Priština , 30. novembar 2022
Poštovani predsedavajući Skupštine, gdin. Glauk Konjufca ,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani građani Kosova,
23. novembra ove godine na 109. sednici Vlade i 24. novembra ovde u Skupštini Republike, ja sam ispred vas govorio o toku sastanaka, na visokom nivou između Republike Kosovo i Srbije 21. novembra.
Tekst koji je predložio potpredsednik Evropske komisije i visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku i sigurnost g. Borrell, kao nacrt izjave koja je trebala da se objavi na kraju sastanka i koja je zapravo predstavljala pozivnicu za sastanak, imala je četiri stava. Od njih, dva stava su pozivala na hitno fokusiranje na “Predlog EU”, koji podržavaju Nemačka i Francuska, za normalizaciju odnosa, postavljajući rok za postizanje sporazuma pre marta 2023. Dakle, mart 2023. se po prvi put spominje u pozivu Borrella i Lajčaka, za sastanak koji je zatim održan.
U principu mi smo pristali na ovaj poziv i kupili karte za Brisel. Sada, u okviru tih razgovora koje smo tamo vodili, mi smo uvek naglasak stavljali na predlog EU ” za sporazum. Dijalog kao dijalog za dogovor, a ne dijalog za proces, ili dijalog za rešavanje malog problema. Zamena nelegalnih registarskih tablica u pojedinim opštinama na severu Kosova je pravo građana Republike, ali je istovremeno i obaveza građana. I tu obavezu smo realizovali, tako što smo dali i novčane olakšice, svima koji budu menjali registarske tablice. Ne zaboravimo da takvih tablica ima nekoliko hiljada, a desetine hiljada Srba su nelegalne tablice već zamenili sa RKS. Ima i onih koji su zamenili sa srpskim registarskim tablicama BG, NI, KG i tako dalje. Ali to je manjina unutar srpske manjine, koja ih nije zamenila, nemojmo stvarati utisak da se radi o većini manjine, već o manjini manjine, jer podaci MUP-a i Kosovske policije to dokazuje, tako nešto.
Dogovorili smo se da obustavimo dalje postupke, odnosno novčane kazne koje su usledile nakon opomena, a koje se odnose na zamenu registarskih tablica, ukoliko Srbija obustavi izdavanje registarskih tablica sa denominacijom gradova Kosova.
Dakle, fokusirajte se hitno i sa određenim rokom na francusko -nemački predlog i usred suspenzije daljih radnji registarskih tablica u vezi sa kaznama na Kosovu, i njihovim izdavanjem u Raškoj, Srbija. Ovo je bio naš vrlo racionalan predlog i bili smo blizu da dođemo do zajedničke izjave, koju je predstavio gdin. Borrell .
Ponavljam da sastanak u ponedeljak nije bio uspešan, jer je fokus na „predlog EU“ koji podržavaju Francuska, Nemačka i Sjedinjene Američke Države, pomeren samo na radnje, koje se odnose na zamenu nelegalnih registarskih tablica u RKS. Ponovio sam im ono što sam im rekao 18. avgusta, da nisam ni policajac, ni komandir stanice, ni carinik, ni šef katastra, ja sam premijer Republike Kosovo i došao sam za konačni dogovor. I znali su da sam u pravu, jer mi je sastanak 18. avgusta dao za pravo. Prva tačka je opšti okvir sporazuma, druga tačka su aktualna pitanja.
U sredu, 23. novembra, postignuto je upravo ono što se moglo postići u ponedeljak. Dakle, obustava daljeg postupanja u vezi sa registarskim tablicama, s jedne strane, kažnjavanje onih nelegalnih na Kosovu, a sa druge zabrana njihovog izdavanja u Srbiji.
Po mom mišljenju, dogovor od srede nije bio moguć bez razvoja događaja u ponedeljak, jer se u ponedeljak videlo mnogo toga, prije svega, odustajanje od predloga Evropske unije, upravo od strane posrednika.
Međutim, sada se nalazimo u drugačijoj situaciji. Obustavili smo postupke da damo prostor sporazumu prema evropskom ili francusko -njemačkom predlogu, koji smo od samog početka nazivali dobrom osnovom za razgovor. Zato što se zasniva na vrednostima, a ne u okviru te ideologije jedinstvenog rešenja konkretnih problema, sa beskrajnim detaljima zbog kojih svi gube interesovanje za njega.
