Madrid, Španija, 25. novembar 2022.
Govor premijera Republike Kosovo Albin Kurti, na 26-tom Kongresu socijalističke internacionale, koji se održava u Madridu, a gde je izabran novi premijer Španije Pedro Sanchez.
Poštovani novi predsedniče Socijalističke internacionale, premijeru Španije gdin. Pedro Sánchez,
Poštovana nova Generalna sekretarko gđa Benedicta Lasi,
Poštovani g.dine Papandreou i gđo. Ayala,
Poštovani prijatelji i kolege,
Još od čuvene teorije Imanuela Kanta o odnosu između njih dve, mir i demokratija su usko povezani u našoj mašti. Kantova teza, odnosno da su demokratske republike – za razliku od autoritarnih – miroljubivije u svom spoljašnjem ponašanju, prepoznato je u literaturi međunarodnih odnosa kao Demokratska teorija mira. Ova teorija sugeriše da demokratske republike ne ratuju sa drugim demokratskim republikama, iako se mogu upustiti u rat protiv nedemokratskih zemalja. Preporuka za one koji vole mir je da rade na povećanju broja demokratskih zemalja: što je veći broj demokratskih zemalja, to je mirniji naš svet. To podrazumeva da država nije „crna kutija” realističke škole međunarodnih odnosa (MO). Naprotiv, postoji snažna veza između domaćih institucija jedne zemlje i njenog ponašanja u međunarodnoj areni.
Predlog Teorije demokratskog mira bio je tema debate od kada su ga formulisali politikolozi, koji su ga zasnovali na čuvenom Kantovom eseju „Ka večnom miru“. S jedne strane, skeptici su ukazivali na kontra-primere teoriji. Zauzvrat, branioci su odgovorili tumačenjem teorije na načine koji pokušavaju da je učine kompatibilnom sa onim što se čini kao dokaz suprotnog. U svakom slučaju, smatram da je izvorna Kantova koncepcija uslova za mogućnost istinskog mira prilično jaka. Suprotno užem tumačenju koje su dali teoretičari Međunarodnih odnosa, Kant je pretpostavio da će pravi mir zavladati u svetskim pitanjima samo ako su ispunjena sledeća tri uslova: 1) demokratsko-republičke institucije, 2) mirno udruživanje država i 3) etika univerzalnog gostoprimstva.
Drugim rečima, demokratsko-republičke institucije su neophodne, ali ne i dovoljne.
Najbolje usklađivanje u realnom svetu koje imamo za ovu Kantovu viziju je Evropska unija. Kao unija demokratskih država koje se međusobno odnose u duhu gostoprimstva, Evropska unija je garant mira u Evropi poslednjih 70 godina. Ako je to moguće za kontinent koji je svetu dao dva svetska rata, zašto je naivno nadati se njegovom proširenju na ostatak sveta? I bliže kući, zašto bi to bilo nedostižno za prvog suseda EU kao što je region Zapadnog Balkana? Upravo o ovom poslednjem pitanju želim danas da kažem nekoliko reči. Sastojak koji nedostaje za mir u regionu Zapadnog Balkana je demokratska Srbija. Nažalost, naš severni sused, sa kojim Republika Kosovo deli najdužu granicu, i dalje je autoritarna država sa teritorijalnim aspiracijama prema nama i sa širokim i bliskim vezama sa Kremljem. Od završetka rata 1999. godine, više puta su nam pretili ratobornim ponašanjem. Oni do danas održavaju 48 vojnih i žandarmerijskih instalacija uzduž granice sa Kosovom. Štaviše, od proglašenja naše nezavisnosti 2008. godine, kontinuirano se angažuje u kampanjama koje imaju za cilj podrivanje naše nezavisnosti. Iako je Srbija 2010. godine zatražila mišljenje Međunarodnog suda pravde o zakonitosti naše nezavisnosti, odlučila je da ne poštuje nalaze suda. Nedavno je pokušala da iskoristi svoj uticaj u severnom delu naše zemlje da minira vladavinu prava u tom regionu.
