Novinar Nikolaj Krastev: Pozdrav gospodine Kurti. Hvala vam što ste prihvatili da budete gost na Bugarskoj nacionalnoj televiziji.
Premijer Kurti: Hvala vam na pozivu.
Novinar Krastev: Gospodine Kurti, kakva je vaša prognoza završetka rata u Ukrajini?
Premijer Kurti: Jasno je da ruski blic krig u Ukrajini nije uspešan. I sada smo svedoci jednog pokušaja podele Ukrajine. Oni će hteti da uzmu što više teritorije od Ukrajine, jer posle ovih strašnih zločina koji su se desili na teritoriji Ukrajine kao rezultat ruske okupacije i vojne agresije, ne vidim kako se još mogu nadati uspostavljanju marionetske vlade. Zbog toga postoji veliki rizik da će insistirati na podeli Ukrajine podelom na zapadni i istočni deo. Tako bi istočni deo bio pod kontrolom Rusije, a oni Ukrajinci koji ne žele da njima vlada Moskva bi bili deportovani u zapadni deo zemlje i mogu da zamislim da je ambicija Moskve da zapadna Ukrajina bude zemlja bez izlaza na more, odnosno bez izlaza na Crno more. Na žalost, predsednik Putin misli samo na teritoriju, a ne na ljude, i zato želi što više od Ukrajine jer mu je želja da obnovi Rusko carstvo, u kome će on biti ne samo predsednik, već i novi car u 21. veku.
Novinar Krastev: Gospodine Kurti, da li se plašite da bi Ukrajina mogla postati druga Bosna? Šta vi mislite o tome?
Albin Kurti, premijer Republike Kosovo: Mislim da je bosnizacija Ukrajine velika opasnost, jer je podela Ukrajine veoma slična podeli Bosne. Do sada su ljudi u Ukrajini živeli zajedno, bez obzira na nacionalnu, versku ili politička ubeđenja. Možda neki od njih mogu imati jake simpatije prema Rusiji, ali su ipak koegzistirali sa onima koji nisu imali simpatije prema Moskvi, Rusiji. Sada, posle ovog nasilja, posle ovog upada vojne mašinerije koju je predvodio predsednik Putin, koji je s jedne strane nostalgičan za dalekom prošlošću Rusije, a sa druge strane ogorčen zapadnim demokratijama, mogao bi dovesti do još većeg nasilja da uništi društvenu koheziju unutar zemlje, u Ukrajini.
Mi smo kao Republika Kosovo podržavali sankcije od početka i uveli smo sankcije Ruskoj Federaciji u skladu sa Savetom Evropske Unije, koja želi da uništi državu i koristi rat kao sredstvo za podelu društva i porodica, da teritorijalizuje problem koristeći svoju vojsku kao glavno sredstvo za teritorijalizaciju svog prisustva. To se dogodilo u Bosni pre 30 godina kada je Srbija podelila Bosnu na teritorije koje su kontrolisale njene vojne jedinice protiv Bošnjaka, Muslimana i Hrvata. U slučaju Bosne, Sarajevo je ostalo van Republike Srpske, koja čini 49% teritorije. Ali u ovom slučaju, mislim da Ruska Federacija namerava da opkoli Kijev, tako da je Kijev sada na ivici da se pretvori u Sarajevo. U Bosni i Hercegovini je pre 30 godina Sarajevo kao glavni grad bilo pod opsadom tri i po godine i sada vidim kako je Kijev u velikoj opasnosti da bude okružen ruskom vojnom mašinerijom.
Novinar Krastev: Gospodine Kurti, proruska propaganda tvrdi da postoji veza između nezavisnosti Kosova i aneksije Krima. Šta biste rekli o ovom poređenju? Vidite li jednu takvu vezu?
