Tirana, 27.novembar 2022.
Govor premijera Republike Kosova Albin Kurti, na prvoj zajedničkoj sednici Skupštine Republike Albanije i Skupštine Republike Kosovo
Poštovani predsednici Lindita i Glauk,
Premijeru Edi,
Ministri naše dve vlade,
Poštovana ekselencijo,
Poštovani poslanici Kosova i Albanije, koji su se danas okupili zajedno u sali, na ovoj svečanosti našeg naroda,
Dragi Albanci koji nas danas gledate, bilo gde na Balkanu ili našoj dijaspori, od srca vam čestitam Dan zastave i 110. Godišnjicu proglašenja nezavisnosti.
Vaši preci su prolili krv, znoj i kapital u tu ideju i projekat koji nosi ime Albanija, dom svih Albanaca, otvoren za prijatelje, garantujući prava manjina, doprinoseći miru, demokratiji i zaštiti svih ljudi dobre volje.
Srećan Vam sveti praznik za naš nacionalni identitet.
Srećan istorijski 28. novembar Skenderbega u Kruji, Ismail Qemali u Valoni, i Adem Jashari u Prekaze.
Dame i gospodo,
Deklaracija o nezavisnosti na koncizan i sadržajan način identifikuje Ismaila Kemal Beu kao lidera među jednakima, odnosno kao republičkog lidera. Prema mnogim istraživačima, veruje se da je dekleraciju napisao prvi ministar obrazovanja, intelektualac i aktivista Luigj Gurakuqi.
Ali, sedam godina kasnije, dok je na dnevnom redu bila Londonska povelja i dalje rasparčavanje albanskih zemalja, nekoliko dana pre Praznika zastave Gurakuqi, koji je tražio ujedinjenje, pisao je protiv svakog rasparčavanja:
„Proslava 28. Novembra, stoga za sve nas trebalo bi da bude ne samo dan radosti i proslave, već i dan pokajanja u koji sabiramo svoj um i ispitujemo svoju svest. Na današnji dan svi moramo staviti ruku na srce i zapitati se da li uvek i svuda ispunjavamo svoju dužnost koju smo imali prema Otadžbini. Pokažimo im bez stida i priznajmo svoje mane, zaboravimo ljutnju i neprijateljstva koja nas dele, pružimo jedni drugima bratsku ruku i zakunimo se zakletvom naših predaka da ćemo se danas i ubuduće zaista truditi za dobro Otadžbine, za prosperitet nacije, za čast naše zastave“.
Gurakuqi nije bio dovoljan sa Skadar i dijalektom Gega, on je takođe bio aktivan i uključen u dijalekt Toska i Kosovo. Kao što Çerçizi nije bio dovoljan sa Đirokastrom, Hasani sa Prištinom, Parashqevi i Sevasti Qiriazi nisu bili dovoljni sa Manastirom, Mehmet-Pasha sa Tetovom, ili Bajram Begu i Isa Begu sa Kosovom. Pokrajinske podele, bajraktarizam, tada su bile zaostalost i prepreke, nazadna su prepreka i danas.
Zato treba da se radujemo kada smo što moguće više uključeni u javna pitanja jedni drugih, ne da ometamo nego da doprinosimo. Naš javni prostor, politika, kultura, privreda, nisu blokirani, već́ zajednička, tvrđava u koju stavljamo svi po jedan kamen.
Moramo češće da budemo zajedno, i to ne samo na proslavama. I ne samo mi političari. Moramo da radimo zajedno, da delimo ideje jedni sa drugima, da prihvatimo različite perspektive i kritike jedni drugih, odnosno da radimo zajedno.
Dok je demokratija dolazila u istočnu Evropu, dok je pao Berlinski zid i stub evropske ekonomije i demokratije, Nemačka je slavila slobodu upravo ujedinjenjem, veliki kosovski naučnik i politikolog, profesor Ukshin Hoti, u intervjuu 1992. godine rekao je da su albanski političari, produbljivanjem međusobne podele i frak-cionizma izvan granica demokratije, davali su razloge onima koji žele da ih vide podeljene kao narod. U svom kapitalnom delu „Politička filozofija albanskog pitanja“, on traži od albanskih političara da za svoj glavni prioritet imaju međunarodni položaj Kosova i Albanije, a ne svoju poziciju.
