Priština, 24. novembar 2022.
Zahvaljujem, predsedniče Konjufca ,
Poštovani poslanici Skupštine, ministri Vlade,
Dame i gospodo,
Francusko-nemački predlog za normalizaciju kroz pravno obavezujući međunarodni sporazum, postaje predmet razgovora u Briselu, u pravcu postizanja sporazuma, koji bi našoj zemlji, koja je normalna i demokratska, uspostavila jedan normalni evropski odnos sa Srbijom, sa našim severnim susedom.
Na osnovu izjave potpredsednika Evropske komisije i visokog predstavnika za bezbednost i vanjsku politiku Borel, jasno je da tako nešto nije bilo uključeno u razgovore u ponedeljak.
Sada se nalazi precizno i sa jasnim statusom u prvom stavu. Nije bilo u ponedeljak, u tekstu koji mi je ponuđen na kraju.
Smatram da je ovo veliko dostignuće, jer je proces dijaloga po prvi put ušao u fazu pregovora o Opštem okviru, koji će biti pravno obavezujući i koji će rešiti fundamentalne probleme iz prizme međunarodnog prava.
Dana 18. avgusta, gospodin Borel je dao vredan doprinos, jer je strukturirao dijalog sa prvom tačkom, Opštim okvirnim sporazumom, i mislim da je 18. avgust najvažniji datum u ove dve godine u smislu procesa dijaloga. Prva tačka, Opšti okvir sporazuma. Druga tačka, aktuelnosti. Ne možemo izbeći drugu tačku, aktuelna pitanja, iako ponekad izgledaju tehničke prirode, jer se tiču mira i sigurnosti.
Međutim, pitanje registarskih tablica je tehničko, administrativno pitanje. U potpunosti se slažem, ali sa druge strane moram da priznam da smo u septembru prošle godine, takođe počeli da se ne bavimo samo tehničkim pitanjima, od trenutka kada je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bočan-Harčenko, došao na Jarinje i Brnjak, da vidi okupljanje srpskih trupa i poletanje aviona MIG29 u vazduh. Sada se radi o registarskim tablicama. Čak su i registarske tablice tehničke, ali posljedice su više nego političke.
Stoga sam se složio da druga tačka u dijalogu budu aktuelna pitanja, na engleskom current issues, tako ih zovu. U međuvremenu, prvi je bio Opšti okvir sporazuma. Ovo je važno. Dakle, krenimo od Opšteg okvira sporazuma.
U ponedeljak uveče mi je ponuđen dokument kao zajednički sporazum, koji je imao 95 reči i reči Francuska i Nemačka nisu bile nigde i nije se odnosio na francusko -nemački predlog ili na Evropsku uniju, kako sada govorimo, osim na pitanje registarskih tablica na izdavanje ovog predloga. Dakle, ne navodi se predlog, već se kaže ‘pitanje registarskih tablica će biti rešeno, prema tom predlogu’, a da se ne kaže francusko – njemački. 95 reči. Međutim, ovo, koje je sinoć dogovoreno, ima 194 reči, što je više nego duplo više od teksta. Oni su potpuno različiti.
Oni koji kažu da je ono što nije prihvaćeno u ponedeljak, prihvaćeno u sredu, ne znaju o čemu pričaju. Dvostruko je veći od sinoćnog teksta i nije sporazum. To jeste saglasnost , ali nije sporazum. Znate li zašto nije sporazum? Pogledajte šta piše u naslovu: Statement by HR/VP Borrell regarding the EU facilitated dialogue , dakle, Borelova izjava .
Ono što je sinoć urađeno, Borelovo saop[tenje je promenjeno. Mi nismo promenili stav, Borel je promenio izjavu i to je jako dobro.
Sinoćni dogovor nije dogovor o registarskim tablicama. Dogovorili smo se da uzajamno obustavimo postupke, tako da nećemo izricati kazne za KM registarske tablice i daćemo prostor pregovorima o Evropskom predlogu, koji se ranije zvao francusko -njemački, a ja ga zovem evropski, jer dana 11.novembra, kada sam se sastao sa gospodinom Borelom i Lajčakom u Parizu sa mojim timom savetnika, kada sam bio tamo, kada sam rekao francusko -nemački predlog, on je veoma oštro reagovao i rekao da je ovo evropski predlog. Rekao sam, u redu, izvinio sam se. Od sada ću ga zvati evropskim, uz podršku Francuske i Nemačke.
Međutim, u ponedeljak sam video da je on francusko -njemački, ukoliko bi to bio predlog Evropske unije, ne bi ga tako lako napustio. U ponedeljak se pokazalo da je to zapravo francusko -njemački, ali pošto insistira da se zove Evropske unije, za mene nije problem.
