U nastavku prenosimo transkript intervjua premijera Republike Kosovo Albi Kurti za CNN u emisiji The Global Brief sa Bianca Nobilo
CNN: Razgovarala sam sa premijerom Kosova Albin Kurti i počela sam pitajući ga da li Vladimiru Putinu treba suditi za ratne zločine?
Premijer Kurti: Ovi užasni zločini koje svi vidimo da se dešavaju u istočnoj Ukrajini su definitivno ratni zločini i na istražiteljima je da dokažu takođe zločine protiv čovečnosti i genocid. Verujem da je Kremlj naredio sopstvenu ratnu mašineriju ka ovim zločinima nad nenaoružanim civilima, a istovremeno se on (Putin) pre ili kasnije mora suočiti sa Međunarodnim sudom.
CNN: Kosovu, kao ni Ukrajini, nije garantovano članstvo u NATO-u. Da li se slažete sa komentarima predsednika Zelenskog da je blag pristup NATO-a prema Rusiji ili neodlučnost NATO-a o članstvu drugih zemalja ostavio Ukrajinu ranjivom i da se plašite istog za vašu zemlju?
Premijer Kurti: Ukrajini je potrebna veća pomoć NATO-a i od početka smo podržavali ukrajinski narod u njegovoj borbi za oslobođenje i izrazili smo divljenje i solidarnost sa odlučnošću ukrajinskog naroda i vođstvom predsednika Zelenskog. Istovremeno, najoštrije smo osudili rusku invaziju i vojnu agresiju. Ali veoma smo svesni da NATO obezbeđuje bezbednost svim svojim članicama. Kosovo još nije članica NATO-a, ali NATO je unutar Kosova. Na putu ka članstvu u NATO, naš cilj je da prvo postanemo deo programa Partnerstvo za mir. Danas je NATO obeležio 73. godišnjicu, a ja se dobro sećam pre 23 godine, kada je NATO obeležio 50. godišnjicu između bombardovanja Jugoslavije i Miloševićeve Srbije, vojne, policijske i paramilitarne snage koje su vršile genocid nad albanskim narodom. Sa Kosova je tada proterano 860.000 Albanaca. Preko 80% stanovništva je proterano sa svojih domova. Silovano je 20.000 žena i devojaka. Preko 12.000 nenaoružanih civila je ubijeno, a 120.000 kuća uništeno ili spaljeno. Dakle, NATO je intervenisao da zaustavi genocid i NATO je deo istorije Kosova, ali je u isto vreme i Kosovo deo istorije NATO-a. Mi želimo da postanemo deo NATO-a i što pre to bolje.
CNN: Da li ste zabrinuti da bi strahovi od ruske odmazde mogli da blokiraju Kosovo od pridruživanja NATO-u u kratkom ili srednjem roku?
Premijer Kurti: Ne mislim da Rusija može da nas blokira. Međutim, imamo četiri zemlje u okviru NATO-a koje nas nisu priznale, Španiju, Slovačku, Rumuniju i Grčku, i nadam se da će se one predomisliti i pridružiti se ostalih 26 država članica NATO-a koje priznaju nezavisnost Kosova i tako nam omoguće da i mi uđemo u NATO.
CNN: Da li se spremate za scenario u kojem Srbija, možda uz podršku Rusije, vidi sukob u Ukrajini kao priliku za podsticanje sukoba u vašem regionu ili ga možda vidi kao izgovor za napad na vašu zemlju?
Premijer Kurti: Srbija želi evropski novac, rusko naoružanje, kineske investicije i američku toleranciju. Ali Srbija nije neutralna. Srbija je na strani Ruske Federacije, stoga moramo biti pažljivi. Oni imaju 42 ofanzivne vojne baze okolo Kosova. Ne plašimo se. Povećali smo budžet za odbranu za 52 odsto, ali u isto vreme moramo da budemo veoma oprezni jer Srbija može da deluje kao produžetak (Proxy) Ruske Federacije na Zapadnom Balkanu. Takođe, ne zaboravimo da je tri nedelje pre proglašenja nezavisnosti – 17. februara 2008. – Gazprom kupio većinu akcija naftne industrije u Srbiji, a sa druge strane, šest meseci kasnije, iste godine, ruska Federacija aneksirala Južnu Osetiju i Abhaziju. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije ima posebnu kancelariju u kancelariji Ministarstva odbrane Srbije. Dakle, sada kada je ruski Blitz-Krig propao, zabrinuti smo da bi oni (Rusija) mogli da pokušaju da eskaliraju sukob i da bi Zapadni Balkan mogao biti mesto gde se mogu razviti nova ruska ratišta iz njihovih produžetaka (proxy) na Balkanu, bilo iz Srbije ili iz Republike Srpske u Bosnu i Hercegovinu.
CNN: Da li se osećate sigurnim da je vaša vlada, na vašoj poziciji, obezbeđena od ruske intervencije? Vi ste zemlja koja želi da uđe u NATO – mislim na Crnu Goru 2016. – da li ste zabrinuti zbog ruskog mešanja u vladu?
Premijer Kurti: Imamo hibridni rat na Zapadnom Balkanu jer je samo 100 milja od Prištine, u Nišu u Srbiji ruski „Humanitarni centar“. Istovremeno, videli smo da hibridni rat nije zamena za rat, već samo faza njegovog pripremanja. Iz tog razloga smo zabrinuti i budni, ali ipak nismo uplašeni jer sa našim partnerima u NATO-u, posebno Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom i Italijom, znamo da na Kosovu ne štitimo samo narod Kosova, nego u isto vreme branimo NATO jer je NATO veoma dobro integrisan u bezbednosnu arhitekturu naše zemlje.
CNN: Šta činite da podržite svoju odbranu od hibridnog rata ili rata u slučaju širenja sukoba?
Premijer Kurti: Povećavamo kapacitet naše vojske. Budžet za odbranu je povećan za 52% za 2022. godinu. Istovremeno povećavamo kapacitet naše policije i obaveštajne službe i saradnju sa zemljama NATO-a.
Last modified: 11 августа, 2022