Sada je na sponzorima ovog plana da što pre postignu dogovor za normalizaciju odnosa.
Kao što sam rekao na dan inauguracije u ovoj Skupštini, dijalog sa Srbijom je jedna od kapitalnih tema u kojoj težimo političkom i društvenom konsenzusu.
S tim u vezi, više puta sam pozivao čelnike političkih subjekata na konsultacije i koordinaciju, uključujući i pozivaoca ove interpelacije.
Mi smo demokratska zemlja i debate i konstruktivna kritika jačaju i izoštravaju naše argumente. Možda se ne slažemo uvek oko pristupa dijalogu, koje su najbolje strategije i taktike, i ovde verujem da se razlikujemo, ali ono što verujem da nas ujedinjuje je naš zajednički cilj za jačanje suvereniteta Kosova i očuvanja teritorijalnog integriteta.
Građani Kosova su masovno glasali za promene i za novi pristup dijalogu sa Srbijom.
Stoga pozdravljam kritike, one su dobrodošle, ali verujem da u isto vreme morate tačno razumeti jasnoću, odlučnost, pravednost i korisnost ovog novog pristupa.
Da smo bili u prošlim vladama u kojima je većina zavisila od Srpske liste, sigurno bi bilo nepoverenja za rušenje Vlade. Ali to sada nije moguće, reciprocitet sa tablicama, reciprocitet sa ličnim kartama bio bi dovoljan motiv za one koji pokušavaju da ruše Vladu. Ali desila se velika promena i verujem da svi treba da budemo srećni što Republika Kosovo ima Vladu koja ne zavisi za većinu od glasova Srpske.
Nezavisnost od Srbije je i nezavisnost od nelegalnih struktura i njihovog destruktivnog uticaja na politiku koji imaju od kada postoje.
Prostiranje i zaštita suvereniteta na celoj teritoriji Republike Kosovo nije nešto posebno. To je naša ustavna i zakonska obaveza bezbednosnih institucija i naša zajednička zakletva koju smo dali u ovoj Skupštini. U tom smislu, Kosovska policija ne radi ništa protivzakonito ili vanredno, već sprovodi svoju ustavnu i zakonsku misiju.
Sve aktivnosti Kosovske policije, od rutinskih patrola do specijalnih operacija, na celoj teritoriji Republike Kosovo, nikada nisu vršene sa namerom određene nacionalnosti, na određenim područjima ili iz određenih razloga, nikada. Policija nikoga ne prati prema nacionalnoj pripadnosti, već prema individualnim i grupnim radnjama i ponašanjima.
Naravno, ni u jednoj drugoj zemlji se protiv pravednog i zakonskog opredeljenja Kosovske policije nije borilo više nego na Severu. To se desilo jer je Sever zemlje godinama kontrolisao Beograd preko raznih kriminalnih grupa, koje su u nekim slučajevima imale podršku i od strane vlasti, a nedavno se otvoreno potvrdilo da su imale podršku i od visokih struktura policije u Regionalnoj direkciji Sever.
Naša policija svakodnevno i svuda sprovodi zakon i svoju misiju vladavine prava, koja mora biti usmerena na organizovani kriminal i korupciju, inače nema smisla. Istina da je za Policiju bilo najvećih izazova, upravo na Severu zemlje. 11 puta su bili blokirani i napadnuti da bi bili eliminisani, ali nikada nisu zaustavljeni. Izvršeno je 38 policijskih akcija, od kojih su 33 akcije borbe protiv droge, uništeno je 6 laboratorija droge, sa više stotina miliona ulaganja, zaplenjeno preko 40 kilograma opojnih supstanci, oko 110 hiljada evra i preko 370 hiljada srpskih dinara. Zbog toga su napadnuti policijski službenici jer su uzdrmali temelje tamošnjih kriminalnih grupa. I ja sam im zahvalan i biću zauvek sam zahvalan na ovom požrtvovanom poslu koji su obavili. Oni koji su protiv zakona, vole bezakonje. Njima ne smeta delovanje naše policije, ali im smeta prisustvo naše policije. Oni vole bezakonje.