Sada želimo da uspostavimo osnovnu meru poverenja, kako bismo brzo dali šansu dijalogu, a trebao bi početi za nekoliko dana. U pretposlednjem pasusu se kaže da je narednih dana i jako je dobro što je sada sve ubrzano.
Znam da sam imao zahteve od gospodina Lajčaka za 12 meseci, od gospodina Eskobara za 10 meseci, ali verujem da se to može uraditi i da se radi mnogo brže. Nema potrebe za 12 meseci ni za 10 meseci i naš stav se pokazao ispravnim. Taj centar za registraciju vozila u Raški više ne izdaje KM. Nema potrebe za 12 meseci. Zašto 12 meseci? Zašto 12 meseci? I, naravno, ovo je dobro za državu Kosovo, ali ne samo za državu Kosovo. Dobro je za međusobne odnose sa našim severnim susedom, jer i oni imaju koristi.
Proglasili smo nezavisnost od Srbije. Srbija ima koristi kada proglasi nezavisnost od Kosova. Nemamo samo mi koristi, i oni imaju koristi.
Drugo, je da registarske tablice deo sinoćnog dogovora podrazumeva da Vlada ne izdaje i ne registruje nove tablice. U tekstu je jasno i postepeno će se nelegalne registarske tablice ukidati, u skladu sa takvim mehanizmom.
Uspeli smo da sprovedemo princip reciprociteta u tom delu sporazuma, koji je postao Borelova deklaracija , ali, naglašavamo, on važi do kraja pregovora o francusko -njemačkom dokumentu . Kada se ovi pregovori završe, tada ističe i rok trajanja ovog sporazuma .
Jučerašnji sporazum ima glavni i vremenski cilj za pregovore i usaglašenost strana u pogledu predloga Evropske unije, koji podržavaju Francuska i Njemačka, a to je što prije, ali najkasnije do početka proljeća 2023. što je naglašeno u pretposlednjem pasusu. Dakle, prije početka proljeća 2023. moglo bi biti ranije, ali može biti kasnije. Dakle, sporazum koji se mora postići mora biti pravno obavezujući i međunarodno obavezujući. Dakle, mi ne želimo samo sporazum za punu normalizaciju koji je pravno obavezujući već i međunarodno obavezujući, koji je u duhu i svrsi Bečke konvencije prava na ugovore. To ga čini međunarodno i pravno obavezujućim.
Sada je još jedno važno pitanje da se sporazum odnosi na zvanični stav Evropske unije, da se proizvodi briselskog dijaloga, dakle, prošli sporazumi podrazumevaju kao opšta dimenzija koja je sastavni deo francusko-njemačkog plana. Sada ne možemo poreći takvo podrazumevanje Evropske unije, ali isto tako naglašavamo da je sve u vezi s tim i razmatra u okviru predloga Evropske unije, koji podržavaju Francuska, Njemačka i Sjedinjene Američke Države. Dakle, prihvatili smo da su briselski sporazumi element delokruga francusko -njemačkog plana u njihovoj ukupnosti i ambigvitetu zajedno.
Naša saglasnost je priznanje stava EU, a ne stav prema nečemu konkretnom. Nismo prihvatili nikakvo pozivanje na konkretan sporazum, koji bi bio uključen u sinoćni tekst. Kada sam bio na razgovorima u ponedeljak, najveće insistiranje je bilo da se u sporazum koji je napisan u Borelovoj izjavi uvrsti i Zajednica opština sa srpskom većinom. Oni smatraju zajednicu kao suštinu normalizacije, mi vidimo uzajamno priznanje kao suštinu normalizacije i velika je razlika između ponedeljka i srede. U ponedeljak su tamo bili Borel i Lajčak, dok je juče, kao što ste videli, tamo bio samo Lajčak .
Drugo, ne slažemo se s prošlošću, ali nasljeđe prošlih vlada pretvorilo se u službeni stav same Evropske unije. Dakle, nasleđe sporazuma je pozicija Evropske unije, zato ih imate u Borelovoj izjavi. Za njegovu promenu potrebno je vreme i mora se izvršiti u okviru većeg plana, francusko – njemačkog, koji ćemo i dalje zvati predlog Evropske unije.
Jučerašnjim sporazumom utvrđen je prvi pregovarački princip francusko -nemačkog, evropskog pregovaračkog procesa, princip da smo mi i Srbija ravnopravne strane, zbog čega smo i nazvani “parties”. Takav okvir je snažan napredak ka činjenici da će predlog biti međunarodni sporazum, pravno obavezujući i sa uzajamnim priznavanjem u središtu. Dakle, međunarodno i pravno obavezujuće, prema Bečkoj konvenciji o pravu ugovora.