Premijer Kurti: Ne vidim vezu. Ali vidim plan Kremlja da iskoristi sve što mu padne na njegovoj mašti, ma koliko pogrešno bilo, da opravda ono što planira godinama. Da bi pomogli Srbiji, žele da iskoriste Kosovo i da opravdaju aneksiranje Krima i Donbasa zloupotrebljavaju slučaj Kosova. Na Kosovu je došlo do genocida od strane Srbije i u proleće 1999. godine NATO je intervenisao da okonča genocid. Srpske snage predvođene Miloševićevim režimom ubile su više od 12,000 nenaoružanih civila, 20,000 žena je silovano, oko 1,300 dece je ubijeno i 860,000 kosovskih Albanaca su iseljeni u severnu Makedoniju, Albaniju ili Crnu Goru, a 80% stanovništva na Kosovu u proleće 1999. godine je iseljeno iz svojih domova. Pored toga, 120,000 domova je uništeno, spaljeno ili teško oštećeno, što ih je učinilo neupotrebljivim. Ono što se dogodilo na Kosovu jebio genocid i NATO je intervenisao. Tada je 19 zemalja udružilo snage kako bi zaustavile genocid koji je počinila Srbija. Postigli su široki konsenzus protiv srpske okupacije, aparthejda, agresije i genocida. Dok u slučaju Krima video sam glasačke kutije tokom referenduma, ali ove kutije su izneli ruski vojnici. Prema tome, samoopredeljenje i demokratija ne dolaze odozgo, već odozdo. Na Kosovu samoopredeljenje i demokratija dolaze odozdo, od ljudi koji su birali svoje predstavnike ili donosili istorijske odluke. U slučaju Krima i Donbasa, odluka je doneta u Kremlju, a glasačke kutije su držale ruske trupe, tako da to nema veze sa Kosovom.
Novinar Krastev: Potpuno ste u pravu. Mnogi analitičari kažu da je Balkan slaba tačka i da je Rusija izuzetno aktivna u regionu. Šta mislite o takvim izjavama?
Premijer Kurti: Hibridni rat se takođe vodi na Zapadnom Balkanu. Regionalni centar „Sputnjika” nalazi se u Beogradu. Takozvani “Ruski humanitarni centar” nalazi se u Nišu, Srbija, au Srbiji nažalost vidimo Lukoil, Gazprom, Rosatom i Sberbank, tako da je Rusija izuzetno aktivna u Srbiji. Na žalost, svih 14 borbenih aviona MiG-24 koje Srbija ima, donacije su Belorusije i Ruske Federacije. I to pokazuje njihovu orijentaciju. Na žalost, Beograd je oduvek želeo novac od EU-a i oružje od Rusije. Oni žele da nastave u ovom pravcu i zato nisu uveli nikakve sankcije Ruskoj Federaciji i to nas brine, ali ne plaši. Pošto je naša najveća granica sa Srbijom, a Srbija ne priznaje Republiku Kosovo, moramo biti oprezni, budni i paziti kako se stvari razvijaju, ali smo zabrinuti da bi hibridni rat koji se pretvorio u pravi rat u Ukrajini mogao biti sličan cilj na Zapadnom Balkanu, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori ili na Kosovu.
Videćemo, nadamo se da do toga neće doći, ali ne možemo da kažemo da smo bezbedni i bez opasnosti. Na jednoj strani je Srbija, a na drugoj Putin ima direktne veze sa nekim političkim liderima na Zapadnom Balkanu. Na primer, Vladimir Putin ne treba da zove Aleksandra Vučića da bi kontaktirao Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini. Predsednik Putin zove telefonom Dodika iz Republike Srpske. Dakle, postoji dvostruka pretnja. S jedne strane, bliske veze Srbije sa Ruskom Federacijom, a s druge strane, postoje igrači i faktori u šest zemalja Zapadnog Balkana koji su direktno povezani sa Moskvom.
Dozvolite mi da vam dam jedan primer. Od ukupno 250 poslanika u Skupštini Srbije, 151 je deo grupe prijateljstva sa Ruskom Federacijom. Više od 60% srpskog parlamenta je deo ove grupe. Prema tome, te veze su višestruke i veoma duboke, tako da mi pratimo situaciju jer opasnost postoji. Kosovo je zemlja koja želi u EU i NATO, dok Srbija traži novac od EU umesto ulaska u EU i ima negativan stav prema NATO.
Novinar Krastev: Plašite li se novog rata na Balkanu?
Premijer Kurti: Mislim da je to moguće i moramo biti veoma, veoma oprezni. Kremlj ima interes za eskalaciju rata. Kada autokratija traje predugo, ona se pretvara u rat. Autokrate obično vode ratove. Predsednik Putin već dugo ima veliku vlast i njegova autokratija je despotska. Mislim da on želi da stvara više problema za EU i NATO jer mrzi Zapad, mrzi zapadne demokratije. I gde god postoje slabosti kao što su nesuglasice, krhke situacije, verujem da će u narednim nedeljama, mesecima i godinama pokušati da iskoristi, ali nadam se da ovo neće trajati toliko dugo.
Novinar Krastev: Gospodine premijeru, šta se desilo sa dijalogom Prištine i Beograda? Da li ste optimisti da bi sadašnji trenutak mogao biti početak jedne nove ere?