Ja sam siguran da se većina, čak i svi vi ovde, slažete sami u sebi sa porukom Luigja i Ukshina.
Sestre i braćo,
Sutra obeležavamo 110-godišnjicu nezavisnosti Albanije u Valoni, dok danas obeležavamo 25-godišnjicu javnog nastupa Oslobodilačke vojske Kosova u Llaush, kada je na sahrani učitelja Halit Geci, ubijen od srpskih snaga, Rexhep Selimi pročitao deklaraciju, a kraj njega su bili heroj Muj Krasniqi i Daut Haradinaj.
Mi radimo sada za budućnost, ali poštujemo prošlost koja nas čini danas da hodamo zajedno.
Na Kosovu se radujemo svakom uspehu Albanije, kako prethodnih vlada, tako i uspesima sadašnjih vlada. Albanija je napravila velike korake napred, danas je NATO država, članica Saveta bezbednosti, Organizacije Ujedinjenih nacija, započela je pregovore kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i napravila značajne korake napred u mnogim oblastima.
Želimo da uspesi Albanije, naših sunarodnika, ne budu zaustavljeni, već́ da budu uvećani za svaki Dan zastave.
Siguran sam da kao što smo mi na Kosovu srećni zbog Albanije, tako je i Albanija srećna zbog
Kosova i njegovih uspeha. Isto važi i za unapređenje i saradnju između Kosova i Albanije, Kosova i Crne Gore i Kosova i Severne Makedonije.
Već́ imamo zajednički Bukvar, a radimo na zajedničkom enciklopedijskom rečniku, jer ministarstva prosvete iz dana u dan sarađuju na unapređenju u ovoj ključnoj oblasti za naš nacionalni razvoj. Ujedinili smo tržišta rada sa Albanijom i radimo na ujedinjenju carinskog i poreskog sistema. Zajedno sa Vladom Albanije finansirali smo izvodljivost pruge Drač-Priština, koja će povezati Drač, Luku Albanije i Kosovo, sa suvom lukom u Prištini, Albanije i Kosova. Ona će biti u samom centru Balkana, u blizini raskrsnice puteva gde se spajaju Sever i Jug, Istok i Zapad našeg poluostrva.
Poštovana ekselencijo, dragi Albanci bilo ma se nalazili,
Situacija nikada i nigde nije ružičasta, a ako prestanemo da pokušavamo, ako prestanemo da radimo, odmah smo u opasnosti. Dakle, rizik je nerad, a ne delovanje, ne rad.
Naše zemlje su suočene sa problemima od kojih je najakutniji odlazak naše dobre, vredne omladine. Danas je praznik, Dan zastave, i ne želim dugo da pričam o nevoljama i problemima, ali želim da poručim svima koji su išli uvek bolnim putem emigriranja – ovaj dan je i vaš , a uglavnom vaš. Emigranti su najveća ekonomska podrška za naše zemlje i njihove porodice, ali i izvor demokratizacije i kulture koju dobijaju u razvijenim društvima u koja odlaze da žive i rade. Znam da ne odlaze tamo zbog zabave, već́ zbog brige. Znam da još uvek nismo uradili dovoljno da im vratimo poverenje u institucije, u pravdu, u državu, u politiku, pa da odgajanje dece u domovini smatraju najboljom opcijom. Ali garantujem vam da ćemo ovu bitku voditi do kraja i da ćemo je dobiti uz vašu pomoć́. Albanija postoji, Kosovo postoji. Teritorije na kojima žive Albanci u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Dolini biće izgrađene, takođe uz pomoć Albanije i Kosova. Rad je naš put, čast i vera su naši kvaliteti i sigurno ćemo pokazati svetu da, kao što proizvodimo pevače, naučnike, biznismene, sportiste i pisce sa svetskog renomea, mi Albanci ćemo moći da izgradimo i državu a demokratiju uspešnim.
Još jednom, od srca Srećno, prosperitet i sve najbolje za Albance i sve prijatelje Albanaca!
Hvala vam.
Last modified: 2 децембра, 2022