Kosovsku policiju nikada nisu ometali lokalni Srbi, zbog zalaganja u toj oblasti, naši policijski službenici se svakodnevno zahvaljuju građanima na severu na trudu i zalaganju za njihovu bezbednost. Dokaz da lokalni Srbi nemaju problem sa nama i našim institucijama je proces prihvatanja opomena za njih zbog korišćenje nelegalnih registarskih tablica. Do jutra 24. novembra podeljeno je 1.800 opomena, a prilikom podjele na graničnim prelazima i u saobraćaju nije bilo pritužbi, primedbi, niti incidenata, dok je proces registracije, videli smo, nastavljen pretnjama i napadima na građane, koji su opremljeni RKS registarskim tablicama. Njihovi automobili i imovina su spaljeni u večernjim satima dana kada su postavili RKS registarske tablice. Dakle, nema primedbi za naših 1800 opomena.
Kosovska policija suočila se sa ostavkama policijskih starešina na Severu koje je organizovao Beograd i ostavkama nakon pretnji drugim policajcima. Policija se na tom području suočavala sa najrazličitijim izazovima, pa se uspešno snalazi u tome da bude na visini zadatka za svakog građanina, bez razlike i da nigde ne ostavlja vakuum.
Granična policija u Leposaviću do našeg dolaska u Vladu imala je samo 1 malu kancelariju za rad, i dok je to granična linija sa najvećim prometom, ranije je bilo više krijumčarenja i ilegalnog prelaska granice, ali je nedostajala volja boriti se protiv njih, a samim tim i jačati policijske kapacitete.
Sada imamo 3 policijske stanice zelene linije granice, koje se bave borbom protiv krijumčarenja, trgovine ljudima i bilo koje nezakonitosti tamo, na Jarinju, Brnjaku i Jasenoviku. Imamo 3, našli smo malu kancelariju, sada postoje 3 stanice. Postavljene su 4 nove stanice za Jedinicu za brze granične intervencije u sastavu graničnog odeljenja. Ova jedinica do sada nije postojala i osnovana je za pomoć u slučajevima krijumčarenja, trgovine ljudima i dr.
U tački dva rezolucije stoji „komunikacija sa lokalnim Srbima za vraćanje međusobnog poverenja“: Komunikacija sa lokalnim građanima Srbije se odvija, a istovremeno se dešavaju i investicije. Održavaju se stalni sastanci sa srpskim nevladinim organizacijama i građanima Srbije, kako bi se odgovorilo na njihove brige i potrebe. Kažemo da ima i komunikacije i ulaganja, nakon 22 godine na severu se ulaže u infrastrukturu, koja će opsluživati sve tamošnje građane. Po prvi put se asfaltiraju putevi koji povezuju sela na Severu zemlje Ceraj, Koštovo , Bistrica, Dedin, Batahir i Mandžer. Dakle, građani dobijaju brži i lakši pristup saobraćaju. U međuvremenu, u narednim sedmicama, takođe ćemo podržati Telekom da proširi mrežu u severnim opštinama zemlje, u vrednosti od milion eura. Dakle, red i zakon, investicije i razvoj. To je sve što je svima treba, a mi smo u potpunosti posvećeni izvršavanju ove dužnosti i odgovornosti koju su nam građani poverili.
I na samom kraju, pitanje rešavanja ostavki policajaca nije moja odluka, niti Ministarstva unutrašnjih poslova. To nije politička odluka. Politička odluka je bila politička ostavka, po meni bez razloga, rekli su moralno i individualno i tekst je za svakog isti. Ista moralna i individualna kriza ih je kolektivno zatekla, sa identičnim tekstom ostavke, ovo je politička odluka. Sada ponavljam svoj poziv da nijedan Srbin ne napusti institucije i to je moj stalni poziv, tako će biti i narednih dana. Institucije ne pripadaju Vladi i institucije ne pripadaju samo jedne zajednice, već svim građanima Republike. Ali tamo gde je vakuum, moraju postojati nove aplikacije za rad. Politička odluka o ostavci ne može biti praćena političkim pozivima na povratak, već profesionalnom prijavom onih koji žele te poslove, naravno da su svi dobrodošli. O tome ne odlučuju ni premijer ni ministar unutrašnjih poslova, jer je to regulisano internim procedurama i propisima Kosovske policije koji važe za sve službenike, bez razlike. Uprkos ovakvoj situaciji, mi ćemo se kontinuirano zalagati da Kosovska Policija bude u maksimalnom stanju pripravnosti za sve građane, bez obzira na etničku pripadnost, veru, starost, rod, ali i u sprovođenju svoje ustavne misije u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.
Hvala na pažnji i saradnji.
Last modified: 2 децембра, 2022