaj IKT-a, koji okuplja predstavnike vlada, privatni sektor, akademiju, i povezuje ih sa IKT zajednicom sa Zapadnog Balkana, EU-a i šire.
Digitalizacija je jedan od glavnih prioriteta naše vlade. Radimo na uspostavljanju elektronskih servisa sa građaninom u centru, koji pružaju veću transparentnost i odgovornost upravljanja, zatim unapređuju kvalitet usluga i olakšavaju život našim građanima. Naš cilj je da koristimo digitalnu transformaciju kao podsticaj za reforme naše javne uprave, unapređenje kvaliteta našeg obrazovnog sistema, povećanje efikasnosti zdravstvenog i pravosudnog sistema i doprinos unapređenju svih oblasti upravljanja. A sa širom digitalizacijom u ekonomiji, uključujući digitalnu transformaciju vlade i poslovanja, cilj nam je da povećamo produktivnost i društveno-ekonomski rast.
Ljudi, a ne sama tehnologija, su najvažniji element, koji će napraviti ili prekinuti uspeh ove digitalne transformacije. A stanovništvo je naš najveći nacionalni potencijal. Sa našom veštom omladinom u tehnologiji, živim IKT sektorom i preduzetničkim duhom naše IKT zajednice, mi imamo neke od ključnih komponenata za uspešnu implementaciju digitalne transformacije. Međutim, kao i mnoge druge zemlje, i mi se suočavamo sa izazovom odliva mozgova. Globalna potražnja za veoma veštim IKT stručnjacima, koja nikada nije bila veća, pruža mogućnosti našoj veštoj omladini da emigriraju i nastave svoju karijeru u inostranstvu. Dakle, našem zalaganjem za društveno-ekonomski razvoj i transformaciju ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, cilj nam je ne samo da usporimo ovaj trend odliva mozgova, već i da pokušamo da ih vratimo kroz inicijative za povratak mozgova, koje će pomoći u oslobađanju velikog potencijala naše dijaspore u EU i SAD.
Kada govorimo o ljudskoj komponenti u digitalnoj transformaciji, ne treba da se brinemo samo za digitalne stručnjake. Takođe moramo uzeti u obzir ljude koji će koristiti digitalne tehnologije i sisteme, kao i digitalne veštine koje se očekuje da ih steknu. Stoga, moramo uzeti u obzir neophodne digitalne veštine za državne službenike, nastavnike i lekare, na kraju krajeva digitalne veštine naših građana. Ovo podrazumeva neophodnost angažovanja u programima i inicijativama usavršavanja i prekvalifikacije, koje će pomoći u rešavanju neusklađenosti digitalnih veština i porastu digitalnih veština u našem društvu.
Postignut je veliki napredak u poboljšanju digitalne infrastrukture i povezanosti unutar naše zemlje. Sa prodorom interneta koji pokriva preko 99% domaćinstava, Kosovo postiže bolje rezultate u odnosu na druge zemlje u regionu, čak i sa prosekom EU-a. Međutim, ostaje još mnogo toga da se uradi na poboljšanju digitalne infrastrukture i povezanosti u školama i bolnicama. A mi smo spremni da preduzmemo prve korake ka otvaranju vrata za pilotiranje i implementaciju 5G mreža.
Pandemija je dala veliki podsticaj rastu digitalne ekonomije. E-banking je sada postala glavni kanal za bankarske usluge i korišćenje elektronske trgovine e-commerce je značajno porasla. Sprovođenje „Digitalnog identiteta“ – projekta koji uskoro počinjemo uz podršku EU – biće značajan podsticaj razvoju digitalnog upravljanja i digitalne ekonomije.
Napredak nacionalne interoperabilnosti između vladinih sistema takođe će otvoriti vrata za više elektronskih usluga iz privatnog sektora. Međutim, mnogim našim poslovanjima koja nisu IKT, posebno malim i srednjim preduzećima, nedostaju kapaciteti da se uključe u digitalnu transformaciju, a ovo je još jedna oblast koja zahteva našu zajedničku pažnju.
Dok težimo da postanemo više digitalni, takođe postajemo ranjiviji na sajber napade. Sajber napadi imaju potencijal ne samo da obore internet stranice i da ih degradiraju ili ometaju pristup uslugama, već i ozbiljno da utiču na operacije kritične infrastrukture i narušavaju nacionalnu bezbednosti. A sajber napadi nisu daleka potencijalna pretnja; oni su naša svakodnevna realnost: Pre dve nedelje naša vlada je bila meta sajber napada; Nedelju dana kasnije napadnut je i naš javni operater Telekom. Dakle, kontinuirano adresiranje sajber bezbednosti preduzimanjem mera na političkom i operativnom nivou predstavlja neophodnu komponentu digitalne transformacije.
Sve ove mogućnosti i izazovi – digitalne veštine, digitalna povezanost, digitalna ekonomija i sajber bezbednost – nisu ograničene samo na Kosovo. Nekoliko nedelja pre nego što su napadnuti naši vladini sistemi, Albanija je takođe bila meta ozbiljnog sajber napada na njene vladine sisteme, kao i Crna Gora. Nedavno je napadnut i energetski operater Bosne i Hercegovine. Dakle, izazovi digitalizacije sa kojima se suočavamo su veoma slični onima sa kojima se suočavaju druge zemlje Zapadnog Balkana. A takve su i prilike.
Digitalni samit Zapadnog Balkana predstavlja odličan forum za razmenu znanja i iskustava između zemalja Zapadnog Balkana. Implementacija „roam-like-at-home“ na Zapadnom Balkanu je značajno dostignuće prethodnih digitalnih samita, jer je komunikaciju među ljudima u našem regionu učinila jeftinijom i lakšom. Vodič za smanjenje troškova rominga između Zapadnog Balkana i EU je još jedan važan korak napred koji će doneti koristi našim građanima i poslovanjima. Ovo izdanje Digitalnog samita pružiće priliku zemljama Zapadnog Balkana, da nastave i unaprede diskusiju o proširenju saradnje u oblastima kao što su interoperabilnost, digitalni identitet, slobodan protok podataka i sajber bezbednost
Samit će takođe pomoći da se otvori put za integraciju Zapadnog Balkana u pan-evropsko digitalno tržište.
Želim da se zahvalim našem Ministarstvu ekonomije na angažovanju u pripremi ovog izdanja samita.
Učesnicima želim mnogo plodnih diskusija i uspešno 5. izdanje Digitalnog samita Zapadnog Balkana.
Hvala Vam i još jednom dobro nam došli.
Last modified: 2 децембра, 2022