Ispod možete naći ceo članak Financial Times iz intervjua od 7. avgusta sa premijerom Kurti:
Kosovo traži pomoć Zapada da podrži svoje ambicije za NATO i EU
Premijer Albin Kurti traži od saveznika da ubede svoje nevoljne kolege da priznaju nezavisnost Kosova
Kosovo je zatražilo od zapadnih sila da mu pomognu da ostvari svoje ambicije da se pridruži EU i NATO-u, ubeđujući nevoljne vlade da priznaju nezavisnost zemlje i vršeći pritisak na Srbiju da reši tenzije koje su decenijama duge oko njenog državljanstva.
Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. Od tada je više od 100 zemalja, uključujući SAD i većinu članica EU, priznalo zemlju kao nezavisnu državu. Ali neke zemlje EU i NATO – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija – to nisu još uradile.
„Potrebna nam je pomoć naših saveznika i partnera – Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, Nemačke, Francuske, Italije i drugih – da nam pomognu oko zemalja koje nas nisu priznale“, rekao je premijer Kosova Albin Kurti za Financial Times, govoreći uoči samita sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem zakazan je za ovu nedelju u Briselu.
Beograd i dalje vidi Kosovo, čije stanovništvo čini oko 90 odsto etničkih Albanaca i manje od 10 odsto Srba, kao pokrajinu Srbije. On kaže da je proglašenje nezavisnosti Kosova prekršilo mirovni sporazum sklopljen na kraju jugoslovenskih ratova 1990-ih, u koji je NATO intervenisao bombardovanjem Beograda 1999. Tenzije između zemalja redovno prete da potkopaju stabilnost na Balkanu.
Naizgled uobičajene stvari dovele su do nasilnih ispada, poslednji put prošlog meseca, kada su se Srbi sukobili sa policijom nakon što je Priština rekla da srpske registarske tablice više neće biti legalne za građane Kosova, uključujući etničke Srbe. Pojedinci koji su na Kosovo ušli iz Srbije takođe su morali da koriste privremene lične karte izdate od Prištine.
Kurti je tvrdio da su sukobi nosili obeležja srpske vlade. Beograd je negirao umešanost.
EU je u nedelju saopštila da „obe strane moraju odmah da prekinu međusobna neprijateljstva i opasne izjave i da se ponašaju odgovorno“ uoči pregovora u Briselu ove nedelje.
Kurti, koji je razgovarao sa FT pre nego što je EU pozvala na prekid upotrebe zapaljive retorike, trebalo bi da se sastane sa Vučićem u četvrtak, gde planiraju da razgovaraju o vodiču za rešavanje bilateralnih odnosa. Kurti je rekao da svako rešenje treba da se usredsredi na uzajamno priznanje. „To neće biti jedina stvar. . . već centralni deo“, dodao je on.
Pozivajući Srbiju da ostavi nacionalizam po strani, rekao je: „Ovde, mislim da je problem u Beogradu. Oni jednostavno nastavljaju sa svojim starim snovima, koji postaju noćna mora za susede Srbije, ali i za srpski narod“.
“Simetrija manjinskih prava” – ista prava za Srbe na Kosovu i Kosovare u Srbiji – najbolje bi se borila protiv nacionalizma, dodao je on.
Kurti je rekao da je invazija Rusije na Ukrajinu u februaru istakla sukobljene saveze na Balkanu.
Dok je Kosovo bilo među prvim zemljama koje su se pridružile sankcijama protiv Rusije, Srbija ima bliske veze sa Moskvom. Energetski sektor zemlje u velikoj meri zavisi od ruskih resursa i izložen je većinskom ruskom vlasništvu nad kompanijama temeljcima.
Beograd je podržao nekoliko izjava UN-a u kojima se podržava suverenitet Ukrajine nakon invazije Moskve u februaru. Ali je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije i insistirao je na održavanju bliskih veza sa Kremljom.
Srbi takođe gaje ogorčenost prema Zapadu zbog intervencije NATO-a u ratu na Kosovu 1998-99, priznanja Kosova od strane nekih vlada i niza sudskih presuda u kojima se kaže da je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom, kažu analitičari.
Kurti je rekao da postoji jasan rizik od uplitanja Rusije u odnose Srbija-Kosovo, što povećava šanse za sukob.
„Zabrinuti smo, ali ne uplašeni“, rekao je on. „Kako će se situacija razvijati mnogo će zavisiti od odnosa i pritiska zapadnih demokratija prema Beogradu.
Petar Petković, najviši zvaničnik srpske vlade za pitanja Kosova, rekao je u pisanom odgovoru na pitanja FT da Beograd vodi „nezavisnu nacionalnu i bezbednosnu politiku, sarađujući na uravnotežen način i sa istokom i sa zapadom“.
Krajnji cilj Beograda bilo je članstvo u EU, rekao je on, ali je dodao da Kosovo i Kurti guraju agendu pod “izgovorom” rata u Ukrajini.
Međutim, Kurti je rekao: „Ono što Srbija želi je da dobije fondove EU, rusko oružje, kineske investicije i američku toleranciju. Ako zapadne demokratije to ne dozvole, jedno rešenje će biti vrlo lako. Ali ako [Srbima] bude dozvoljeno da igraju ovu igru, ova tenzija će se nastaviti“.
Osvrćući se na bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića, koji je predvodio srpske snage u nizu brutalnih ratova nakon raspada bivše Jugoslavije 1990-ih, Kurti je rekao da je za postizanje napretka „veoma važno da [Srbi] emancipuju sebe od Miloševića i od [ruskog predsednika Vladimira] Putina“.
Srpski nacionalizam i ruski interesi išli su ruku pod ruku, dodao je on. „To je ista stvar“, rekao je on, tvrdeći da bi demontiranje jednog oslabilo drugo.
Lider Kosova je rekao da čak i dok je Priština radila ka članstvu u NATO-u, njegova zemlja je imala za cilj da unapredi svoj ekonomski, pravni i institucionalni sistem kako bi pokazala da je intervencija NATO-a 1999. godine stvorila stabilnu državu koja je bila veran zapadni saveznik.
„Putin . . želi da pokaže da je intervencija [bila] privremeni uspeh. Ali mi smo svedoci da je Kosova tu da ostane“, rekao je on koristeći naziv zemlje na albanskom jeziku. „Kako u izgradnji demokratske države tako i u društveno-ekonomskom razvoju“.
Last modified: 2 децембра, 2022