Srbija je prvi put prihvatila da su nazivi gradova Kosova deo teritorijalne nadležnosti naše Republike. Takav korak je fundamentalan u smislu zatvaranja nelegalnih i paralelnih struktura i prestanka njihovog finansiranja u bliskoj budućnosti.
I na samom kraju, u vezi sa nekim pitanjima koji su pomenuta, da vas informišem o svom stavu na svakom sastanku, ne samo u Briselu. Apelovao sam na sve Srbe koji su u institucijama, ne napuštajte ih, ne dajte ostavke, ne idite, ali nisam rekao da se vrate. Ja nemam pravo da kažem da se vrate. Ja imam političko pravo da vam kažem da ne idete, ali nemam pravo da vam kažem da se vratite. Njihov odlazak je individualni politički akt, njihov povratak je pravno, ustavno, institucionalno pitanje.
Nisam bio na početku prethodne sednice, videli smo da su se vratili. Vratili su se i položili zakletvu. Oni koji su otišli nisu se vratili, drugi su se vratili, položili zakletvu jer tako kaže Ustav i zakon. Dakle, povratak Srba u institucije ne može biti politički. To je pravno i ustavno pitanje. Naravno, ne želim da imamo etničke institucije, ali iako su Srbi otišli, oni nisu jedne nacionalnosti. Prvo, većina Srba u institucijama i dalje je u institucijama. Drugo, tu su Boshnjaci, Turci, Romi, Aškalije , Egipćani, Goranci , oni su takođe manjina. Nisu samo Srbi. Čak i Crnogorci, rekao je jedan tamošnji poslanik.
Dakle, sve ove manjine jesu, ima i Hrvata. To su manjine u našoj zemlji, a naša država nema samo jednu manjinu. Tačno je da je po broju najveća manjina, ali nije jedina. Zato ne idite, da. Vratite se, ne možemo. Smatram da takav stav treba da zadrže svi predstavnici našeg naroda i ja, kao premijer, i naša Vlada očigledno ne može bez Skupštine, bez podrške svih. Potrebna nam je vaša podrška, vi imate potrebe za naše izveštavanje, ali nam je svima potrebna diskusija zajedno i ja sam voljan to učiniti. I na plenarnoj sednici, i na sednici sa zatvorenim vratima, čak i na sastancima sa liderima, jer ne želim da hodam sam. To je pitanje izvan svakog od nas, pitanje izvan ovog mandata vlasti.
A što se tiče dijaloga sa lokalnim Srbima, juče sam se sastao sa 10 kosovskih Srba koji vode različite organizacije. Morate razumeti jednu stvar. Ne žele fotografije sa sastanka. Dijalog sa lokalnim Srbima se vodi. Ali ja ih ne mogu zaštititi. Jako mi je žao što je spaljeno šest srpskih automobila i nisam uspeo da ih zaštitim. Jako mi je žao zbog toga.
Čak i Srbi kada dođu na sastanke sramnom, ne žele da se slikaju. Razgovarali smo sat i po, ali ne žele da se slikaju, jer im se svete. I verujem da je najupečatljiviji slučaj bio slučaj mog bivšeg savetnika u Kurti 1, u proljeće 2020. godine, koji je dao ostavku dva sata nakon imenovanja.
Dakle, moramo voditi dijalog, ali moramo shvatiti da ovaj dijalog kao takav ne možemo objaviti. Verujem da se mnogi od vas susreću i sa kosovskim Srbima. Pitajte da li su voljni da to objave. Verujem da će u skoro svim slučajevima reći ne. I upoznajte ih što je više moguće. Podstičem vas da ih upoznate što je više moguće, kako biste ih integrirali. Ali moramo ih i sačuvati. Zašto ih moramo čuvati? Zato što ih ne uspevamo zaštititi. Postoje nelegalne strukture koje deluju na Severu Kosova i nakon akcija na severu Kosova odlaze u taj hotel sa druge strane granice gde je sedište kriminalaca. Ono je u Srbiji. Tamo imaju svoje sedište. Odnosno, sa druge strane planine Kopaonik, nalazi se hotel u kojem se okuplja štab kriminalaca, koji pale automobile, a potom beže. Ne uspevamo ih zaštititi. Nikada nije bilo više vladavine prava, ali naravno nije kao u drugim delovima zemlje. I to je ono čemu moramo težiti. Dakle, postoji dijalog sa lokalnim Srbima, ali to moramo da radimo veoma pažljivo.
Hvala!
Last modified: 2 децембра, 2022