Poštovani prijatelji,
Prema Kantu, istinsko mirovno rešenje nije moguće bez ukidanja postojećih uzroka budućeg rata. Dakle, jasno je, da je ono što smo imali u poslednje 23 godine između naše dve zemlje više jednostavno primirje nego istinski mir. Očigledno je pitanje: kako pristupiti pravom miru.
Verujem da je jačanje demokratije u Srbiji odgovor. Nekome ovo može izgledati malo verovatno, a drugima jednostavna istina – međutim, to je jedini način na koji znamo kako da stvorimo uslove za trajni mir. Sa autoritarnom Srbijom koja odbija da prizna ratne zločine iz nedavne prošlosti, a kamoli da se izvini za njih, teško je pronaći čak ni modus vivendi, a kamoli istinski mir po Kantovim linijama.
Međutim, mi smo se uključili u otvoreni demokratski dijalog u Briselu, uz podršku Evropske unije. Zato što verujemo da izborna demokratija nije oblik bez funkcije; da opozicija mora imati realnu šansu da pobedi, da mediji nikada ne smeju da ćute o političkoj partiji na vlasti i da iza senke parlamentarne demokratije ne može da stoji prestono-oltarski savez koji je pravi centar moći. Međutim, mi se svađamo sa onima koji ne dele ista uverenja i koji nemaju istu stvarnost.
Demokratska promena u politici je nešto što samo narod može, ali postoje načini na koje možemo da im pomognemo spolja. Solidarnost sa progresivnim snagama u drugim zemljama koje još nisu demokratske i daju primer svetu je put napred. Moja Vlada se fokusira na razvoj naše ekonomije, reformu našeg pravosudnog sistema i jačanje naših odbrambenih sposobnosti. Istovremeno, ostajem privržen ovom dijalogu uz posredovanje EU sa aktuelnim rukovodstvom Srbije. Dijalog čak i sa onima koji ne dele iste vrednosti.
Republika Kosovo je jedna od najdemokratskijih zemalja u našem Regionu. Opozicija ne samo da može da pobedi na izborima u našoj zemlji, već može i da ostvari plebiscitarne pobede – što smo videli 14. februara 2021.godine. Od kada je naša stranka došla na vlast i uprkos negativnim efektima globalne pandemije COVID-19, naša privreda je vidno napredovala. Recimo, prošle godine smo imali dvocifren rast od 10,7 odsto BDP-a. Značajan deo ovog rasta podstakao je veće poverenje ljudi u našu vladu. Prošle godine smo imali rast stranih direktnih investicija od 22 odsto, ove godine do sada su 47 odsto, dok je izvoz u 2021. povećan za 83 odsto, dok je ove godine za 29 odsto.
Bez ikakvih promena u fiskalnoj politici, naši poreski prihodi su porasli za 34 odsto. Pored toga, došlo je i do pozitivnih promena u rangiranju naše zemlje u indeksima međunarodne reputacije koji prate vladavinu prava, slobodu štampe i transparentnost vlasti. Na primer, prošle i ove godine, World Justice Project nas je rangirao na prvo mesto na Balkanu u svom Indeksu vladavine prava. Poboljšali smo naš rang za 17 mesta i na Svetskom indeksu slobode medija (nga Reporters Without Borders) i na Indeksu percepcije korupcije Transparency International. Drugim rečima, naš ekonomski napredak ide paralelno sa procesom demokratskog produbljivanja. Danas smo svi svedoci kako ekonomske nevolje dovode do demokratskog klizanja čak i u delovima razvijenog Zapada. U ovim okolnostima, nedavno iskustvo Kosova nudi pozitivan primer suprotnog i preko potreban tračak nade.
Da zaključim, dragi prijatelji, danas su svetu potrebni antifašisti ništa manje nego pre jednog veka. Socijalističke i socijaldemokratske partije moraju ujediniti različite ljude širom sveta, radi zajedničkog cilja: spasavanja planete od ponovnog pojavljivanja fašističkog talasa.
Hvala vam.
Last modified: 2 децембра, 2022