Priština, 24.11.2022
Govor premijera Republike Kosovo Aljbina Kurtija na prijemu u organizaciji Ambasade Republike Albanije povodom obeležavanja Dana zastave:
Poštovani ambasadore Republike Albanije u Republici Kosovo g. Qemal Minxhozi,
Poštovana Predsednica Republike Kosovo, gđ. Vjosa Osmani Sadriu,
Poštovani predsedniče Skupštine Republike g. Glauk Konjufca,
Poštovana potpredsednica Vlade i ministarka spoljnih poslova gđ. Donika Gërvalla Schwarz,
Poštovani ministri Vlade i poslanici Skupštine,
Poštovani profesore Rexhep Qosja
Poštovani predsedniće Demokratske partije Kosova g. Memli Krasniqi,
Poštovani predsedniće Alijanse za budućnost Kosova g. Ramush Haradinaj,
Poštovani gradonačelniće Opštine Priština, Përparim Rama,
Vaša Ekselencija ambasadori,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
U ime Vlade i svoje lično ime, čestitam vam najveći dan, Dan nezavisnosti Albanaca i osnivanja albanske države. Pre 110 godina, potpisnici nezavisnosti, potpisnici nacionalne države, stigli su u Valonu, tačno 28. novembra, iz gotovo svih krajeva naseljenih Albancima. Naciju smo bili snažno i međunarodno proglasili u Prizrenu 10. juna 1878. Državu smo proglasili snažno i međunarodno u Valoni 28. novembra 1912. godine.
Danas je ovo najveći dana za Albance kao dana osnivanja nacionalne države, stoga nam služi kao datum duboke percepcije. Moramo videti i čuti domovinu Ismail bega Valone i Ise Boletinija, kakvu su oni videli i osetili tog dana. Proglasili su državu koju će godinu dana kasnije velike sile rasturiti pod pritiskom Ruskog carstva i malih balkanskih sila. Pitanje je: koliko su uspeli da nam rastrgnu nacionalnu svest?
Mi smo istorijski narod, ali ne i istorijski narod osvajačke vrste. Danas na leđima nacije nosimo rezultate ere osvajanja i teritorijalnih konferencija. Ali naša savest nije bila potisnuta ni kada nas je ideološki tabor zahvatio i pokušao da nam potiskuje svest. Zidovi se podižu osvajanjem i strah ih održava u životu. Sigurno je da zidovi imperija, zidovi ideologija, zidovi osvajanja padaju kada se svest održava u životu.
Nismo istorijski narod osvajačkog tipa, ali jesmo istorijski narod oslobodilačkog tipa. Ono što nam se traži je svetska pozadina pravde. Za ovo moramo posebno da radimo.
Mi smo narod koji se divi i upija vrednosti društvenog i političkog razvoja. Zato i danas verujem da i u vaše ime svakog 28. novembra postavljam pitanje:
Da li su Albanci najzastupljeniji u državi?
Da li su društveno izražajniji?
Da li su više kulturno angažovani?
Da li su ekonomski dostojanstveniji?
Imaju li viši moral i svest?
Da li su oni faktorizovani?, kao što bi pitao Arbën Xhaferi
Našim međudržavnim sporazumima sprovodimo principe socijalnog i liberalno-demokratskog društva, one vrednosti koje su u poslednjih pola veka izgradile Zapad kao zdravu osnovu za demokratiju. Našim međudržavnim sporazumima radimo na evropskim integracijama. Ali globalna demokratska pravda, osećaj sveobuhvatne slobode, bez odgovarajućeg dejstva na celu zemaljsku kuglu svet, pati od istih kvaliteta atmosfere. Viši pritisci ponekad donose i oluje. Stoga se ne mogu tolerisati ni velike razlike između državnih politika u društvenim vrednostima i ljudskim pravima. Politika se ne može nadmašiti ekonomijom, univerzalizacija vrednosti ne može biti podvrgnuta globalizaciji ekonomije. Ekonomija ujednačava nezavisno od ljudskih vrednosti i dostojanstva. Bez političke budnosti, ekonomija i finansije su zaborav. I tako počinje još jedna era osvajanja i zidina.
Daćemo sigurnost i mir Balkanu i Evropi ako se integrišemo prema viziji Ismaila Valone i njegovih supotpisnika. Ako Kosovo postigne cilj članstva u NATO-u i Evropskoj uniji, Albanci će biti još više integrisani u vrednosti zapadne demokratije. Zato što verujemo u te vrednosti, ali iz tog razloga moramo biti glasniji, jednoglasniji. Svakog 28. novembra moramo zajedno da odmerimo kvalitet i snagu ovog glasa.
Pre jednog veka smo bili jasni šta nam je potrebno. Danas smo ne samo jasni, već imamo i državnu snagu da učinimo sve da ne tolerišemo povratak prakse invazija i teritorijalnih pretenzija. U veku svetske pravde, istorijska nacija više ne treba da bude ta koja osvaja, već država koja aktivno štiti ljudska prava, politički pluralizam i jednakost među ljudima.
Još neštto: Nemojmo zaboraviti da se istorija piše u prvom kolektivnom licu, u prvom licu množine, ali treba je čitati u prvom licu pojedinačno, u prvom licu jednine. Kao istorijski pravedan narod, imamo maksimu još od Rilindje /Preporoda Samija Frashërija: država koja ne poštuje svoju nacionalnu veličinu ne može da obezbedi svoj društveni procvat . Ova maksima mora stalno biti u središtu naših albanskih integracija i evropskih i evroatlantskih integracija.
Još jednom vam čestitam najveći državni dan nacije.
Srećan 28. Novembar!
Last modified: 2 децембра, 2022