Albin Kurti, premijer Republike Kosovo: Za mesec dana u Srbiji izbori. U Srbiji je jedina nepoznanica o izborima datum kada će se održati, a ne rezultat. U Srbiji je sistem jednopartijski. U Srbiji nema pluralizma ili demokratije. “Transparency International” je to nazvao hibridnim režimom, ali u suštini hibridni režim znači autokratiju.
Nije lako voditi uspešan dijalog sa autokratama. Ipak, bili smo veoma konstruktivni, kreativni i angažovani u dijalogu. Predsednik Biden i državni sekretar Blinken jasno su stavili do znanja kakav dogovor treba postići, sporazum koji je pravno obavezujući i zasnovan na međusobnom priznavanju. Ovaj sporazum, koji nastojimo da postignemo, je sporazum za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Prema rezoluciji Generalne skupštine UN iz jeseni 2010. godine, dijalog Kosova i Srbije je dijalog o statusu odnosa, a ne o statusu Kosova. Status Kosova je suverenitet, nezavisnost i to je rešeno.
Od jula 2010. godine, Međunarodni sud pravde je praktično zatvorio pravni spor o legitimnosti i obrazloženju Deklaracije o nezavisnosti Republike Kosovo. Sve što sada radimo, posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, najviše svetske institucije o ovim pitanjima, jeste da uđemo u dijalog za normalizaciju naših odnosa. Ponudio sam nekoliko stvari predsedniku Srbije, ali ni za jednu nije pokazao razumevanje.
Na primer, ja sam u junu i julu prošle godine predložio dokumente koji bi podrazumevali deklaraciju mira, da se ne napada Kosovo i Srbija, ali on ih nije prihvatio. Predlagao sam i reciprocitet za manjinska prava, odnosno da se dogovorimo da manjine na Kosovu budu tretirane kao u Srbiji, ali je on ponovo odbio ovaj predlog. Nije lako i mislim da on još uvek živi uglavnom u prošlosti. Bio je Miloševićev ministar informisanja i nikada se nije jasno distancirao od Miloševićevog režima. Naprotiv, on je aktivno učestvovao u negiranju krvoprolića i zločina srpske policije i vojske na Kosovu 1998. i 1999. godine. Nepriznavanje Kosova od strane Srbije s jedne strane i nepriznavanje zločina koje je srpska država počinila nad narodom Kosova, s druge strane, nisu mnogo različite stvari.
Novinar Krastev: Gospodine premijeru, tokom bezbednosne konferencije u Minhenu pre nekoliko nedelja imali ste sastanak sa svojim bugarskim kolegom, gospodinom Petkovim. Kakvi su vaši utisci iz ovog razgovora?
Premijer Kurti: Sastanak sa premijerom Petkovim prošao je veoma dobro. Ovo je bio naš prvi susret i bio sam veoma impresioniran njegovim integritetom i kompetentnošću. Radujem se jačanju bilateralnih odnosa između Kosova i Bugarske.
Mi možemo povećati međusobnu trgovinu, ekonomske investicije i kulturnu saradnju, ali u isto vreme možemo udružiti snage u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na Balkanskom poluostrvu. Balkanska mafija je veoma dobro integrisana preko granica i stoga je potrebna bliža saradnja između naših zemalja kako bi se garantovala vladavina prava.
Ovom prilikom želim svim vašim gledaocima i bugarskom narodu da čestitam 3. mart – Dan oslobođenja Bugarske, i želim da se zahvalim Bugarskoj na priznanju nezavisnosti Kosova i podršci koju nam pružate u svakoj Međunarodnoj organizaciji. Nadam se da ćemo proširiti i ojačati našu bilateralnu saradnju.
Novinar Krastev: Još jedno pitanje, gospodine Kurti. Šta je najvažnije u našoj bilateralnoj saradnji – privreda, turizam, šta mislite?
Premijer Kurti: Verujem da je najvažnija ekonomija, ali i borba protiv korupcije. Odnosno, moramo raditi zajedno za više investicija i trgovine, ali u isto vreme moramo zaustaviti svu ilegalnu trgovinu i korupciju, jer kako je rekao američki predsednik Jo Biden, korupcija i kriminal predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti. Zato, ne samo u ime pravde, već i u ime bezbednosti, moramo da ujedinimo napore u borbi protiv svakog kriminala i korupcije.
Novinar Krastev: Hvala vam na ovom intervjuu, gospodine Kurti. Želim vam uspeh u vašoj misiji.
Premijer Kurti: I ja vam se zahvaljujem i želim vam sve najbolje.
Last modified: 11 августа, 2022